Београдске општинске новине

Број 11

- 42 -

Год XVI.

као што је до оада било, према решењу одборском од 17 Марта 1895. год. АБр. 1765. По прочитању тога преддога АБр. 1190 одбор је решио, да према овом предлогу Управа општинске трошарине може примати од винарских трговаца, који имају на слободном руковању вина и ракије, за безбедност неплакене трошаринске таксе само артије од вредности, које се котирају на београдској берзн и акције срп. бродарског друштва. Берзанска вредност заложених артија односно пијачна вредност акција бродарског друштва има превазићи дужну трошаринску таксу за двадесет и пет од сто (за једну четвртину). VII По нрочитању молбе друштва за осветљење Београда АБр. 820, да му општина или прода и жи под заауп уступи општинско земљиште, у молби означено за подизање зграде за акумулаторе, одбор је одлучио, да одборски повереници г.г. Др. Стев. Марковић, Милутин Ј. Марковић и Н. И. Стаменковић, извиде, да ли се може и под каквим погодбама, уступити под закуп овоме друпхтву опредељено општинско земљиште за наведену намеру, или ако не може то земљиште, а оно које друго. У1Н Председник износи одбору на решење предлог одборника г. Д. Иирковића, АБр. 1204, да се одузму приходи са Дветног трга од Друштва за улепшавање Врачара. Одбор је решио, да се преко овог предлога пређе на дневни ред. ЈХ Председник извештава одбор, да општински инжињери и чиновници водоводни имају потребе да по службеном нослу иду ван атара београдског и на „беле воде" и да би им требало у таком случају дати какве новчане накнаде. По саслушању овога одбор је решио, да се инжињерима и чиновницима водовода, кад по службеном послу иду ван атара београдског и на „Беле воде" даје поред општинског подвоза, још и новчана накнада и то: кад на томе послу пробаве пола дана један динар; кад цео дан два динара, а кад ноће тамо четири динара. Шест часова пробављених рачунаће се за пола дана, преко тога до 12 часова — за цео дан. X Председник извештава одбор, да дужник општинске трошарире Антон Фич, Фабрикант соде, нпје испунио ногодбу за поступну исплату његовог дуга, одређену решењем одборским од 22. дец. 1897. год. АБр. 6910 ношто интабулацији општинској претходи друга једна интабулација од 20.000 дин. у злату; да је суд општински услед тога тражио и задобио залогу на његову покретност за обезбеду суме од Н210 дин. са интересом по меници, којој је рок протекао 1. Гануара 1898. годиие; да је Антон Фич поднео молбу, да се ошнтина задовољи са стављеном интабулацијом на његово непокретно имање после интабулације од 20.000 дин. и да одустане од права залога на покретност. По прочитању извештаја управе трошаринАБр. 283 и молбе Фичове АБр. 1103, одбор је решио, да се како предлог управе трошаринске, изложен у њеном извештају, тако и молба Антона Фича одбаце. Да суд општински енергично настане, да се ово општинско примање наплати. А ако поднесе другу и бољу гарантију, коју ће одбор

оценити, поступнти по решењу одбора од 22. Дец. 1897. год. АБр. 6910. XI Председник извештава одбор, да је Ђорђе Д. Јездић трг. овд. поднео молбу АБр. 6048/96 да му се процени и исплати земљиште на Кнез Михајловом венцу, које је он сазидав нову кућу уступио за регулацију; да једаље иоднео молбу АБр. 142;98 да се та процењена вредност употреби за исплату гробнице, коју намерава узети на Новоме гробљу, Јпа или да он општини или да ошнтина њему исплати разлику. По прочитању тих молби.^одбор је решпо, да грађевински одбор, према закону грађевинском за варош Београд процени земљшпте, што је од Ђорђа Д. Јездића узето за регулисање Кнез Михајловог венца и да се процена поднесе одбору на решење. Молба Тз. Д. Јездића под АБр. 142|98. у свему се уважава.

