Београдске општинске новине

Број 14

— 55 —

Год. XVI

сао, један или другиизвештај. Али како господа још долазе у седницу, а те се ствари не могу по 5—6 пута понављати ја бих молио г. председника да с овим радом причекамо још неколико минута. Љуба ЖивковиИ. —Господа одбориици, осем оних који су били у комисији, нису имали приликс. да се виде лично с г. Мариновићем, ни већина одборника, нисмо имали прилике да се детаљније обавестимо о тој понуди. С тога мислим да је правилно и потребно да ми ближе уђемо у ствар. Има н. пр. једна ствар у овој понуди, која изгледа да је од секундарне важности, а, по мом мишљењу, веома је важна и ја ћу, но потреби, о њој говорити доцније. Кад онштина београдска има да прими од акционарског друштва, ако се оно образује, свој део добити у 50% — 50% друштво задржава себи — онда треба да знамо које су то акције које ће општина да прими у накнаду и које ће представљати 50% вишка од свију прихода. Овако питање не сме да будс нерасправљено нарочито од стране оне комисије, којој је било стављено у дужност да своје мишљеље о овој понуди да. Ни у извештају већине, ни у извештају мањине нема речи о том; ја бар нисам видсо. Ја молим г. председника данам каже шта г. Мариновић разуме под тим акцијама. Председник. — Ја мпслим да прво у начелу, треба да се говори о овој понуди, па кад у специјалној дебати дође на ред чл. 9, тражите о томе обавештеље, па ћете га добити. Љ. ЖивковиЖ. — Ја мислим да је баш ово говор у начелу. Ми не можемо ову нонуду примити у начелу ако начелно нисмо сагласни са важним сгварима у њој, па да после решавамо хоћемо ли је примити и у појединостима или не. За решење тога, евакако врло је важна ствар питање о стварању акционарекога друштва и добити за онштину у обдику акција. Ако се ннје мислидо о тој стварп ја еам слободан да изјавим да се није довољно озбиљно мислило у опште о понуди нити се довољно у ту ствар ушло. Милан КаиешановиК. — Господо Одборници и ја ћу да вам кажем зашто сам пришао већини комисије и зашто сам мишљења да би се понуда г. г. Косу-а и Мариновића могла примпти. Ја знам да је ово прелиминарна конвенција, пије још деФинитиван уговор ; уговором имамо да утврдимо тачно још много питања која се овде у начелу само ломињу. Ако се сложимо да је ова понуда реална и да се о њој може гово■риши; ако нађемо да ово није иредлог као онај Погусов, којп данас приноведа о неком зајму са дутријом о коме је још пре неколико година говорено овде код нас, и који се је још и у тадањим приликама показао као неостварљив, или као понуда Вајсова, који није код нае довољно иознат а нама је са две стране јављено даније препоручљиво да се општина упушта у овако ведике послове са Вајсом; ако се, дакле, ви сви сложите да се може о ионуди Косу п Мариновић као о озбиљној и остварљивој разговарати, дакле да има доорих сшвари у њој, од којих ће општина и ми и наша деца имати вајде, онда се можемо у дискусију унуштати. Ја ћу да наговсстим зашто сам се нриволео већини. Пре но што дам гдас да се ова понуда прими, имам да кажем да је овде у пројекту предиминарне конвенције, како је штампана у општинским новинама, испала једна тачка, која би била од врдо велике користи по београдску општину и без којејанебих могао примити ову поНуду;. а то је тачка о тариФИ. Ја кажем да би то било опасно право у рукама концесионара кад би њему дали, да он сам одређује тариоу, т. ј. да одређује таксу за употребу воде, канада, ке-а итд., јер би он могао те таксе тако високо одредити, да их ми не би могли издржати. Али г. Мариновић је дао реч да пристаје да ми ту тариФу одређујемо. Ако г. Мариновић не би данас нристао на то; ја не бих смео предложити да се ова понуда прими. Ја се осдањам на његову реч, а и г. председник прошли пут рече, да је г. Мариновић кад ј е био у нашој седници признао то право оџитини. Кад се то утврди да је ово [право општине; онда ћете ми допустити да идем даље. Са свију страна је говорено, и то је у истини, и ми то кажемо, да ово нијеобичан зајам ово је сложена понуда; у ствари и није понуда о зајму. Понуда није тако проста; али кад је већ тако сложена онда треба да је претресемо и да се потрудимо рашчланити је на ноједине ј

