Београдске општинске новине

Брзј 15

63 -

Год. ХУТ

песак, камен и креч, што не може са стране доносити. међу тим ми знамо да у нашој отаџбини имамо и индуетриских предузећа, која успешно израђују неке предмете и такмиче се са страном конкуренцијом, као што је индустриска задруга у Аранђеловцу за подизање домаће индустрије, која може веома добре цеви за канализацију да израђује. Ја сам уверен да ће задруга како у интересу своме тако и у интересу угледа наше земље учинити повољну понуду у томе артиклу. Али кад се концесионару даје право да произвољно наше или стране продукте ;гроши, он ће радити онако како ј е његовом интересу угодније. С тога сам мишљеља да таодредба треба прецизна да буде и да се нарочито напомене да онштина има своју пресудну реч или г. министар грађевина: да ли наши иродукти доиста могу или не могу да послуже за ове радове и да то буде обвезно за концесионара, а не само да се то тек чуј е као мишљење а да за њега не буде обвезно. То исто треба да важи и за радну снаву, јер ми добро знамо да је при грађењу државне железнице предузимач правио цеие 8а свој рачун, на смо могли давидимо да су те цене 5 пута више изнашале него што је у ствари потрошено, отуда је изишло да наша државна железница много пута вишо стаје него стране железнице. Ја сам имао прилике да видим где је предузимач стављао у рачун по 6 ч>ранака у злату на име наднице раднику за земљане радове, док је овде имао надницу за 1.20 дин., и кад је тај предузимач пропао и за њим дошао други, он је поред огромне штете од 44,000.000 дин. коју је први иредузимач наше држ. железнице претрпео на берзанским шпекулацијама, ипак нашао рачуна да прими сву ту штету на себе и железницу доврши по ценама првог предузимача са евима обавезама као што је онај први био уговорио. Према томе налазим да ако би се концесионару оставиле одрешене руке те да не буде обвезан на оно што сам наиред поменуо, он би комотно могао да довози материјал и раднике са стране и да их плаћа и награду им одређује како он хоће а на штету општинских интереса. Те сам примедбе имао да учиним више са трговинског гледишта и практичног искуства. У номвду техничког, хигијенског и Финансијског гледишта то су: г.г. Каиетаиовић, Др. Пачу и Др. Миша Вујић, као стручњаци лепо објасншш како стоји ова понуда и ја им благодарим на томе труду, што су нам изнели све добре и рђаве њене стране нами нестручњацима у томе ®аху. На завршетку мога говора ја бих имао да кажем још и то: дакадвећ приступимо решењу овог важног нитања, онда вас молим, нарочито молим г. председника, ако је могуће да ми се објасни још и то: ако ми усвојимо ову прелиминарну конвенцију и потлишемо уговор са г. Мариновићем, онда у каквол односу Отишина осшаје ирема Линдлеју и Чокеју са којима је већ раније закључила један уговор; јер као што вам је свима познато, ми смо према њима и морално и материјално обавезни, пошто смо закључили с њима уговор да нам праве планове и врше надзор радова за кеј и канализацију? Друго имам да учиним примедбу код ове прелиминарне конвенције и у томе: где се говори о изборном Суду, тамо нигде није казато, у ком се случају решење Суда има сматрати као окончано, како за једну тако и за другу страну. С тих дакле тачака, неопредељених у прелиминарној конвенцији, а начелно слажући се са овом понудом, налазим да је потребно,да сеова исша чрелиминарна конвенција враши у Одбор. који ју је и проучавао, ше да Одбор позове ионуђача г. Маринови&а да се изјасни, усваја ли он ове наиемене или не усваја, па тек кад их он усвоји, онда да је та комисија изнесе пред пленум, те да усвоји или одбаци ову понуду, а ја бих је онда са мирном савешћу усвојио. Милутин МарковиИ. — Господо, узимам реч, и ако сам члан комисијске мањине дао мишљење о понуди да и у овој прилици проговорим неколико речи о овој истој нонуди. Овде су пред нама две понуде, са свим раззличе једна од друге: једна је понуда г.г. Мариновића и Косу-а, а друга је г. Вајса. Пре него што бих почео да говорим о понуди Мариновића и Косу-а, ја ћу да кажем неколико речи о понуди г. Вајсовој. Нисам био овде кад је прочитао г. председник тражеие извештаје за ову Фирму; али из говора г. Капетановића и