ОПШТИНСКИ ПОСЛОБИ Одликовање. ПроФесор Др. А. Гернер и Јене, чувени игијеничар, који је у 1897 год, по жељи општине београдске испитивао воду из нашег новог водовода и дао мњење, да је она добра и здрава за пиће. о чему је и извештај написао — одликован је од Његовог Величанства Краља орденом Таковског Крста III степена. Честитамо. Зајам оишшински. Понуда Косу-а и Мариновића за зајам општински, извршење великих општинских радова и експлоатацију довршених радова није усвојена. Разлози за ово неусвајење виде се из стенограФских бележака, дотичних одборских седница које ће се белешке објавити у овим новинама. Исто је тако и понуда К. Вајса из БирсФелдена за зајам, одбачена као неозбиљна. Извештај већине одборског повереништва о понуди г. г. Носу и М ринови^а (продужеље) Београд 14. фебр. 1898. 1од. ОДБОРУ БЕОШДСКЕ ОШПТИНЕ Госиодо одборници, Држимо да смо вам овим јасно расветлили добре стране ове понуде г.'г. Косу-а и Мариновића са чисто Финанснјског гледишта, које је подкрепљено и мишљењима наша два Финансијера и за то нам сада дозволите да додирнемо и остале тачке поднете погодбе у нацрту, тако 1, г.г. Косу и Мариновић уступају општини право да после 25 година а са отказом од 5 година у напред може откупити своје из радова потекло дуговање са оноликом сумом, колику оно на дан откупа буде представљало и ово уступање права евентуалног одкупа има се сматрати као једна веома добра и повољна страна понуде која нас ставља у могућност да после 25 година ако би тада моглн добити зајам под млого бољим условима, примимо у своје сопствено руковање експлоатацију канализације водовода и кеа. 2. Колику ће таксу појединци — грађани — плаћати за канале и воду, којима се служи, остављено је општини да она то одређује и тиме је отклоњена свака

могућност и зебња да експлоататори могу одређивати таксе какове су н када њима угодне. Даклеиовоје господо једна важна околност, која иде у прнлог понуде г. г. Косу-а и Мариновића. 3. Исто тако веома је важно што г.г. Косу и Мариновић по измени у члану 14 свога предлога предлажу начин накојиће се имати да прегледају поднесене цене радова. По том предлогу одређиваће наш минисгар грађевнна два вештака, а г. г. Косу и Марнновић два препставника и ако се овај одбор не би могао сагласити односно редукције у ценама, издаје сам наш министар грађевина коначну пресуду и утврђује цене које су за општину обавезне. Концесионарн пак ако не пристану на те цене, губе без икакве накнаде сва права која за њих истичу из овог уговора. Из овога сљедује да ће сви радови бити оцењивани од наше а не од стране концесионара и тиме се уклања свака могућност неправилности глобљења, но се и за ово предвиђа једна по све правилна и здрава основа. У саставу самога одбора од 7 лица улазе три лица од стране општине, која ће представљати контролу оиштине над свима радовима, а тако и над њиховом експлоатациј ом. У први мах тражило се да одбор буде представљен на равне делове по обе уговорне стране. Но, како је г. Мариновић изјавио да он на ово, у име својег друштва, не би могао никако пристати то је од њега затражено да се изјасни, шта га у томе спречава и он је навео следеће разлоге : 1. Друштво које би извршило ове радове имало би да набави и потребан новац око њихове исплате, у којој би се н;ељи створило нарочито друштво на акције. Акције овога друштва не би биле примљене од страних капиталиста, ако му на челу не би стајао председник, којег би име било страном свету познато и сигурно, дакле ако не би било лице, којем би страни капитал могао поклонити са гледишта Финансијског и са гледишта личног своје пуно поверење. 2.-У случају, ако би чланови управе били иодељени на два равна дела, могло би наступити, да она страна, која представља у управи општину добије превагу над личним питањима и да из личних побуда, којих у оваквим предузећима не сме бити, отпушта потребне и способне, а прима непотребне и неупотребљиве раднике, који би могли само сметати, а да се и не говори о другим могућностима, које несталност и воља нојединаца може на штету обеју уговорних страна произвести. Можда ће некоме изгледати као тежак услов, што г. г. Косу и Марнновић, по члану 9 предлога траже, да општина, у случају, ако би нменована господа образовала безимено друштво за грађење и експлоатацију, удари свој печат на облигације тога друштва, у колико интерес п амортизација тих облигација не прелазе ону суму, коју је општина гарантовала, у ком случају, општина добија либероване (ослобођене) акције или оснивачке уделе, који ће представљати њен део у добитку безименог друштва. Господо, ово је један прост и природан услов; јер се оиштина по уговору обвезује само да плаћа један извесан ануитет и од ње се само тражи да она ударом