Београдске општинске новине

Број 12

— 47 —

Год XVI.

за увоз материјала са стране; а то значи да ће он услед тога. тућн са страним материјадом већи део нашег материјала, па према томе ће и већи део новца отићи на страну. Таква концесија не може бити корисна ни по општинске интересе ни по државне. Еонцесионар даље условљава и особен нашш каналисања, по тако звачом систему шонеовом. Тај је систем доиста добар систем, али само онамо где месне и теренске прилике то неопходно захтевају. Али тај систем, поред добрих страна има и својих мана. Знатна му је мана у томе, што се по томе систему не добија варош потпуно каналисана и што Функционисање канала зависи од доброг или рђавог Функционисања нарочитих справа. Те справе ма колико да су просте, могу ниак изазвати краћи пли дужп застој. Према теренским приликама у већем делу Београда, неоправдано је употребљавати вештачкп начин кад се природним путем може једном мрежом канала одво-

дити и метеорска вода и помије и нечистоћа из нужника. Само за ниже крајеве Београда може бити у питању, да ли да се примени баш тај Шонеов систем или који други. Неупутно је, у једном прелиминарном уговору везивати се за извесан систем, који није подесан за све делове Београда, а који није још довољно ни опробан, јер је сразмерно мало вароши, које су тај систем усвојиле и распрострле га на целу варош. Како пак концесионари условљавају, баш тај не потпун систем каналисања, то значи да су и у том питању спојене извесне Финансијске користи за концесионара, а не за општину, јер не стоји, да ће каналисање по том систему, бити знашно јевтиније, но кад би се усвојио систем потпуног каналисања. Тако важно питање као што је избор начина како ће се варош каналисати, не би требало ломити преко колена. Исто је тако штетно и тражење права да г.г. Косу и МариновиК могу пренети на другог како прелиминаран уговор, тако и деФинитивни уговор. Другим речима, ми

сада преговарамо са г.г. Косу и МариновиЛем , које сматрамо као солидне предузимаче. а они из личних разлога, или стицајемкаквих околности, могу кад год хтедну заћи по свету п продавати нас. Из тог захтева излали, да ми кад би у опште дали те установе у концесију, не знамо, ко нам може доћи, да господари тим установама. Престоница једне краљевнне, да везује такав уговор, налазимо да је недостојно. Из изложенога види се, да баш и кад би у начелу и били за концесију не би могли понуду препоручити ни у појединостима. Али то није све, што говори, да се понуда одбаци. Има још и законских узрока, који стоје на путу, да поменуте установе, можемо давати у концесију и на начин како се то понудом тражи. По члану 2. закона о варошкој трошарињт, може се извршење тамо побројаних радова уступити само под условима, који су прописани законом за јавне грађевипе. А услови, које полажу г.г. Косу и МариновиК са свим су противни. условима

ОПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА

Стање на дан 31. Децембра 1897. год.

ј ТЕК ј БРоЈ

:р -ч: -^г пез :

Обрт

за

Децембар

Обрт од 1. Јануара до 31. Децембра

Стање 31. Децембра

1

Благајне

402.078

16

410.305

19

2,912.497

79

2,903.063

50

9.434

29

2

Привремени издатака

12.262

30

41.876

499.705

72

383.990

03

115.715

69

3

Вредећи хартија

15.000

51.438

51.438

4

Непокретности Покретности

5,449.994

53

5,449.994

53

—■

5

78.771

64

78.771

64

—|

6

1 Грађење кеја

88.961

61

88.961

61

7

„ водовода

2,865 079

64

10.026

82

2,855.052

82

8

, „ калдрме из заЈма

959.559

75

13.809

90

945.749

85

9

„ канализациЈе . .

15

50

64.303

68

64.303

68

10

„ дОрћолске школе

212.073

54

212.073

54

11

„ палилулске „

177.210

03

177.210

03

—-

12

„ дорћолске цркве

: —-

57.837

21

57.837

21

13

Дужника разни

11.640

84

6.973

39

145.243

35

28.285

35

116.958

14

„ калдрме .

147

15

29.016

72

173.540

44

56.489

12

117.051

32

15

„ водовода

3.989

62

—-

3.989

62

16

„ трошарине

19.009

13

22.111

93

20.852

46

1.259

47

—Ј

17

Повериоца разни

31.865

85

77.706

03

494.105

21

780.668

48

286.563

27

18

„ водовода Кауција

23.201

28

43.082

35

19.881

07

19

200

2.317

2.117

20

Дијурна инжињерски

102

156

923

1.203

280

80

21

Обртне порезе

361

76

577

62

442

04

12.968

12.525

96

22

Поклона божићни

7163

10

10.194

9.697

50

15.240

95

5.543

45'

| 23

Фондова разни

16.809

39

191.982

45

191.982

45'

24

Гробљанске касе

—•

15.467

59

110.563

05

110563

05

25

Гегулационог Фонда

137.53 ?

64

330.694

78

330.694

78

26

Управе ч>ондова за Фондове

444

95

9.234

22

9 234

22

'

27

„ „ „ регулациони фонд

44.551

28

12.637

80

31.913

48

'

28

„ трошарине

227.915

15

200.737

45

1,008.175

14

972.876

03

35.299

11

|

29

„ Фондова за заЈмове

14.457

61

305

25

189.255

08

—.

188.949

83

30

Пријема

238.000

198.000

7,404.500

9,789.500

2,385.000

31

Остава код Народне Банке

110.000

150.000

8,560.000

6,450.000

2,110.000

'

32

Текући „ „ „

30.000

31.930

25

205.000

2,302.705

45

2,097.705

45

33

Приреза 1895. год

62.816

75

62.816

75

62.816

75

34

„ 189«. „

73.562

30

1.940

99

81.390

33

81.390

33

35

Преносни кредита

211.089

87

280.348

4*

280.348

48

ј

36

Расхода — буџет

64

135.357

20

1,487.513

99

169.853

22

1,317.660

77

37

Прихода — „ . .

132.400

29

727

20

1,034.392

27

1,033.665

07

38

Гробљанског буџета

19.715

96

6.962

76

37.917

61

37.917

61

I

39

Трошаринског буџета

236.773

12

223.856

99

446.396

22

905.924

98

459.528

76

40

Камате и трошкови зајма

36.853

20

160.123

03

160.123

03

160.123

03

.

41

Гезервне ажије

795

77

795

77

795

77

_

| 42

Добитка и губитка

736

02

1.791

78

1.055

76

43

Јавни чесама

638%-

23

638

23

638

23!

44

Главнице

59.324

48

212.077

74

120.471

40

7,356.095

35

7,235.623

95

45

Приреза за војне потребе

149.617

79

149.617

79

~

149.617

79

2,246.191

49

2,246.191

49

34,533.223

21

34,533.223

21

14,180.603

66,

14,180.603

66

Књиговођа, Београд 31. Децембар 1897. год. Гл. књиговођа, В/Млија Јовановић е. р. Главни благајник, Н. Ј. ЈанковиЋ с. р. Ђ. Ж. НешиЂ с. р.