осталих предговорника, а и из данашњег записника видим да су ове Фирме, на које се г. Вајс ослања као и Фирма коју он представља оцењене неповољно. Међу тим баш пред сам мој долазак у седницу, ја сам се нашао на улици са извесним нашим грађанином, који је о овој етвари разговарао еа г. министром председником и он ми је казао да је се ова група, коју представља Ваје, јавила држави за грађење наших нових железница. И заступник г. Вајсов овде у Веограду казао ми је, да је наш министар председник добио извештај од српског посланика у Берлину о групи Вајсовој врло иовољан. Сад зашто излази овакав извештај г. председника пред Одбор, ја не знам; али изгледа ми да је то услед хрђавог питања. Јер ако се је питало за самога Вајса, који је овде само пуномоћник, а не Фирма, онда је се могао добити овако неновољан извештај о њему лично; али ако се питало за саме Фирме, које предетавла Вајс, онда ја сумњам да би могло доћи овакво мишљење и овакав извештај, који нам је изнео г. председник. Према оваквом стању о овој попуди, не може се за сада ништа ни говорити пошто и г.г. стручњаци нису дали своје мишљење о самој тој нонуди. Односно попуде г. г. Косуа и Мариновића, имам поред онога, што сам казао у извештају са осталом господом из мањине, још и ово да кажем. Најглавнија ствар у овој понуди састоји се у томе, што је ова понуда везана за систем Шонеов. Такав систем канализације ирема стварима, које смо данас сазнали и од стручних и нестручних људи, иоглавито се саетоји из материјала, који се већином не налази у нашој земљи. 'Дакле све оно што је потребно за ово каналисање, па чак и радна снага, морало би да дође са етране, сем нешто песка и камена. Господо, кад ее овако велика предузећа раде, онда ни један човек, ни један грађанин, не би приступио оваквом послу, без нарочитог обзира и на то: како ће и где овај материја набавити, да ли у земљи или са стране. У овом случају, где ове радове који засецају дубоко у народну економију има да изврши Општина београдска, као нрестоница Краљевине Србије, онда мислим да се не само не може примити оваква понуда него и не сме. Јер, кад се за једно предузеће узима и радна снага и материјал доноси са стране и кад се још све то да странцима да они и експлоатишу, онда молим вас господо, ја незнам има ли у ошнте човека, који би могао рећи да је оваква понуда повољна и економна. Ми смо позвани као представници престонице да водимо рачуна о томе да ли ће се потребан материјал и радна снага узети са стране или овде у земљи. Сам тај ®акт што је ова понуда Косуа и Мариновића везана за овај систем, значи да они тај систем нису узели само што је он са техничке стране добар, него што је он зањих економан. Односно техничке стране овога система нисам позват да дајем мишљење као нетехничар, пошто ни наши стручни људи нису позвати да о њему даду своје мишљење Сем једног нашег етручњака, г. Нинковића, који се изразио да је овај систем непрактичан и да је врло екуп. У ово ме убеђује и објашњење г. Милана Капетановића и они податци, које је он изнео, да тај систем не може бити за нас. Г. Капетановић у своме говору казао је, да је г. Гертнер, кад је био у Београду, свратио и у Арад, и да се изразио за тај систем канализације, пошто је и у Араду тај систем уведен. Међутим, господо, знате ли за што се и општина Арадска изјаснила за тај систем? За то што је она тај систем извела само у једној трећини вароши, а у остале две трећине није. Па да ли ми межемо узетп за поуздан основ нашег рада то што је у једној трећини Арада, изведен овај систем и каналисати целу нашу варош ? Ако, господо узмете податке, које је изнео г. Капетановић, и који казују, да експлоатација канала у Араду кошта 5.000 ®ор. и да би према томе нас коштала у округлој суми на 4О .О0О Форин , онда је питање: зашто' ова господа хоће да уз каналисање изврше и кеј са водоводом и да им за гаранцију служе поред прихода ових установа још и приходи од трошарине? Господо, ако су расходи и трошкови око експлоатације велшш као што понуђачи престављају онда не би било никаквих разлога зашто се ова група, коју представљају њих двојица, излаже опаености да се оштети. А ако су пак ти трошкови мали, то не

