Београдске општинске новине

Број _9

— 35 —

Год. XVI

итета конвертује, —- за случај да исплате почињу одмах, — на 5.93"| ц а за случај да исплата тече иагсон три год., на 6.30°! 0 , онда је корисност ове понуде још јаснија и потпунија. Да ресумујем. Понуда г. г. Косуа и Мариновића повољна је Финансијски поглавито са ова три разлога: 1) по томе, што је сама цена зајма — 6.30\ у име ануитета на еФективну суму дуга, што одговара курсу од 92-35 — јевтина; 2) по томе, што се исплате рачунају тек од дана довршења послова; и најзад 3) још и по томе, што — при иоле великој експлоатацији — има изгледа, даће у скорој зар будукностп, ако не сав (у коме би случају и концесионарима тек њихова дивиденда потекла), а оно бар добар део трошаринских прихода општинских моћи остати слободан, пошто трошарински приход по овој понуди служи само као супер-гарантија за комплетирање ануитетских сума и пошто је надати се, да ће све обилнији доходак од водовода, кеја и антрпона својом рентабилношћу бити у стању, да покрије деФиците на канализацији. Једино што би са своје стране имао на овој понуди да приметим, а што је међутим, свако.јако од сиоредне вредносши, јесте ово двоје: налазим 1) да би и праведно а по нашу општину и безбедније било, да а кад је већ паритет у деоби евентуалне добити — да га буде и у самом саставу „Административног Савета", тако да свака страна даје овом управном одбору половину чланова, који би онда балотажом бирали себи председника; и 2) да ваља још и изреком предвидети, — да по истеку концесије, дакле при прелазу у општинску својину — све инсталације морају налазити се у потпуно исправном стању, као и да том приликом и резервни фонд има наравно, да припадне општини. Примите господине, и овом приликом уверење мога одличног поштовања. Београд, 29. Јануара 1898. Д-р Мих. В. Вујић с. р. министар на расноложењу МИШЉЕЊЕ Г. Б. БОШКОВИЋА, директора Народне Ванке о понуди г.г. Косу и Мариновика. Ово се мишљење одноеи на првобитну понуду, коју је доцније у неколико изменио понуђач, према примедбама одређеног одбореког повереништва. Београд 21 Јануара 1898. Гооподину Николи СтеФанови^у ПРЕДСЕДНИКУ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ У МЕСТУ. Пошшовани госи. иредседниче, Прочитао сам понуду г.г. Косу и Мариновића, коју сте ми пзволели послати на увиђај. По моме мишљењу понуда ова није корисна за општину са више узрока. Она у многоме чему везује руке општини, па и тамо где не би требало никако да буде и намеће јој најпосле ортаке, који ће са њом на пола делити чист приход од извршених радова. Опшгини ни мало није потребно да има учеснике у приходима својим, јер се и њој не пресипа. Поред тога, општина би за све време од 75 година, била предана на милост и немилост ексдлоата торима, односно закупцима, који су јој уједно и њени поверитељи, пошто ће ови

у управи имати свагда своју већину од :! /б чланова, а општини се тек даје „право" да буде заступљена са 2 А> чланова. 1 ) 0 изборном суду, који се предвиђа за расправљање спорова евентуалних, не треба губити речи јер се већ зна, како у таким приликама послови иду. На поједине тачке уговора имао бих, сем осталога, само ово да приметим: 1. Друиггво везује општину већ самим прелиминарним уговором, да општина и иосле рока за утврђење деФинитивног уговора, односно, ако се овај уговор не би никако ни подвезао, не може уступити радове другом, ако би ово друштво, под иначе истим условима, хтело ипак радове да изврши. 2 ) Та је обавеза савршено излишна. Зашто би општина у сваком случају себи нарочито везивала руке? 2. Друштво даје општини у зајам место готовог новца, извршене радове, а задржава при том право, да поднесе на одобрење своје пројекте. То је један доста заметан посао. Прво одобрење иланова! затнм одобрење прорачуна, па онда од времена на време ироцењивање вредносши извршених иослова, обрачунавање интереса на новац који се поступно улаже у радове и т.д. — све са једним и истим лицима — и онда тек утврђивање деФинитивие суме зајма. Многе комисије, а свуда треба пазити, да се интереси опшгине не оштете! 3. Друштво извршује само проширење и усавршавање садашњег водовода, али узима у експлоатацију и досадашњи приход његов. Зашто и прнход оних радова које друштво није извршило, па после и деоба чисте добити од тих прихода.? 4. Друштво води админнстрацију по свом нахођењу, обрачунава трошкове око администрације како оно хоће (плате чиновницима и т. д.) и све те своје трошкове одбија од чистог прихода. Ово с тога што има већину у унрави, а све ово разуме се, нада на терет општини. 5. Друштво има у својим рукама за обезбеду зајма и тачно полагање ануитета све приходе од извршених радова, а сем тога тражи и обезбеду на бруто приход од трошарине; међутим губи пз вида, да треба најпре да измири Народно.ј Банци привремену позајмицу од 2 милијуна, за коју трошарина јамчи. 3 ) 6. За исн.чату зајма предвиђне је рок од 75 година, тпто се противи закону, који одређује најдужн рок од 50 година. 4 ) Тај дужи рок предлаже друштво вероватно с тога, што ће бити учесник у чистим приходима општинским, који се, по правилу, с године у годину увећавају. То учествовање накнадиће му свакако онај недостатак у интересу, који ће постати у обрачунавању ануитета само но 6% од суме зајма. 7. Експлоатацију антрпота не би требала општина ни коме да уступи. Она би требала њима сама да рукује. Антрпоти се не подижу искључиво ради тога да доносе прихода, него се подижу са других важнијих разлога, а у првом реду по добро схваћеној трговинској нолитици. Ако

