Београдске општинске новине

Број 9

_ 34 -

Год. XVI

РЕДОВНИ САСТАНАК 19. Фебрупра 1808. Председавао председник г. Ннк. Д. Стевановић, ирисуствовло члаи суда г. Јов. Антонијевић, од одборника била ]'.г. 'Б. Ј. Пантелић, К Н. Лазаревнћ, Глиша Стојановић, Голуб С. Јанић, Трајко Стојковић, Др. Стевзн МарковиК, Р. Драговић, Стеван Максимовић, Др. Леко. Н. И. Стаменковић, Миден Канетанови, Васа Николић Коста М. Ђурић, Д. Ђирковнћ, Мдрко С. Пгтронијевић, Влад. Чортановић, Милутин Ј Марковић, Дамјан Стојковић, Коста Чупић, Кост I Ризнић, Стевен Мил>ковић, Б. Р. Одовић, Мијаило Г Б, Илић, Љуб. Живковић, М. 0. Петровић, М. Савчнћ, Д. М. 'Борђевић, Дим. Гавриловић, Ј. М. Јанковић, Милан Арсенијевић, Коста Д. Главинић, Соломон Аврвјел. I Прочитан је записник одборских одлука седниде држане 12. ч>ебр. 1898. год. и примљен је без измена, II Председник извешгава одбор, да је г. Министар Финансија одобрио буџет општински за 1898 год. онако како га је одбор онштински решио. По прочитању акта АБр. 1222 одбор је примио к знању ово одобрење буџета за 1898 год. Ш По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 852, 1101, 1143, 1230, 1067, 1130, 1131, 1165, 1232, 1085, 1102,1231, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица одбор је изјавио. да су доброг владања и средњег имов • иог стања Милан ОбрадовиК, трг. овд. Глиша Јовановић ковач и његов син Љубомир, Михајло И. Михајловик благајник у пензији, Јанко Ђорђевић иредузимач, да су доброг владања и сиротног имовног стања Тадија Николић бив. обављач проститут радње, Димитрије Вучовић багсалин, Светислав Станисављевић кројач, Милован Стокик шпекулант и жена му Тинка, Милош Борисављевић кочијаш ошптин. да су му неиознати Митра ж. Танасија Милојевића шпекуланта, Александар Шиц сајџија, Илија Зарић служитељ. IV Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молба Ст.Бр. 5о5, 562, 558, одбор је изјавпо мишљење да се молитељицама Олги Михајловић и Ангелини Д. Милојевић може дати тражено уверење о њиховом породичном односу, да се Танасију Нешићу поручнику може дати уверење о његовом породичном односу онако како су његови сведоци утврдили. V По саопштењу цена жита и брашна н по саслушању писмене изјаве Нова Бошковића лебара АБр. 1175, да би требало цену леба спустити, одбор је после поименичног гласања са 20 гласова против 7 (1 није. гласао) решиоЈ да се цена лебу од 34 паре спусти на тридесет пара по килограму, а да се по то и леб продаје у тежини од 1000 грама. Ова цена да важи од двадесет првог Фебруара о. г. закључно. VI На предлог протопрезвитерата београдског АБр. 978 одбор је решио. да при цркви вознесенској буду спомоћни тутори. пред раније изабрати, још и Благоје Илић столар и Ђока Арсенијевић абаџија.

VI! Услед акта иореског одељења за град Београд АБр. 898, одбор је решио. да на место пок. Раке Миленковића буде члан пореског одбора за 1897 1898 и 1899 год. Васа Николић трг. овд. УШ Председник извештава одбор, да је г. Министар просвеге и црквених дела услед решења одборског од 9 јан. 1898 АБр. 330, претписом својим АБр. 461, и Лбр. 158, наредио, да оншгина има држати засебног школског лекара, да је услед тога пгоф онштинског лекара поднео предлог, да се један од општинских лекара одреди за школског а да му се цоред буџетом одређене илате даде још и хонорар од 1200 дин. годишње. По нрочитању тога предлога АБр. 738Ј одбор је решио. овлашћује се суд општински, да једног од општинских лекара, одреди за школског лекара но тај ће лекар имати да врши ову дужност са буџетом одрећеном платом без икаквог другог хонорара. IX Председник саопштава одбору, да је Управа вар. Београда решењем својим АБр. 1074, задржала од извршења решење одборско од 30 дец. 1897 АБр. 7467, односно експронријаце имања Вл. Тајсића пензионара и наредила је да општина у осгављеном року изврши решење одборско од 3 окт. 1896 год. АБр 9031 поред свих разлога, које је онштински суд дао управи бранећи иоменуто задржено решење одборско. Да је Вл. Тајсић у жалби својој због неизвршења тог решење одборског понудио начин за поравнање са ошитином због ове експроиријације По прочитању акта АБр. 727. 1074, и 1200, одбор је решио. да суд општински у име одбора изјави жалбу г. Мин. унутрашњих де.та на решења Управе вар. Београда, од 13 <х>ебр. 1898 АБр. 3694, којим је задржато од извршења решење одборско од 30 дец. 1897 АБр, 7467 усвајајући у свему прочитане разлоге суда онштинског; да одборници г.г. М. Ј. Марковић, Вл. Чортановнћ и Н. И. Стаменковић, проуче понуду Вл. Тајсића за поравнање по овоме предмету и да поднесу одбору своје мнење на ренгење. X Председник износи одбору на решење извештај одборског повереништва о ексиропријацији имања „Грантовца". По нрочитању тога извештаја и одвојеног мноња повереника г. Т>. Милијашевића одбор је после ноименичног гласања са 24 гласа против 5 (4 нису гласали) репшо. усваја се у свему овај извештај већине одборског повереништва, по којем се има изменити регулациони план у толико, да се имање Грантовац не експроприше ради иошумљивања, него да се сопственику допусти, да га може парцелисати. Да се за ово решење о измени регулационог плана издејствује надлежно одобрење.