само да би се од нрихода исплаћивали трошкови него би било и добити и онда, у том случају, не разумем зашто траже да се из трошарине попуњава деФицит који неби ни наступио. Осим тога, ако би био случај, који се овде нарочито предвиђа, да приходи буду велики, а трошкови мали, када би општина делила са њима ио половину чисте добити, пошто се наравно претходно одбију оне суме за експлоатацију и за резерву, онда не би они тражили да се на све могуће начине оеигурају. Дакле понуда се не оснива на штети за понуђаче већ на користи за њих те према томе и ономе што понуђачи траже да деле са ошптином чисту добит на пола излази да је курс не 9'2°/о него много нижи. Курс ће се кретати, како мени изгледа, око 70%. Кад у току година ове усганове буду давале вишка у приходима као што је извесно. онда у том случају она стопа или проценат од 92% падаће све ниже, тако да ће се кретати око 70"/о па и испод тога, а то еве иде на штету општине. Та дакле Финансијска страна ове понуде сама по себи говори да је овај зајам врло неповољан. Износи се, господо, још и то, а то је нарочито г. Капетановић тврдио како ми Срби у опште нисмо способни ни за шта; како не бисмо могли експлоатисати ове уетанове и да оно што имамо не вреди нам ншпта и у опште што год треба да радимо, ми не предузимамо зато што смо неспособни. Господо, мислим да има доста Факата, који против тога говоре. Вама је позната ствар како је текла са нашом државном железницом, да су њу странци и правили па су је после и експлоатисали. По самом уговору, нас је коштао један килом. 198.000 дин. Међу тим, ми имамо података да су наши предузимачи радили за ПО.ООО динара километар, и онда, наравна ствар, да је наша жељезница изишла скуиа и ма колико се сада држава трудила да нађе начина да спуштање цена вожње на нашим железницама, немогуће је јер се она према својој скупоћи не може рентирати. Па ко нама гарантује, господо, за и у овом случају, ова подузећа нас не коштају много више, него што у ствари треба да буде? Ми смо ту немоћни да станемо на пут, као што и српска држава није била у стању да стане на пут онако скупом грађењу железнице. Сем тога ви сви знате, господо, да је Држава дала Друштву уз грађење железнице и повластицу за експлоатацију али је задржала право да она одређује тариФу. Па иоред свега тога, што је по тој тариФИ друштво морало да одређује и трошкове, опет држава није могла да стане на иут ни увећавању тих трошкова, ни смањивању персонала. Као што није могла да утиче на смањивање трошкова, тако исто није могла утицати на смањивање подвозних цена услед чега је доплаћивала друшву трошкове за експлоатацију све док није била принуђена да железнице узме у своје руке. Па кад је тако.било са државом која је имала на руци сва срества онда, молим вас, шта може нама гарантовати, да тако исто неће бити и са Општином Београдском, у толико пре, што Општину нико не помаже. Ево и дан дањи ми из посведневних примера видимо да Општипу Београдску нико не помаже па ни власти које су земаљским законима позване. У овом елучају, ми би смо били остављени самима себи, и зато ако -пристанемо да дамо понуђачима оволике повластице онда ће сва кривица, која отуда буде. иасти на нас саме као општинске преставнике. За то мислим не треба се много варати оном изјавом, коју је данас дао нонуђач Мариновић и коју је председник прочитао, а по којој су понуђачи пристали да Општина Београдска одређује тари®у. Тари®а ће, дакле, бити са свим илузорна. Има и других ствари, које такође јако војују против свега оног што није добро у поднетој конвенцији Тако у концееији стоји, да концесионари могу пренети и ову конвенцију на другог, а то значи, да је више него сигурно, да ће је и пренети. У овом случају позивам на други један пример, који смо имали у Београду, са Друштвом за трамвај и електрично осветљење. Ми смо, господо, са овим друштвом закључили уговор тек онда, кад су пре тога била два друштва, чије су понуде одбивене. И онда је, господо, било иовике око тога, за што ми да не примамо то друштво и за што да не закључимо с њиме уговор, кад нам они ништа од нас не