Београдске општинске новине

Број 15

- 62 -

Год. XVI

сем тога, Оиштина има код Народне Банке летећег дуга иреко два милијуна динара; иа кад ми сами овде у Србији овако стојимо и не верујемо један другоме, од куд можемо тражити да нам странди верују? Ми сада треба да чекамо све донде, док не исплатимо све наше дугове, па онда да сами о своме трошку почнемо да радимо и кејове и канале и калдрму и т. д. а то би значило, као што нам је г. Капетановић рекао, да Оггштина не би дошла до тих радова за 40 година. Ја мислим, господо, да пошто су нам преко потребне. ове установе, као што су: канали, кеј, водовод. јер свима вам је познато, како је ова жалосна болест покосила нашу децу и како она никако не преетаје; даље, познато вам је, каква је грдна поплава прошле године бнла, да су чак и чамцп ишли Малом Пијацом а Београђани су долазили тамо да се возају, као по Венецији; али запитајте само оне људе са Саве, чија су имања била иотоиљена, да вам они кажу како је њима, јер су им имања скоро пропала. Из свију тих разлога ја сам гласао за мишљење комисијске већине, а гласаћу и сада за ову конвенцију. Могу да кажем и то, нека коштају ови радови пола милијуна динара више, па нека коштају и милијун динара више, само јодном да ириступимо и да отпочнемо радове на кеју и каналима што је иреко потребно за Београд, па макар онај нараштај, који долази за нама, платио и мало више. Раденко ДраговиИ. — После говора г. др. Пачу, не би се готово шта имало рећи о овој понуди. Међутим, господа, која су потписала извешгај већине, морала су, на сваки начин да бране оно, што су иотписала. Г. Капетановић, бранећи ову понуду, казао је, како јењемуовај понуђач казао то и то. Ја мислим у оваквој једној понуди треба све да стоји написано оно што се тражи, и ми можемо да водимо преговоре само о ономе што је овде написано, и за мене је, господо, чиста и јасна ствар, да оваква понуда, какву је ми имамо у рукама, није добра. Заиста стоји оно што је казао г. Ћирковић, како ми доле на Сави већ неколико година страдамо од поплаве — то је истина. Али то мене не може никако примамити да гласам за ову ионуду, те да се ми њима продамо за 50 година. Г. Капетаноаић неколико је пута казао, како су ови попуђачи били у тој и тој светској вароши и како је тамо установљен Шонов систем канализације. Међу тим он нам нигде није казао, какви су ови предузимачи сами по себи, да ли су они каква техничка или ч>инансијска група, која ће нама осигурати извршење ових радова? Ја мислим, кад се ступа е неким у преговоре, треба прво тражити од њих: да ли су протоколисали Фирму? И оно је нотпуно оиравдано мишљење г. Пачуа, што је тражено, да овај понуђач прво нама да какву гаранцију, па тек онда с њим да ступимо у преговоре, а не овако због њега да Општина изгуби поверење. Нико, господо, код нас у Србију није дошао са стране са парама, него сваки каже: „Идем ја тамо, па ћу ја с њиховим новцем радити њихове радове." С тога, госнодо, ја не могу на овај начин да пристанем на понуду ових странаца, по што ни сама ова понуда није добра, а међу тим онини за њу не дају никакве гаранције. С тога сматрам да је умесно мишљење комисијске мањине и ја ћу за њега гласати. Више немам шта да кажем. Председник. — За вечерасима, господо, још три јављена говорника. Хоћете ли да их саслушате, да вечерас и они говоре или сутра да продужимо седницу ? (Чује се: доста је за вечерас говорено, нека они продуже сутра). Онда, молим вас, госиодо, да сутра дођете тачно у пет сати после подне. Данашњи састанак закључујем. Састанак је закључен у 8 г /г чаеова у вече.

