Београдске општинске новине

Број 14

- 54 —

Год XVI.

Јеоте ли за то да се екепертима, који су дали своје стручне оцене о понуди Мариновићевој да и понуда овога Немца на оцену, па кад они даду свој суд о овој понуди, онда да се и једна друга понуда стави на дневни ред и да се о обема говори? То је понуда некога Погуса; он је подносио неке понуде и 1896 год. Вл. Чортанови%. — Ја бих само предложио да тај човек да кауцију, да се не бавимо том понудом бадава. Председник. — Ако би се нашло да треба ступити у преговоре с њим, онда се може тражити кауција, јер нико неће у нанред да даде. Љ. ЖивковиЛ. — Ми примамо на се велику одговорност, ако претходно не свршимо и са овом понудом. Ова понуда може да буде озбиљна или неозбиљна. Али шта ћемо да радимо, кад будемо расправљали понуду Мариновићеву ако се докаже, да је ова понуда била озбиљна? То може у престоничком грађанству иу јавном мишљењу да изазове сумњу противу нас. (Вичу: Да се прочита нова попуда.). Председник Хоћете ли да се прочита? (хоћемо). Онда чујте! Секретар ирочита (Ова је понуда раније одштампана у општ. новинама). Председник. — Другог Марта дошло ми је ово писмо од г. Боже Живковића. Секретар чита. (И ово је нисмо већ одштампано у овим новинама.). Прецседник. — То је све што сам добио по тој другој понуди, више ништа нема. Изволите решити: јеете ли за то да се прима предлог г. Љубе Живковића? К. ТмвиниИ. — Пошто видим да ова понуда има и добрих страна, потребно је да је г.г. стручњаци оцене и с Финансиске стране. Ја мислим да би заиста био грех, кад би приступили решавању понуде Косу — Мариновићеве, не разбирајући о овој понуди. Усвајајући иредлог г. Љубе Живковића, ја молим г. председника да колико сутра упути ову понуду на оцену стручњацима и да што пре потражи телеграмом мишљење о овим Фирмама преко министарства иностраних дела или преко нашег посланика у Берлину, јер кад се банке именују, ја мислим да се можемо о њима обавестити да ми ступамо у преговоре с љима. Свеш. ГвоздиИ. — Ако хоћете да ирибавите тачна обавештења о овим банкама, мислим да је најзгоднији пут, да их прибавите преко наше Народне Банке, јер је она у вези са свима главнијим банкама. Председник. — Како видим већина је у одбору за предлог г. Љубе Живковића. Ја ћу учинити како сте ви решили. Ну, сад имајош једно питање, после ове ионуде појавиће се можда још која, на немојте после да кажете: хоћемо и то да се охптампа, јер неће онда бити краја. Љ. ЖивковиК. — Нека се хектогра®ише. Председник. — Ова понуда може да се хектограФише јер је мала, хоћете ли да је дамо новинама да је оштампају? (хоћемо). Љ. ЖивковиИ. — 3?р не може да се оштампа са добијеним мишљенима V општинским новинама ? То би било најбоље. Председник. —- Може и тако. Дакле оћете прво да се учини питање преко Народне Банке, какве су ове Банке; што се у овој понуди помињу; друго, да ли је овај понуђач представник њихов и има ли овлашћења да у име њихово говори и да ли му стоје ти капитали на расположењу; треће да се умоле г.г. експерти да даду своја мишљења и о овој понуди и на послетку да се све то оштампа у општинским новинама. (Тако је). Др. Марко Леко. — Мени изгледа да се ова ствар сад без потребе одлаже. После ове друге понуде може се појавити и трећа и четврта итд. Ако се одбор реши да на оваквој основи, на каквој је понуда г. Мариновића, с каквом се основом ја никако не слажем, нриступи извршење великих општинских послова, ондабинајправилније било на таквој или сличној основи расписати стечај. Чим се Финансијске прилике у општини уведу у ред, а на томе се као што сви знамо сад врло живо ради, уверен сам, да ћемо добити далеко повољнију нонуду од понуде г. Мариновића. Мишљења сам дакде, да се ова ствар даље не одлаже, већ да се одмах приступи радовима за расписивање стечаја. Дим. ЂорЏвић. — Ја се са свим слажем са г. Марком Леком. Доћиће сутра преко сутра и

трећа и четврта понуда и никад краја неће бити. Најбоље је да распишемо конкурс, па кад се јаве сви нонуђачи, да усвојимо оно што јенајбоље. Председник. — Ншпта нам то не смета, као што сам мало пре казао, а то је већ свршена ствар, да усвојимо предлог г. Љубе Живковића, па ако се нађе да треба усвојити предлог г. Марка Лека, ништа нам не смета да онда кажемо : нећемо да усвојимо ни једну ни другу понуду и онда можемо да расиишемо конкурс. (Тако је). Љ. ЖивковиИ. — То је врло добро. Ништа нам не смета да после раснишзмо конкурс. Председник. — Имали још ко о овоме да говори? (Нема). Дакле, остаје тако да се ноступи по предлогу г. Љубе Живковића. (Тако је). Пошто је седница за сада завршена, то данашњу седницу закључујем. Седница је ова трајала до 6'Д часа по подне.

САСТАНАК држан 9. нарта 1893. год. (по стенограФским белешкама) Председовао пред -едник г. II. Д. СтеФановић, нрисуствовао члан суда г. Бр. Ј. Рајић. од одборника били г. г. Г Б. Пантелић, Н, И. Стаменковић, Др. Лазаревић, Ђ. Р. Одавић, Стеван Миљковић, Косга Др. Ризнић, Голуб С. Јанић, Дамјап Стојковић, М 0. Петровић, Стеваа Максимовић, Влад. Чортановић, Коста Д. Глзвинић, Љуб. Живковић, Ђ. Димитријевић, Р. Драговић, М. Каиетановић, Васа Ннколаћ, Марко С. Петронијевић, К. С. Ка раџић, Евг. М. Чоловић, Ј. М. Јанковић, Мих Ђ. Илић, Тод. Ј. Михаиловић, Милан Арсенијевић, Др. Љко, Стев. Ивковић, Милов Миленко1Јић, М. П. Тодоровић, Трнјко Стојковић К. Н. Лазаревић, Милутин Ј. Марковићј Д. Ћирковић, Др. Лаза Пачу, Др. Стеван Марковић, Д. М. Ђорђевић, М. Савчић, Г. Бркић и К. II. Михаиловић. БЕЛЕЖИО ОЕКРЕТАР Г. УрОШ КуЗМаНОВИћ. Почетак, у 5*/2 часова ао аоднс Председник. — Господо. Пошто је предмет, који је на дневни ред стављен, предмет старога дневнога реда, а довољно одборника има за решавање таквих предмета, то отварам седницу. Изволте чути протокол прошле седнице. Секрешар прочита. • . Председник. — Има ли ко шта да примети на прочитани протокол ? (Нема). Оглашујем, да је протокол' примљен. Изволте саслушати тражења власти и молбе појединаца за уверења. Секретар чита и одбор издаје тражена уверења. Председник. — Господо одборници. У предпрошлој седници, која је билаванредна, надневном реду је стављена била иогодба о великим општинским радовима са г.г. Косу и Мариновићем. Тада сте наредили ошптинском суду да се друга понуда, која се јавила од стране г. К. Вајса, оштампа у општинским новинама и да се замоле екснерти, који су дали своја мњења о понуди г. г. Косу-а и Мариновића, да даду своја мњења и о овој нонуди на да се и та њихова мњења у новинама оштампају и да се раздаду одборницима и да се данас држи седница одборска, на којој ће се о тим понудама решавати; осем тога наредили сте да и само председништво прибави податке о тој личности — Вајеу — и његовој понуди преко Народне Банке и овдашњег немачког посланства. Према свему томе председништво је иоступило. Сад изволте саслушати та извешћа, која смо добили преко Народне Банке и од овдашњег немачког посланства и консулата. Но, пре тога имате да чујете писмо г. Бранка Бошковића, директора Нар. Банке, о Вајсовој понуди. То ми је писмо доцкан стигло од г. Бранка и за то није могло бити и оно штампано са осталим која су добијена од друге господе. Секретар чита писмо г. Бошковића, у којем се г. Бошковић извињава, да због многих иослова у Народној Банци не може да проучава ову понуду и да о њој даје своје мњење. Затим су прочитани извешгаји о Вајсуи његовој групи, која су добивена преко Народне Банке, и која су извешћа неповољна. Прочитана су и извешћа, такође добивена преко Народне Банке о оним трима банкарским кућама, накоје се је Вајс у понуди својој позвао, п која гласе повољно по те банкарске куће. Председник. — То је добијено преко Нароцне Банке.