просте делове, како би могди лако да је разумемо. Ја сам схватио да у овој понуди има 5 разних ствари, 5 најважнијих тачака, о којима ћу посебице да говорим, п то 1) о тариФи, 2) о самом Финансијском делу, 3) о техничкој страни (систему Шонеовом), 4) о ценама за израду посда и напослетку 6) о експлоатацији. Ја мислим да ће у ових 5 тачака бити обухвећено све, о чему треба да се обавестимо. Ако би неко од г.г. одборника наишао на нешто, он ће битп добар да објасни, па тако можемо наћи пут те да изиђемо из овога вртлога, у који хоће наше неприлике да нас занесу. Сад ћу да кажем нешто о чисто Финансиј'ском деду понуде Ја о томе немам много да говорим. Ја се потпуно осдањам на мишљење г. г. Вујића и Величковића, јер су они о томе говорили, о чисто Финансијеком делу понуде г. Бр. Бошковић он је ушао и у технички део, па зато и није његов ре®ерат одлучан. Пре но што пређем на претресање техничке стране ове понуде, ја ћу да вам прочитам извештај са једног научног збора, који је држан у Кардсруе нрошле године. На том збору водио јепроФесор Гертнер реч. А да је он научник првога реда, ми то познајемо најбол.е но нашој води. Док оп није био овде викало се с једне стране како водане ваља а с друге како ваља; али од како је он ј био у нашој средини и од како нас је научио како треба нашу воду да пречишћавамо, је ли се ко потужио на воду? Није. Г. Гертнер је један познат научник. Са г. Гертнером је водио реч грађевински саветник г. Херцберг из Берлина а питање је било о канадизацији варопш. Г. Херцберг каже овако. Кад год хоће да се приђе овако великим пословима, увек се нађе неко, који каже: има нешто још боље и Херцберг износи један згодан пример, који би ми могли да мало предругојачимо па да прнменимо и на нас. Он вели: кад би којој варопш близу мора пало на памет да прави канал и да се веже с морем, те да тако да већег полета својој трговини, онда би се нашао неко, који би препоручивао: да канал треба да се направи тако велик и шако дубок, да њиме могу и највећс дађе пловити. Па зато он каже често је „боља" ствар доброј најгори друг; зато што често хоћемо оно што је велико, ми не остваримо ни оно што је добро и што је за нас довољно. Ослањајући се на то мишљење Херцберга, и ја мислим да сада код нас није у нитању шта је најбоље, него шта је добро и шта је занас. Ако Београдкроз 100 година буде оно што је Париз или Беч онда, ће имати и више прихода па ће моћи и велике установе још у већем стилу данаправи. Кадсе ставимо на то гледиште: да треба да смо задовољни с оним гишо је добро за варош и величине Београда, и са чиме су хигијеничари потпуно задовољни; а да не тражимо одмах оно што је најбоље за вароши величине Париза, Беча и т.д.; онда је мени доста лако бидо да се решим: хоћу ли бити за или нротив ове понуде. Према овако разривеним Финансијским приликама у којима се наша општпна иалази, моје је мишљење: да су веома слабп изгледи да ће се општина београдска ускоро попети на онаку висину да може руковати својим приходима шако идеално те да из њих може направити све што јој треба. Још нешто. Тако су исто слаби изгледн да ће општина добити готов новац у руке на сама да та предузећа подиже. Најбољи нам је доказ за то понуда Вајса, колико је он био реалан, види се из извештаја Народне Банке. Па чак ни он није смео да понуди бољи курс од 87%! Кад станемо на томе курсу, онда упоређење излази овако: Интерес за 100 нуде Косу и Мариновић по 5%. Ајде, даље, даузмемо Вајса. Кад би он био реалан, кад би то бида солидна кућа, да би се могли разговарати о његовој понуди, кад дакле он даје 87 за сто онда интерес чини 5 3 Д %. Знамо да је код Управе Фондова интерес 6%. Ако срачунамо интерес наших државних панира, према данашњем курсу, он износи 6V4 %. Ако срачунате интерес на државне папире, које је држава са највећим гарантијама издала а то је зајам за грађење кланичне пруге, ту интерес износи 6.66%. Ето, таква је интересна стопа у Београду. Уз то још да додам да је и од нашег поменутог најбољег папира, чији је упис министарство Фиинансија отворидо, остадо 300.000 дин. неуписано ! Ето то је све

за мене меродавно, и то је слика нашег Финансијског стања. Ви можда имате господо одборници лепшу слику, — о нашим Финансијама. Ја видим предамном на једној табли исписане интересне стопе овако: на понуди Косу-а и Мариновића износи 5 '/2%, код Вајса 5% °/о, управа Фондова даје са 6%. интерес на државне папире износи а интерес на акције кланичне пруге преко 6 Ј /г ! По реФератима г. г. Вујића, Величковића и Бр. Бошковића, који кажу да је Финансиска страна ове понуде добра и зато је и ја примам. Ади, господо, немојмо ту да станемо. Ово је, како рече један од господе ре®ерената, чини ми се г. Величковић, „бриљантиа понуда" — тако ,је он назвао понуду с Финансијске стране. Толико о Финансијској страни понуде. Али ова лепа, ова бриљантна страна понуде у неколико се погоршава оним осталим погодбама. Сад да видимо у колико се она погоршава. Сад долази на ред да говорим о техничкој страни понуде и о системи Шонеовој, коју ова понуда условљава. Да ли ће ова система Шонеова, овај технички део понуде, и кодико да утиче на Финансиску страну понуде, да видимо колико ми то можомо да оценимо. Што се тиче тсхничке стране, могу да вам кажем да проФ. Гертнер, који носи барјак међу људима који су за тако звану Сепарациону систему, и за коју се он свуда заузима у Немачкој а особито за вароши средње величине, да он има врло добро мишњење о овој „Шонеовој" еистеми. По овој се системи кишница — метеорска вода — не уводи у канаде него само измет људски и остала нечистоћа из помијара а тиме су канали мањи па зато и јевтинији. Оних 2,000.000 литара воде што их сваког дана уноси у Београд водовод, они остају ту, сдивају се у јаме, јер нам подиција неда да пустимо да ова вода отнче преко улице калдрмом; ми ту воду гурамо иснод себе, и пошто је опоганимо правимо магацине од нечистоће око нас. Сви су хигијеничари мишљења да од ове нечистоће највеће заразс долазе, и да се ње шреба да куршалишемо што пре. Што се невине кишњице тиче за њу се је већ добри бог постарао, у овом нашем деиом Београду, и одредио је пут којим ће најбрже отићи у Саву и Дунав, тога пута и ми треба да се држимо и да га номажемо при одвођсњу кишњице. Питање је сад: како ћемо да уклонимо ону грдну иечисшоИу која је испод нас. Сад г. Хсрцберг каже: чим иеко хоће да прави канализацију за нечистоћу одмах се нађе неко други па вели и кишницу треба избацити кроз канале, (чак код Карабурме); али ако се хоће и кишница да спроводи каналима, ови морају да буду тако велики и скупи да и саму канализацију нечистоће доведе у пнтање! Он о томе каже овако : Сваки је мислио да и кишница мора да се сручи у каналс. Резултат је тога био тај, да су неке општине због тога биле страшно оптерећене трошковима око канализације и имали су око ње врло великих незгода. Госнодин Херцберг на конгресу хигијеничара у Кардсруе-у, каже и то му нико од немачких научара не пориче, да је однос између нечистоће и кишнице као од нридике 1:25, кишнице има 25 пута више од оне нечистоће, коју ми у извесном моменту имамо из вароши да избацимо. Ако се хоће и кишница у канале да спроведе, не треба разумети да онда и канали треба да буду 25 пута већи и да би трошкови око канала за нечистоћу и кишиицу била 25 пута већи него кад би се каналима само нечистоћа избацивала; али та диФеренца варира око 1 Д или Уз. Канализација биће, дакле, јеФтинија за — Уз ако не стрпамо и кишницу у канале а то чини преко једнога мидиона динара, а то за Београд није ситница. Ја ово говорим због тога што је понуда г.г. Косу-а и Мариновића везана за тај т. зв. сенарациони систем, или као што се у понуди само каже Шонеов систем. Ја сам питао г. Мариновића: зашто се је везао баш за Шонеов систем? Он ми је одговорио: „ја сам правио рачун. По том рачуну за Београд је најбоља сепарациона система у опште; и то, за низине Београда, где нема дбвољно пада, употребио би се Шонов начин; а за висине Београда т.ј. улице где има довољно пада, употребио би се гравитациони принцип. Београдска општина не би могла да издржи систем, но којем су канали много већи н скупљи, и ја се не би смео уиустиши у шај посао. Послата су бида 2 инжењера из Шонеове компаније у Лондону. Они су долазили у