Београдске општинске новине

Број 15

- 64 -

/•'''.•'-УЈјИ Год. XVI

траже, а ми ништа не улажемо док они улажу каиитал и за инсталацију елекричног осветљења и за трамвај. Што је најглавније, ако онибуду добро израдили ове рацове или аконе буду одржавали иругу и саобраћај као што треба већ буду грађане кињили ми се нећемо возити; или ако буду давали недовољно осветлење и нрескупо ми пећемо ни узимати од њих осветлење и најзад ћемо с правом приетупити раскинућу уговора са њима било за једно или друто било за обоје. Међутим, госнодо, видимо како је то данас. У осталом те су концесије са свим друге врсте, где општина ништа није утрошила, па какве тегобе имамо с тим концесионарима. Екснлоатација је ова два иредузећа на непрекидну штету Београда. Знате да због осветљења наши грађани воде неколико стотина парница код судова са друштвом. Већина грађана налази да друштво својим неисправним радом доводе наше грађане до штете. А што је најглавније то друштво има 100—200.000 дин. кауције од грађана претплатника друштвених и оно се тим новцем служи без интереса и не прима државне папире а ово је на штету грађана. Ми никакве помоћи у' борби противу друштва од државне власти нисмо добили. Уговор не може да се раскине. Уговор баш није рђав, али и у колико су уговори добри они се не могу извршити јер сами то не можемо а никакве помоћи од стране државе немамо, кад имамо ова Факта о нашим и државним предузећима, ја мислим да се не можемо онда ни на шта ослонити да ће ово друштво бити боље од осталих друштава. Сви ти странци сматрају Србију као оријент и што раде у Азији и Африци то опи и овде раде. Сматрам да они овде долазе само за своју велику корист а не из других каквих обзира. Томе су најбољи доказ друштва која већ постоје. 0 овој понуди могло би се још говорити, али после онога што је о њој говорио г. Др. Пачу, и онога што је казато у извештају мањине немам шта више да говорим него молим да се ова концесија оваква каква је одбаци тим пре, што је г. председник у почетку ове дебате у име Коса и Мариновића изјавио да они хоће да се њихова понуда прими овако како је написана и да никакве измене у њој не може бити. Председник. — Госнодо. Пре него што бих дао реч даљим говорницима, имам да вам кажем ово. Г. Милутин Марковић у почетку свог говора напоменуо је како је се Вајс обратио нашем министарству иностраних дела с понудом за грађење тимочке железнице. Дужност ми је налагала да одем у исто министарство да видим шта је од тога у ствари. II кад сам пошао, заустави ме ово писмо г. Боже Живковића који је био тако љубазан да ми га пошље. То је писмо ове садржине. (Чита). Погишовани Госи. Председниче, Кад сам Вас данас умолио, да би имали доброту посредством наше Народне Банке затражити брзојавним путем о мојем трошку обавештења о новом понуђачу, од оних Фирми, на које се понуђач позвао, што сте имали доброту нрихватити, ја сам Вам наговестио и то : а) да је иста група намерна да предузме и веће послове, као грађење железница, и да б) о истој постоји извештај од нашег Носланства и Министарсгва у Берлину. Што се тИче грађења железница, о овоме смо говорили са г. Нредседником Министарства, и по вести, које сам из Немачке примио, и понуда ће ово дана приспети, а односно извештаја, које је примило наше Минист. спољних послова из Берлина, мени је ово саопштио Начелник г. Ђаја. Кад сам данас у подне похитао к' њему, да бих и сам ирочитао инФормације, које су из Берлина приспеле, видели смо, да ове не говоре о „истој" већ о некој другој Фирми, даклем^о овој Фирми и не постоје никакве инФормације, нити их је наше Минист. спољних послова захтевало, и г. Ђаја ме је овластио, да Вам у име мојега оправдања јавим, да ме је он био погрешно обавестио, што ја сад чиним, надајући се, да ми ову невину омашку нећете замерити. Уједно Вам и то јављам, да сам ради мене и оишт. интерееа данас депешом молио нонуђача,