МИШЉЕЊЕ Г. Д-РА МИХ. В. ВУЈИЋА, Миниотра Финанеија на расноложењу, о понуди г. г. Л. Косу и В. Мариновика, објављеној у прошдом броју Општиноких Новина Госиодине, Изволели сте ми предати на оцену понуду г.г. Леона Косу-а и Велизара Мариновића, коју су они учинили Београдској општини, у циљу извођења толико потребних радова око кеја, канализације,

као и усавршења и проширења водовода, и мени је част, да вам моје мишљење о њојзи у следећем изнесем: Пре свега напоменути је, да ова нонуда није чисто Финансиске ирироде, иошто је она комбинована како са грађењем, тако и са самом експлоатацијом дотичних општинских подузећа. По њој дакле, концесионари нису само набављачи потребнога зајма, но у исги мах и грађевинари и експлоатори овпх подузећа за време трајања концесије од 50 година. Према томе, за правилну и потпуну оцену ове понуде, потребно је узети у рачун не само цену зајма, већ наравно онда још н коштање саме израде, као и саму погодбу експлоатисања дотичних подузећа. У томе погледу ја наравно, само у начелу могу и смем пзрећи свој суд у толико: да ја познавајући јевтиноћу и исправност наше општинске администрације у опште — налазим, да је овај комбиновани систем финансирања, грађења и експлоатисања путем концесије — а наравно — под строгим надзором и учешћем саме општине — кориснији од израде и експлоатисања општинскога у властитој режпји. Под наравном дакле претпоставком: да ће цене реално погођене а радови солидно и на уговорено времо израђени бити, као п да ће се експлоатација савесно и економно вршити, ја, са чнсто Финансијске тачке гледишта, могу и смем слободно изјавити, да је ова понуда веома повољна. Кад се узме у обзир поремећено стање нангега државног кредита —- при данашњем курсу државних обавезница од 63 и 64°ј 0 , а усред потпунога мира и под сенком Самосталне Монополске Управе; кад се даље зна, да је пре две године Дигбцјева понуда о зајму по цени од 87 за сто и 5°ј 0 интереса оцењена била као повољна, па одбијена само са бојазни: куд ће се и шта ће се са лежећим новцем; као и да је последњи упис за кланични железнички крак вршен по цени од 90 за сто и 6 "ј 0 интереса, онда је несуњиво јасно, да је ова понуда Финансијски повољна. Она набавл>а потребан капитал за побројане општинске радове ио ефективној цени од (гЗО од сшо, рачунајући ту наравно, како интерес тако и отплату (5.75°| 0 интереса и 0.55"} 0 амортизације) зајма у току 50 година. То одговара емисијономе курсу од 92-35. Кад би нешто општина овај свој зајам у 5°| 0 а1 рап на 50 година закључити могла, морала би на име годишњине (ануитета) плаћати 5*4=8 ' 0 ; диФеренција би износила дакле 0-82' Ј ј.,. Али кад се узме у рачун, да према овој понуди и само плаћање, јер годишњина почиње тећи тек по деФинитивној изради дотичних послова (вероватно после 3 године) при чему се наравно морају урачунати и интеркаларни интереси, то се онда и прва анујитетска цена при рачуњању, да исплата тече већ од почетка радова — своди у самој ствари на 5.93°| 0 Свакојако пак за курс од 92-35 мора Се признати, да је веома повољан. Та повољност курса, даје се наравно, објаснити тиме, што је, при овом систему комбиновања, концесионарима стављен у изглед и евентуални удео половином у чистој добити од потоње експлоатације, дакле, мимо интерес и отплату, још и нека дивиденда у изгледу. Кад се свему овоме дода још и то, да концесионари дају општини могућности да већ учињени зајам за водоводе у суми 2,000.000 динара са 8°| 0 ану-