ч САСТАНАК држан 10. иарта. 1838. год. (по стенограФским белешкама). Председавао председник г. Н. Д. Стевановић, присуствовали чланови суда г.г. Б. Ј. Рајић и Јов. Антонијевић, од одборника бнли: г.г. Свет. Ј. Гвоздић, Васа Николић, Стеван Максимовић, Стев. Ивковић, Р. ^раговић, Марко С. Петронијевић, Трајко Стојковић, Милут. Ј. Марковић, Коста Др. Ривнић, Стеван Маљковић, Евг. М. Чоловић, Глиша Стојановић, Голуб С. Јанић, Дим Гавриловић, К. Н. Лаваревић, М. 0. Петровић, М. Савчић, Д-р Дазаревић,

Милов. Миленковић, Михаило Ђ. Илић, Др. Леко, Милан Арсенијевић, Љуб. Живковић, Ђ. Димитријевић, Д. М. Ђорђевић, Др. Л. Пачу, Коста М. Ђурић, Д. Ђирковић, М. Капетановић, Тод. Ј. Михајиовић, Влад. Чортановић, Ђ. Пантелић, М. П Тодоровић, Н. И. Стаменковић, Гавр. Бркић Др. Ст 'ван Марковић, Ђ. Р. Одавић, Дамјан Стојковић, К. П. Михајлбвић, Ј. М Јанковић. бележио секретар г. Урош Кузмановић. Лочетак у 51/2 час. ао аодне

Предсецник. — Пошто има довољан број одборника за решавање, отварам седницу. Изволте саслушати протокол прошлог састанка- Секрешар прочита. Председник. — Има ли ко шта да примети на ирочитани протокол? (Нема), Оглашујем да је прочитани протокол примљен. Изволте саслушати неколика тражења власти и приватних за уверења. Секрешар чита и одбор издаје тражена уверења. Председник — Пре но што би приступили даљем говору о концесији г.г. Косу-а и Мариновића, а на примедбе неке господе у одбору, што у концесију није ушло да општина има ираво да одређује таксе, које ће грађани плаћати — допустите да вам ово саопштим. Ја сам позвао г. Мариновића због тога и он је дао овако иисмено (Чита): У Београду 10,'22 (II) 1898. Погишовани Госиодине Председниче, Част ми је иотврдити вам писмено да пристајем да се у моме предлогу уведе следујући члан: Општина Београдска имаће нраво да одреди таксе односно експлоатације свију предузећа која су предмет ове конвеиције а трошкови ексилоатације као и оишти трошкови имаће да се утврде у напред при закључењу деФинитивног уговора. Овај би члан имао, по мени да се стави под § 2. Чл. 4 у предатој вам конвенцији. Изволите примити, и овом приликом, Господине Предеедниче, уверење мога оддичног поштовања. Мариновић.. Госиодину Председнику Веоградске Оишшине У Месту. Дакле ја сам, пре но што почнемо цаље да говоримо, имао да вам то јавим. По синоћном реду нријављених говорника има реч г. Милан Арсенијевић. Милан АрсенијевиМ. — Познато је моје расноложење да општина један пут већ приступи великим радовима који су јој тако нужни за њен напредак како са трговинеког тако и с Финансијеког гледишта. Ова понуда коју имамо пред нама и коју требамо да решимо, она по моме мишљењунз обухвата сце тежње. које одбор дели. Кад би извршење тих радова било у рукама нарочитог одбора састављеног из уираве оиштинске и грађана београдских, ја се ни мало не бих устручавао да без велика размишљања примим и овакав модус за израду тих радова. Али, кад се извршење свега тога па и сама управа даје странцима, данас иетина видимо као представника те групе једног честитог Србина, но из искуства које смо имали при ранијим општинским и државним предузећима: при грађењу државне железнице и извршењу варошког трамваја и електричног осветљења и њихове експлоатације, знамо да није немогуће да место Косу и Мариновића видимо доцније са свим друга нами неповољна лица, на која с толиким поверењем не можемо рачунати — онда је са свим друга ствар. С тога је моје гледиште : да ову понуду санајвећом збиљом проучимо и недостатке у њој са пристанком понуђача допунимо, и тада кад се то учини сложићу се са мишљењем одборске већине за њено усвајање, јер ја налазим, да ми не. можемо допустити да останемо при томе да прелиминарна конвенција, која ће бити основица, односно један устав или основни закон свих оних уговора, који имају проистећи из прелиминарне конвенције, не буде потпуна у главним својим одредбама, које извесне нужне одредбе не видим у овој конвенцији. Чак и ово иисмо штоје г. председник прочитао где концесионар накнадно објашњава једну врло важну одредбу по којој он уступа општини право да она одређује таксу,