да поради, да Немачко Посланотво буде одма од стране Немачке Владе извешгено о солидности и моћи ионуђачевој. Примите и овом приликом уверење мојег поштоваља Б. С. Живковић.. Дакле, ето, видите да од тога у министарству иностраних дола нема ништа. Косша РизниК. — У погледу мога питања на г. председника: да ли је рсшено који ће се систем канализације усвојити и какав ће еистем кеја да буде, ја нисам добио одговора. Али одмах за мном г. председник је дао реч г. Капетановићу и он је био тако доб?р да се у свом говору изјасни да то није решено. Мени изгледа да пре но што се упустимо у решавање овако важног питања по општину и наше грађане требали су стручњаци да кажу који је сист. м за ове радове бољи. Није овде који је систем за милион или два милиона скупљи или јеФтинији него овде је питање који је систем бољи, сталнији. Чини ми се да би то требало прво да решимо, и да будемо с тим на чисто, на тек би онда могли говорити о овој понуди г. г. Косу и Мариновића. Ја, госнодо, немам ништа противу понуде с Финансиске стране јер је зајам лонуђен са 92 за сто 6 - 30 интереса и амортизације. Али као што рекох прво треба да се утврди који ћемо систем кеа и канализациј е, па тек онда можемо да утврдимо ј есмо ли за овај у чл. 4 конвенције предлажени Шонеов систем. Тако је ио мом мишљењу а оно није обвезно и за друге. Пз говора г. Капетановића чуо сам да неће у целој вароши бити искључиво Шонеова система, већ ће за горњи део вароши бити зидани канали по гравитационој системи, а за доњи део вароши и оие мочари употрсбиће се канали Шонеова система. Дакле, и из тога се види да и то није предвиђено. Неко се од г.г. одборника у дебати позвао и на уговор с друштвом за електрично осветљење. У том уговору стоји да ће спровођење струје бити подземно и надземно, где ће бити надземно одредиће општина с предузимачем. То је, не може бити јасније. Ну и поред те јасне одредбе ми данас видимо саме гвоздене диреке по Београду. А то је за то што ни у том уговору није стално предвиђено којп ће систем спровођења бити. Пре но што би дао мој глас о овој понуди, ја опет кажем: треба да знамо који је сиетем бољи и који ће се употребити, да нас не би после једна оваква концесија, као што је ова, или као што је она за трамвај и осветљење, не би изненадила. Овде је у чл. 9 предвиђено да се на неко безимено друштво може да пренесе и ова нрелиминарна конвенција без знања и одобрења општине београдске. То је један опасан члан. Г.г. предговорници навели су рђав« стране безимених друштава и напоменули сукако државне власти не притичу у иомоћ општиии кад су у иитању извршења њених уговора са страним безименим друштвима. И ако бих пристао на понуду Косу и Мариновића, опет не смем искључиво због овог члана 9. Даље, не бих је примио нн због члана 11. Молим г.г. одборници, нрочитајте га! По том члану општини припадају ове установе тек после 50 год. а у сдучају откупа пре тога рока имамо да плаћамо. У иочетку и ја сам био један од оних, који је рекао кад је видео ову понуду: хвала Богу да и ми дођемо једном до кеја и канализације и мислио сам да гласам за. Али по срећи г. Љуба Живковић предложи да се све ово штамна. Сад што више ову понуду читам, све више ми изгледа да је се треба бојати као што су се бојали наши народни представници од оног неерећног Бонтуовог уговора од кога још страдамо. Ја бих само због 2 члана 9 и 11 гласао- нротив ове поиуде која личи на Бонтуов уговор. Имао бих и о другим члановима ове конвенције још много што шта да кажем, али су већ г.г. предговорници о томе говорили а нарочито о оној тачки што понуђач накнадно пристаје да је општина сама одређује. Поред овога шго сам напоменуо да ме опредељује да гласам против ове понуде, то чиним још из разлога што све што имадосмо дадосмо по овој конвенцији у залогу г.г. Косу и Мариновићу, али он вели; „ја вам ипак не верујем"