Сад изволте чути извештаје, које смо прибавили преко немачког посланства и консулата. Секрешар чита свој извештај, у којим наводи да ни у Посланству ни у Консулату немачком нема никаквих података о солидности ове понуђачке групе нити се што зна тамо о овој ионуди. Председник. — То су, господо, извештаји, који су добијени и у колико су семоглидобити за ово кратко време преко Народне Банке и преко немачког консулата. Сад према томе, изволте приступити дебати о понуди г. Косу и Мариновића, а после можете узети у претрес и понуду г. Вајса, али у првом реду стављасена претрес понуда г. г. Косу и Марпновића, пошто је прва и поднета. Мислим да би требало најпре говорити о извештају већине, и извештају мањине, па нотом и о самој нонуди. Милаи АрсенијееиЛ. — На дневном је реду претрее извештаја комисије, која је проучавала понуду г. г, Косу и Мариновића. Ну, пре но шго бих о томе питању говорио, ја бих молио г. председника да ми одговори: да ли г. г. Косу и Мариновић дају какву кауцију за своју понуду? 11редседник. — Никакву. М. АрсенијевиИ. — - Ја мислим да пре но што нонуђачи испуне тај услов, ми не можежо говорити о њиховој понуди, кад никакве гарантије за њено извршење нема. То је замене врло важан услов, јер се овде од општине тражи једна обвеза за дуги низ година, а сами понуђачи од своје стране не дају никакве обвезе, (Тако је), ма да сам уверен да ова понуда има својих добрих страна као и махна. Председник. — Ви г. Арсенијевићу, чешће не долазите редовно у општинске седнице због својих послова и с тога јамачно Стављате на председништво питање, које не би имали потребе да чините кад би уредно долазили. Ја сам у једној од прошлих седница казао : да је г. Мариновић рекао: ја стављам ову понуду и од тога не могу да одступам, хоћете ли ј е Примити или не, то је ваша ствар. 0 понуди се, дакле, може говорити само овако како је поднета. Човек каже: што сам понустио, попустио,- ово је последње на шта могу пристати, а даље не. Јљ. Ги:униИ. — Из онога писма видим да Вајс ннје представник, тако рећи, никаквог друштва. Ја бих молио г. нредседника да нас извести: чији су нредставници и које Финансиске групе Косу и Мариновић представљају ? Председник. — Кад сам се упустио у преговоре с том групом, ја сам вам казао да сам добио ј јдно писмо од нашег цосланика у Паризу у којем се каже, да се општина може упустити у преговоре са Мариновићем, као са озбиљним понуђачем. К. ГизниК. — Да ли је решено: који ће се систем канализације усвојити: да ли ће бити зидани канали или други који систем ; какав ће систем кеја да буде: да ли од тесаног или од ломљена камена. Љ. ЖивковиК. — Ја сам хтео да замолим г. председника, пошто је он био председник оне комисије која је ову понуду нрехмедала и оценила, и пошто је уједно он и представник комисискс већине, која је свој извештај дала по тој понуду, да нам у неколико речи, поред онога што је у извештају написано, каже добре стране понуде, у колико је она добра; да ли она одговара потребама нашим или не одговара; у опште шта г. председнпк сматра да треба да каже. Питан.е је ово разумљиво, јер иисмени извешта] комисијске већине треба изнети усмено пространије. Да је то објашњење потребно, примера ради да наведемо ово : г. г. Косу и Мариновић у чл. 8 пројекта прелиминарне конвенције казали су да могу пренети своје концесије на акционарско друштво, и да би у том случају ошнтина имала да буде учесник у томе акцпонарском друштву. Ја бих молио г. председника да буде.добар да нам објасни : како он разуме то учешће и шта ми, у опшге, имало под тим да разумемо. Милан КаиешановиК. —На поједииа питања за сад нећу да одговарам, него хоћу у неколико речи да кажем шта ме је нагонило да сам у већини комисије ; да у кратким потезима кажем, шта ме је нагнало да погпишем извештај већине. Мислим да бих било згодније да сваки од господе и из већине и из мањине комиснјске каже још и усмено из каквих је разлога потпи-