Београдске општинске новине

В рој 12

- 46 -

Год. XVI

услове. — Кад то буде ми нећемо моћи просто прелазити преко таквих понуда, него ћемо и њи морати проучавати. Отвориће се дакле читав низ преговора, коме неће бити краја. Ако се збиља мисли, да послу што пре приступимо, онда је најкраћи пут, урадити онако како је то збор грађаиа решио, а то је, као што смо то већ поменули, изабрати нарочиту управу, која ће свима тим пословима руковати. Таква би управа могла у року за 4 до 5 месеци, припремити све што је потребно, да се још овога лета са радом от почне и да се већим делом ти послови доврше у року за 5 до 6 година, а у обиму, који нам концесионари нуде. Тражити да се ти послови у тако сиромашној вароши, као што је Београд, изврше у што краћем року, не само да је неоправдано, него је и штетно и по општинске и по државне интересе. Јер, ако се услови, да се сви ти радови изврше у року од 3 године, као што изгледа да понуда тражи, онда то значи, да ће на томе послу радити искључиво страни раденици, страни мајстори и да ће се трошити страни материјал. Другим речима значи, да ће се свих 8 милиуна, колико се рачуна да ће ти послови коштати, отићи на страну, а наш раденик, наш мајстор и наша индустрија видеће од тог слабу вајду. Распоредимо ли тај посао на 5 или 6 година, ми ћемо већа део новца задржати овде и даћемо прилике нашим грађанима, да себи осигурају зараду за дуже време. 0 томе општина београдска мора водити озбиљног рачуна, па ма је извршење тих радова по томе начину и скупље стало. Јер у колико су канали потребни, као важна хигијенска установа, у толико се у истој мери мора водити рачуна и о имовном стању становника, јер је имовно стање не само важна друштвена чињеница, већ је она важна и хигијенска чињеница. Тражити од становника, које је већим делом слабог имовног сгања, да зарад хигијенских установа, подноси велике терете, а при том не старати се, да се приликом тих великих радова, не осигура већини становника зарада, то је не само економска грешка, већ је то и хигијенска грешка. Разлог или жудња, да се што пре поменуте установе добију, несме дакле бити узрок, да се прими јеДна штетна понуда. А како се и условима саме те понуде, одуговлачи приступ раду, онда у толико мање има разлога за примање такве понуде. У вези са жудњом, да се што пре дође до канала и обезбеђене обале истиче се и то, како је већ 14 година прошло, од како је донет закон за гра!)ење поменутих установа, па се за све то време није нишга урадило. Тиме правдати примање онакве понуде, неумесно је, јер не стоји да није ништа рађено. Од како је трошарина уведена, урађено је доста, поред свих честих промена у општинској управи. На првом месту, саграђене су две школске зграде, за тим је саграђен нов водовод и поправљени су стари водоводи; добивено је осветљење; дотеран јепаркна великом Калимегдану, многе су улице калдрмисане и друмови доведени у добро ста-