и ако ми дајете да ја све то правим под вашом контролом и ако сте ми уступили и трошарину и све приходе експлоатације ових установа, ја вам ипак не верујем. То значи, ја ћу тебе Општино београдска, пустити да дођеш да видиш, али од тога немаш ништа, тек само да знаш. Да општина у управном одбору има само 3 /7 чланова, то је један број на који она не може никако пристати са чашћу. То је понижење. Ја мислим да никогнема овде, којићеда пристане да нонизи своју општину и своје грађанство. То је, што се тича административне стране. Тако је то регулисано у тач. 5. § 4 ове конвенције. Из свију ових разлога ја не могу и нећу да примим ову прелиминарну конвенци1у или како је ми зовемо привремени уговор за 6 месеци, нећу да пристанем ни за то што је везана за један систем канализације а нарочито још и с разлога што га је и г. Пачу напоменуо: не видим »збиљност понуде. Овде постоји неко безимено друштво али ми не видимо имају ли они већ овај капитад и не видимо озбиљност нонуде што гарантује општини београдској да ће концесионари после 6 месеци отпочети рад. Дакде, као што рекох требало би да ностоји нека кауција ради чврстоће да је ова понуда озбиљна и да се озбиљно мисли приступити извршењу тих радова. Ја не делим то мишљење као што је један г. одборник сииоћ казао да ако Косу и Мариновић положе кауцију 100.000 да би онда понуду прим 'ди али би код прве тачке гледали да се с њиме разиђемо и да му каицију отмемо. Ја мислим да уђемо у посао озбиљно, да нашој вароши треба што нрс кеј, канали и добра калдрма, али ја не делим ни оно мшнљење, што га је изнео један господин нз мањине комисиске, говорећи ми ћемо то постепено у нашој режиј и извршити. Господо, ја сам дакле, за то, да Општина београдска што пре утврди, шта она мисли радити у оџште, за тим шта ће ти радови њу коштати, па ћемо после лако ми наћи зајам. Ми господо, не стојимо тако рђаво и ако се непрестано говори како смо ми у растројеном финансијском стању. Ми смо ономад решавали буџет Општине београдске и ако се не варам ја сам био тај, који сам замолио г. »рр-.ијв да строго контродише да трошарински приходи служе искључиво на оно, на што су закономнамењени и г. председник био је тако добар и казао је: „Ја вам то г. Гизнићу обећавам!" Ако се не варам, приход од трошарине у 1897. години био је 750.000 дин. и ја миелим да ће на такав један приход Општина београдска увек моћи да нађе зајам, а баш за то ми служи за доказ и она ци®ра, коју траже г.г. Косу и Мариновић а то је, да сума од 680.000 дин. годишње ; покрива интерес и отплату зајма од 10,000.000 дин. Из сзију ових разлога господо, ја ћу са мирном савешћу да гласам ирошив ове коивенције, те данекопам гроб својој деци. (Вичу: такоје!). (свгшиће се)

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ I. Димаичарство: а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлике на сиратове — — б) За незидан шпархерт — — в) За узидан — — — — — г) За велики узидан шиархерт у гостионици — — — — — — д) За чишћење димњака од два спрата ђ) За чишћење простог димњака е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећима — — ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са више пећи — з) За паљење димњака (цилиндера) без разлике на спратове — — —

0'20 д. 0-40 д. 0-20 д. 0'50 д. 0'20 д. 0-10 д. 0-24 д. 0-20 д. 0-75 д.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Влавник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штаипарија Д. Димитрлјевића Бр. 227—98.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЂ