Београдске општинске новине

Број 9

- 36 —

Год XVI.

ходима; од тога поглавито зависи кредит, скупљи или јеФтинија каматна стопа. Но овде је мука, штојекаматна стопа зајма везана за друге много теже услове, и гато је она, као што се из понуде види, неразлучна од њих ! Још би имао овде узгредно и то да приметим, да курс државних обвезница не мора бити свакад меродаван и за друге јавне зајмове, као што се, видим, нарочито на ту околност скреће пажња. Истинаје, да се по државном кредиту цене у опште и други јавни кредити једне земл>е; то доста утиче на ове, али то није и не мора да буде увек правило. Изузетака има доста, и то са разних узрока, који могу баш и код општине београдске да постоје. Тако на пр. грчке државне 5% обвезнице нотирају 30—40међутим 4°| 0 заложнице и обвезнице грчке Народне Банке стоје преко пари; или да наведем још бољи пример, наша државна обвезница нотира око 64 °ј 0 , а заложнице Управе Фондова, које су такође котиране на берлинској берзи, имају курс од 94"| 0 . Према томе, зашто и општина београдска, која је скоро без икаквог дуга и која има лепу будућност не би могла добити зајам и под повољнијим условима ? Па баш и сама та Финансијска група, како ми се чини, циља на кредит општине београдске, јер предвиђа установљење акционарског другатва, које ће издати на основи опгатинског зајма обвезнице, на које ће председник имати да стави „оиштин. печат". То акционарско друштво издавало би, судећи по тексту понуде и друге обвезнице, јер се вели, да ће председник београдске општине ударити печат само на оне обвезнице, које се тичу зајма београдске општине. Ове обвезнице друштво ће продавати, на сваки начин не на своју штету. Нема сумње, да би за нашу земљу од велике користи било да се тако друштво оснује, које би и оваке послове вршило. Но намера ми је, овим поводом, да скренем нажњу само на то, како се овде има у виду кредит општине београдске, и како се он не потцењује и не доводи у паралелу са државним кредитом. Било како било, не лежи овде језгро питања у каматној стопи, него у оним другнм условима, који су везани за каматну стопу. Ја и данас имам исто мигаљење о тим пословима, оно, које сам вам пређе саопштио. Радовао бих се, кад би га могао изменити, а то би могло бити само изменом главнога гато је у тој понуди. Другчије би стајала ствар, кад би општина пред собом имала просте закупнике, који би на основи нарочитог уговора примили под закуп прибирање ошнтинских прихода, — а не ортаке и господаре. Мислим овако, да предузимачи извргае радове, а по свргаеном послу да се утврди сума зајма (вредност уложеног рада и материјала), па онда каматна стопа и начин отплате; да општина за тим путем лицитације, а на основи унапред утврђених услова изда приходе под закуп (изузев антрпоте), и да тај доходак определи на исплату ануитета, а у колико доходци не би за ово стигли, да и друге своје приходе на ту цељ одреди. Не би било искључено, да и предузимачи сами, пошто су

извргаили радове, учествују улицитацији, па и они сами да постану закупници тих прихода — ако би можда у том нашли неке боље гарантпје. У нротивном, могло би им се дати и то право да неносредно сами примају дохотке од закупника. У том случају, и на овај начин, општина би била према њима у са свим другим иравним односима. И онда би она била уговором ограничена, али би задржала право контроле. Овако је пак лишена и тога ( 2 / 5 гласова према 3 /б), боље рећи, она се сама драговољно лигаава права да буде домаћнн у својој кући. А колико би она тим изгубила у моралном погледу, није потребно објагањавати. На сваки начин, такав поступак не би био у стању, дајој подигне кредит, па ма како се то тумачило. Молим вас г. председниче да ме не разумете криво. Нисам ја противан новом систему канализације. Шта вигае, са свим сам за то, да се прими оно, гато је савршеније и савремено. Овде је говор само о условима понуде, који су и сувише тешки, а да би се, по моме скромном мишљењу оваки какви су, без измене могли примити. Може се канализација по ТТТоне-ову систему ипак усвојити и мимо ове понуде, јер то не мора имаги, не би требало да има никакве везе са њом и њеном Финансијском страном. Извините што нисам могао одмах да вам одговорим, био сам спречен својим пословима. Примите и овом приликом уверење о мом поштовању и задржите, молим вас и ове примедбе само за себе. Б. Бошковић с. р.