доказ је моме тврђењу њене непотпуности. То је врло важно питање, и зато ја мислим кад хоћемо да приступимо коначном решењу тога важног нитања, онда треба да га решимо зрело и промишљено јер оно што би се сада пропустило учинити доцније се више не може поправити. Неке од важнијих одредаба које су по моме мипшењу у прелиминарној конвенцији изостављене или непотпуно обележене ја ћу нх сада навести : У првоме реду ја и сада остајем при моме јучерашњем захтеву да понуђачи треба да положе уз понуду и потребну кауцију у новцу или држав. папирима,. јер није овде реч о томе да се општина од те кауције материјално богати као што један од господе одборника рече, већ за то што кауција коју би имао да ноложи концесионар нри потпису уговора има везе с извршењем њсговим у томе што по тач. 14. ове конвенције концесионар носле 6 месеци ако не би пристао на оне цене, за радове које утврди комисија коју би састављала 2 лица која он избере и 2, које г. Министар грађевина са опиггином именује и то санкционише г. Министар грађевина он има право да се одрече овога уговора, општина пак не би могла од свега тога нишга добити у накнаду већ би била и морално и материјално оштећена, док међу тим концесионар без кауције не губи ништа. Он каже : ја сам правио цене с којима бих могао реФлектовати на добру зараду, а цене које сте ви утврдили не допуштају ми да ула.зим у посао. И онда шта смо тиме учинили ?... Везали смо себи руке за 6 месецн и тек после тог времена могли би понова приступити новим погодбама за овакове радове. С тога налазнм да концесионар треба да положи кауцију, која би га везивала за озбиљност у предузећу с тим, да ако после 6 месеци не нристане на цене које утврди изборна комисија и санкционише г. министар грађевина, да му та кауција цропадне у корист општинске касе, јер ми не можемо дозволити да некоме дамо сва права и добар интерес на новац, сигурне гаранције, експлоатацију и велике добити, а ми да аисолутно никаква права и користи немамо. Још једино ме теши што се г. Капетановић изјаснио ако сам га добро чуо да ће г. Мариновић можда присгати на све -допуне и одредбе, те се у то и надам, али у то не могу да верујем све док се то и не напише. Пошто је г. председник објаснио и саопштио нам акт концесионаров, да он пристаје да општинска управа утврђује шаксе за уиогире/Ју канализације, водовода и кеја, што је такође врло важна одредба у конвенцији, о томе нећу нида говорим, јер сматрам да је то с тим свршено. Трећа тачка, коју треба утврдити, то су шрошкови експлоашације. Тамо се вели да ће екснлоатационе трошкове и постављање чиновника и њихове награде одређивати известан административни одбор, у коме је општина заступљена са мањином. Нећу да помишљам на какву злу намеру концесионареву, али, господо, може битн да место г. Мариновића на то место дође неко треће лице, које ће гледати да вуче себи користи и које ће у режији ностављати таква лица, која ће одговарати само његовим циљевима. С тога гледишта мислим да постављење чиновника и иосленика, који ће вршити експлотацију и остале послове не сме да буде без знања и одобрења општинске управе и да она у томе има своју завршну реч. Друго, налазим да би ту требало предвидети да се трошкови експлоатације одреде бар максимално у проценту према вредноети извршених радова. Рецимо, ако извршени радови ј дне године стају 1,000.000 дин. онда да трогакови експлоатације не смеју бити већи од 5 или 6°/о од те суме. Дакле, то треба процентуално утврдити. Јер може наступити случај, да смо н. пр. извршили за 1,000.000 дин. радова а међу тим да нас експлоатација стаје по њихову начину рада 200.000 дин., међу тим ти трошкови експло атације према овој конвеицији падају на терет оцштине с тога, је ако се они бар максимално не нредвиде врло опасно по нас овако неопредељено ту одредбу оставити. Дакле, мислим да и то треба предвидети. Даља тачка, о којој хоћу да говорим, то је тачка 5 и 6, где се говори да ће при овим радовима концесионар за нодмирење својих иотреба у првом реду узимати домаКи материјал. Ја мислим да тамо није ова одредба прецизно утврђеиа, јер он ту може рачунати само на цигле,