ње; добилн смо по главним улицама добре тротоаре; израђени су пројекти за обезбеђехве обале савске и за каналисање већег дела Београда, све је то урађено за непуних 6 година. Нека нам се изнесе пример, да су друге имућније вароши, своје хигијенске установе, за краће време извршиле. Застоја код нас има, али је тај застој наступио од половине 1894. године, а то само за то, што је онда у општини наступила струја, која је хтела што пре да изврши још и остале радове, па је очекивала спас од странаца, а нас је омаловажавала. Имајмо више вере у себе саме, па ће се засхој прекивути и ми ћемо опет поступно корачати напред, Да се застој прекине, није потребно примати оиако неповољну понуду и давати у концесију и оне установе, које смо ми сами подигли. Као даљи разлог за примање понуде и давање ковцесије, наводи се то, што општина не сме експериментисати, Другим речима, тврди се да ми нисмо способни ни за извршење, ни за експлоатисање оних установа. Од онога, чега се већина боји, неће се убојати. На против, примањем поднете понуде општина би се баш упустила у експериментисање и то још са странцима, које нити зна који су, нита зна који ће бити, јернас концесионари могу продавати коме год хтедну. Одбор општине престоничке, нема разлога да буде малодушан, да буденеповерљив према самом себи. Нека нам се покаже, шта су странци овде код нас боље урадили, од домородаца, На против, од сграначког рада ми смо имали само штете, нарочито кад су они концесионари и то такви, који раде без икакве утакмице, без икаквог ризика, исто им се још осигурава знатна добит. Ми смо били у стању да подигнемо толике новчане установе; да заснујемо бродарство; да радимо железнице; да изведемо водовод; да подигнемо кланице и школе; да подижемо државне и приватне Фабрике; у стању смо били да посвршавамо толике послове ванредне ирироде и да свима тим установама рукујемо, а нисмо у стању да руководимо радом за каналисање Београда и за грађење кеја. Да ли се таква бојазан може правдати '? Можда ће нам се рећи, јест били смо у стању све то да урадимо, али је питање како је то урађено и шта нас кошта. На то ми одговарамо, да су сви побројани послови урађени боље и јевтиније, него да су их радили странци као експлоататори. Али баш и дајенаша израда лошија и да скуцље стаје, ипак је посредна и непосредна добит за све нас, у томе шго само на тај начин можемо добити спремне људе за разноврсне послове. Неумесно је дакле бо.јати се експериментисања са нашом унравом. На против, треба једном учинити крај експериментисању са странцима и отргнути се од тога вечитог омаловажавања нас самих. Кад ми сами себи дајемо такву сведоцбу, како можемо очекивати, да странци имају боље мишљење о нами и да нам они ве РУЈУ-

Покажемо ли ми више самопоуздања, покажемо ли ми да умемо водити рачуна о себи и својим интересима, одмах ће сгранци гледати све нас другим очима. Ми, као представници грађанства београдског, не смемо из просте малодушности, продати странцима самосталност руковања са најважнијим установама општинским. То су разлози, са којих смо ми мишљења, да начелно не треба примиши ионуду г.г. Косу и МариновиИа. Међу тим, поред тих општих разлога, који нам прееудно налажу, да понуду одбацимо, има и у самој понуди таквих захтева, који се ни у ком случају не могу примити. Такав је случај са захтевом, да се већ готов водовод уступи странцима да га они експлоатишу. Друге вароши, које су некад резоновале исто тако, као што већина комисије резонује, и које су своје водоводе дале у концесију, морале су после кратког времена уз припомоћ државне власти и скупим жртвама откупљивати ту установу и тако иостати прави господар у својој кући. А ми, који имамо већ у рукама готову установу, намеравамо даје уступимо странцима, да је они експдоатишу извесно време и да је ми после извесног рока поново од њих откупљујемо, разуме се по знатно скупљу цену. Такво газдовање са оиштинском имовином, не би се могло назвати мудро газдовање. У понуди се ништа не каже, да ли се под водоводом разуму сви водоводи београдски, или само нов велики водовод. Исто тако неумесно је ценити садањи чист приход водовода са 130.000 динара; јер је тај приход стварно знатно већи; он износи најмање 200.000 динара, кад се рачуна онако, како ће то концесионари рачунати, кад буде у њиховим рукама. У ионуди се даље говори о резервном Фонду, а не каже се ко ће руковати тим фондом и да ли неће општина у случају откупа и тај фонд откуиљивати. По свему судећи концесионар мисли, да он и тим фондом рукује, те да са интересом и приходом од тога Фонда, такође повећава дивиденду својим акционарима. У управном одбору концесионар осигурава себи 4 члана, а општини даје 3 члана. Значи да је суделовање општине у управи више Форме ради. Општини се признаје право откупа, али тек по истеку 25 година, и то, ако се откаже у двадесетој години. Откуп се распростире не само на остатак дуга за извршене радове, већ и на капиталисану добит од чистог прихода. ТТТто значи да ће им* се тада у напред исплатити и сва добит, коју би они амали за других 25 година и то кад се та добит капиталише са 5 е | с ,4Као базис за оцену чистог прихода неће се узети приход од године када се откаже, већ се узимљу последње три године пред откуп, дакле приходи из година после отказа, Значи даје се маха да концесионар може расходе смањити на штету установе, а приход повећати. Као што се види понуда је са Финансиске стране врло повољна за концесионара, али не и за општину. Концесионар као предузимач, тражи да се ослободи царине и свију дажбина