в. наиоаену у насдову овог мишљења. 2 ) Одноои се на првобитну понуду, која је доцније измењена. 3 ) Види напомему под 1. 4 ) Види напомену под 1.

и поред тога, што ће вршити свој прави задатак, ипак буду доносили непосредна прихода, то ће добро доћи; али на тај непосредан приход не би требало да се ра чуна, ако се жели постићи главни циљ. Свакако ће бити прихода и користи, но не непосредно, него посредно. 1 ) 8. Друштво задржава право 'Да задобивену концесију па чак и дефјшитиван уговор пренесе на другога. Зашто то, ако озбиљно мисли да посвршава послове оно само? Пезгодно је пренашање концесије на другога. То се обично избегава због могућих спекулација. 9. Друштво задржава право и да оснује акционарско друштво, на које бн могло пренети екеплоатацију и сва своја права. И у. том друштву општина би била заступљена само са 2 /б чланова.') Па случај креирања акц. друштва, примала би општина своју половину од чиста прихода по одбитку свих оних трошкова и потребних сума за ануитете, место у готову у акцијама. То општини није потребно, њој акције не требају. За сада оволико. Молим вас, господине председниче, да ове моје примедбе сматрате као поверљиве и вама лично учињене, и да примите уверење о мом одличном поштовању. У прилогу враћам „понуду" Б. Бошковић с. р.

МИШЉЕЊЕ Г. Б. БОШКОВИЋА, директора Народне Банке о измењеној понуди г.г. Коеу и Мариновића, дакле о понуди, како је напред одштампана, и како је одбору поднета. Веоград 30 Јаиуара 1898 Погишовани госиодине иредсбдниче, Примио сам послату ми измену у понуди г.г. Косу и Мариновића, из које видим, да је рок исплате зајму саобразно закону о општинском зајму сведен на 50 година. Услед тога је стопа за обрачун ануитета повишена од 6 на 6'30°/о. У осталом, ја се нисам ни последњи пут задржавао много око каматне стопе јер је понуда с погледом на интерес који ће општина плаћати на зајам, доста повољна. Ако се добро опомињем, није ни Лондонска група односно тога постављала много повољније услове. Узев наше прилике и неприлике у обзир, може се рећи да је у главном и релативно добро. Око каматне стопе не бих дакле, имао ни сада повода, да се много задржавам, баш и кад би она нешто скупља била. Хоће ли општина плаћЗти4, 5 или 6°| 0 или и већи интерес на зајам, то зависи од разних чињеница, а у првом реду од прилика, у којима се налази. Претпоставимо да општина сада и закључи мало скупљи зајам, она би у сваком случају могла задржати право, да после извесног времена новим, повољнијим зајмом исплати стари зајам — да изврши конверсију, разуме се, ако се приходи повећају и газдинство доведе у ред, те тиме општини и кредит подигне. Неповољни услови за зајам, могу се дакле доцније лако заменити повољнијим, само ако оппггина буде газдовала како треба, и разумно управљала својим при1) У изм- њеној понуди не говори се ништа о антрпотима. В. напомену под 1. Види напомену нод 1.