Београдске општинске новине

Број 12

— 47 —

Год XVI.

за увоз материјала са стране; а то значи да ће он услед тога. тућн са страним материјадом већи део нашег материјала, па према томе ће и већи део новца отићи на страну. Таква концесија не може бити корисна ни по општинске интересе ни по државне. Еонцесионар даље условљава и особен нашш каналисања, по тако звачом систему шонеовом. Тај је систем доиста добар систем, али само онамо где месне и теренске прилике то неопходно захтевају. Али тај систем, поред добрих страна има и својих мана. Знатна му је мана у томе, што се по томе систему не добија варош потпуно каналисана и што Функционисање канала зависи од доброг или рђавог Функционисања нарочитих справа. Те справе ма колико да су просте, могу ниак изазвати краћи пли дужп застој. Према теренским приликама у већем делу Београда, неоправдано је употребљавати вештачкп начин кад се природним путем може једном мрежом канала одво-

дити и метеорска вода и помије и нечистоћа из нужника. Само за ниже крајеве Београда може бити у питању, да ли да се примени баш тај Шонеов систем или који други. Неупутно је, у једном прелиминарном уговору везивати се за извесан систем, који није подесан за све делове Београда, а који није још довољно ни опробан, јер је сразмерно мало вароши, које су тај систем усвојиле и распрострле га на целу варош. Како пак концесионари условљавају, баш тај не потпун систем каналисања, то значи да су и у том питању спојене извесне Финансијске користи за концесионара, а не за општину, јер не стоји, да ће каналисање по том систему, бити знашно јевтиније, но кад би се усвојио систем потпуног каналисања. Тако важно питање као што је избор начина како ће се варош каналисати, не би требало ломити преко колена. Исто је тако штетно и тражење права да г.г. Косу и МариновиК могу пренети на другог како прелиминаран уговор, тако и деФинитивни уговор. Другим речима, ми

сада преговарамо са г.г. Косу и МариновиЛем , које сматрамо као солидне предузимаче. а они из личних разлога, или стицајемкаквих околности, могу кад год хтедну заћи по свету п продавати нас. Из тог захтева излали, да ми кад би у опште дали те установе у концесију, не знамо, ко нам може доћи, да господари тим установама. Престоница једне краљевнне, да везује такав уговор, налазимо да је недостојно. Из изложенога види се, да баш и кад би у начелу и били за концесију не би могли понуду препоручити ни у појединостима. Али то није све, што говори, да се понуда одбаци. Има још и законских узрока, који стоје на путу, да поменуте установе, можемо давати у концесију и на начин како се то понудом тражи. По члану 2. закона о варошкој трошарињт, може се извршење тамо побројаних радова уступити само под условима, који су прописани законом за јавне грађевипе. А услови, које полажу г.г. Косу и МариновиК са свим су противни. условима

ОПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА

Стање на дан 31. Децембра 1897. год.

ј ТЕК ј БРоЈ

:р -ч: -^г пез :

Обрт

за

Децембар

Обрт од 1. Јануара до 31. Децембра

Стање 31. Децембра

Благајне

402.078

410.305

2,912.497

2,903.063

9.434

Привремени издатака

12.262

41.876

—

499.705

383.990

115.715

—

Вредећи хартија

15.000

—

51.438

—

51.438

—

Непокретности Покретности

—

5,449.994

—

5,449.994

—

—■

—

78.771

—

78.771

—

—|

1 Грађење кеја

—

88.961

—

88.961

—

„ водовода

—

2,865 079

10.026

2,855.052

—

, „ калдрме из заЈма

—

959.559

13.809

945.749

—

„ канализациЈе . .

—

64.303

—

64.303

—

„ дОрћолске школе

—

212.073

—

212.073

—

„ палилулске „

—

177.210

—

177.210

—

—-

„ дорћолске цркве

—

: —-

—

57.837

—

57.837

—

Дужника разни

11.640

6.973

145.243

28.285

116.958

—

„ калдрме .

147

29.016

173.540

56.489

117.051

—

„ водовода

—

3.989

—-

—

3.989

—

„ трошарине

—

19.009

22.111

20.852

1.259

—

—Ј

Повериоца разни

31.865

77.706

494.105

780.668

—

286.563

„ водовода Кауција

—

23.201

43.082

—

19.881

—

200

—

2.317

—

2.117

■

Дијурна инжињерски

102

—

156

—

923

—

1.203

^О

—

280

Обртне порезе

361

577

442

12.968

—

12.525

Поклона божићни

7163

10.194

—

9.697

15.240

—

5.543

45'

| 23

Фондова разни

—

16.809

—

191.982

—

191.982

45'

Гробљанске касе

—•

—

15.467

—

110.563

—

110563

Гегулационог Фонда

137.53 ?

—

330.694

—

330.694

Управе ч>ондова за Фондове

444

—

9.234

—

9 234

„ „ „ регулациони фонд

—

44.551

12.637

31.913

„ трошарине

227.915

200.737

1,008.175

972.876

35.299

„ Фондова за заЈмове

—

14.457

305

189.255

—.

188.949

Пријема

238.000

—

198.000

—

7,404.500

—

9,789.500

—

2,385.000

Остава код Народне Банке

110.000

—

150.000

—

8,560.000

6,450.000

2,110.000

—

Текући „ „ „

30.000

—

31.930

205.000

2,302.705

—

2,097.705

Приреза 1895. год

62.816

—

62.816

—

„ 189«. „

73.562

1.940

81.390

—

Преносни кредита

211.089

—

280.348

—

Расхода — буџет

135.357

1,487.513

169.853

1,317.660

•

Прихода — „ . .

—

132.400

727

1,034.392

1,033.665

Гробљанског буџета

19.715

6.962

37.917

Трошаринског буџета

236.773

223.856

446.396

905.924

459.528

Камате и трошкови зајма

36.853

160.123

Гезервне ажије

795

—

795

| 42

Добитка и губитка

—

736

1.791

1.055

Јавни чесама

—

638%-

638

23!

Главнице

59.324

212.077

120.471

7,356.095

7,235.623

Приреза за војне потребе

149.617

—

149.617

—

149.617

2,246.191

34,533.223

14,180.603

66,

14,180.603

Књиговођа, Београд 31. Децембар 1897. год. Гл. књиговођа, В/Млија Јовановић е. р. Главни благајник, Н. Ј. ЈанковиЋ с. р. Ђ. Ж. НешиЂ с. р.