Л И Ц И Т А Ц И Ј А На дан 14-ог овог месеца у 2 сата по подне, држаће се у канцеларији економског одељења опгатине, јавна усмена лицитација. за давање под закуп опгатинске куће, која се налази у улици „Краљице Наталије" (Абаџиској) бр. 20, за три године дана, и то од 1. Маја ове, до 1. Маја 1901-ве год. Кауција се полаже у 150 динара у новцу или вредећим папирима. Ближа извешћа и услови, могу се видети у економском оделењу општине. Ово се даје јавности, и позивају се лицитанти да дођу на лнцитацију. АБ. 1346. Од суда Општине Београдске, 1. Марта 1898. год. Београд.

Д И Ц И Т А Ц И Ј А Суд Општине београдске држаће на дан 12-ог овог месеца од 2—5 сати по подне, јавну усмену лицитацију, за издавање под закуп три ошптинска дућана у „Дубровачкој" улици, у којима је сада радња г. Димитрија Фича намуклијагаа овд. Дућани се издају за три године, и то од 1. Маја ове, па до 1-ог маја 1901-ве год. ЈГицитираће се за сва три дућана у једно. Кауција се полаже у 150 динара у новцу или папирима.

Ово се даје јавности и позивају се лицитанги да лицитирају. Ближа извешћа и услови могу се видети сваког дана у економском оделењу општине, где ће се и лицитација држати. АБр. 1345. Од суда општине београдске 1. Марта 1898. год. Београд.

ЛИЦИТАЦИЈА Суд Општине београдске држаће на дан 6-ог овог месеца од 2 — 5 сати по подне, јавну усмену лицитацију за издавање под закуп 18 месарских плацева на Краљ. тргу. Нлацеви се ови издају на годину дана, а то је: од 1 ог Маја ове, до 1-ог Ма}а 1899-те год. Сваки плац лицитираће се по на особ и према томе, за сваки плац полаже се по 200 динара на име кауције у готову новцу, или у српско-државним папирима од вредности. Страни поданици полажу дуплу кауцију. Лицитација ће се држати у економском одељењу, где се могу и остале погодбе видети. Ко мисли ма који од ових плацева узети под закуп, нака одређеног дана дође да лицитира. АБр. 1432. Од суда Општине београдске 1-ог марта 1898. год. Београд.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ

I. Димаичаротво:

а)

За чишћење димњака (цилиндера) без

разлике на спратове — — —

0-20

Д.

б)

За незидан шпархерт — — —

0-40

д.

в)

За узидан — — — — — —

0'20

д.

гј

За велики узидан шнархерт у гости-

ониди — — — — — — —

0-50

д.

д)

За чишћење димњака од два спрата

0-20

д.

ћ)

За чишћење простог димњака —

0-10

д.

За чишћење чункова од 2 и по ме-

тра уједно са пећима — — —

0-24

д.

ж)

За чишћење чункова од 2 и по ме-

тра уједно са више пећи — —

0 20

д.

За паљењо димњака (цилиндера) без

разлике на спратове — — —

075

д.

II. Пражњење помијара и нужника:

а)

Од кубног метра — — — —

10 - —

д.

б)

Од акова — — — — — —

0-50

д.

Ш. Гробарина:

а)

Гроб »а децу — — — — —

7'—

д.

б)

Гроб за одрасле — — — —

12--

д.

»)

Мала гробница — — — —

555'52

д.

г)

Велика гробница Ш реда — —

998-93

д.

д)

Велика гробница II реда — — 1099'93

д.

ђ)

Велика гробница I реда — — 1684-57

д.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУВРЕТА За кпартове: Савамалскгг, Теразијски, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње иди маљег дућана оа собом — — — —■ — — 0'2б д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0-70 д. 3. Од четири шш више соба са кухињом, од ка®ане са кухиљом, од гостиониде са кухињом без штале — Г50 д.

УГЕДНИШТВО И АДМИНИСТГАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Вл*еник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића Бр. 153—98.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИК