Београдске општинске новине

ч. Број 22 — 91 — Год. XVI

нити ма шта, није њему Општина дала, а овде овима општина даје све што има вг онда сасвим је ствар природна, што је Цикош продао своју концесију другима. Дакде као што видите, између ове две концесије, битна јеразлика. Даље имам да кажем односно оне добити, о којој сам јаи јучеу своме говору напоменуо. Јасампрви тражио од г. председника реч и молио га дами објасни, за што није ушло у ову конвенцију и оно што је нама у комисији обсћао, да ће општина да одређије ове таксе. Па и ако је г. Љуба мало пре чуо од председника кад је прочитао писмо Мариновићево да је то право општине да одређује те таксе, ипак он није сматрао за потребно да ту ствар тако и објасни; сигурно је спремио био свој говор за јуче да говори. Тако исто казао сам јуче и за ову добит, да никакве добити друштво не може имати док овде у одбору Ошитине београдске, буду седели Срби, мало само ако буде седео какав издајник, он ћедозволити да странци од ових установа имају ћар. То је моје тврдо уверење, и ја мислим, да тога не сме и не може бити. Ово што г. Љуба каже, како ће ту бити грдни неки ћар и добит, то је само тек да се разговарамо и ништа внше. Он је у своме говору споменуо и о акцијама и акционарском друштву, па ја сам и јуче рекао: Општина сеобвезуједа да облигације Косу-у и Мариновићу само на израђене послове и ни на шта више, а пошто ће они ту коицесију продати то је чисто њихова ствар, нас се не тиче. Они траже да могу пренетп ову концесију на акционарско друштво за то, пгго људи хоће да раде друге послове, а не само овде у Београду, па хоће и на тим другим пословима да зараде. Даље се примећује такође, што да им се ове установе даду у експлоатацију. Па на сваки начин господо, кад -људи дају толики свој капитал и труд, огштраже п сигурност за свој новац, као и еигурност наилаћивања камате. И ја мислим да би тако исто; и г. Љуба, кад да некоме новац под интерес, па ако му онај не плаћа интерес, онда ће му овај скинути и кућу над главом, све ће му то продати. То је природна ствар. Сваки који даје новац на заја.м, он Бога ми, тражи да се за то и даплатп И што сам казао, нека нас ово кошта и скупље, боље је усвојити ову понуду па радити ове радове, пего остати овако као што је данас. Ми смо госнодо, појели и потрошили овде, у Општини београдској 5 милијуна динара од трошарине, а ништа нисмо направили. Камо лепе среће да смо одмах приступили овим пословима, ми би их до сада имали већ све готове, а ако овако остане и даље, ми ћемо радити, као и пре што смо радили : узимаћсмо опет новац из трошарине, а нећемо имати одакле да га вратимо. И ако је трошарина намењена законом само на ове радове, ипак је Општина до сада из ње потрошила преко б милијона динара, а кад ће јој вратити то ће сам Бог знати. Ја вас .дакле молим господо, да се не заносите овим говором г. Љубиним, већ да усвојите ову поИ УДУ> ак0 мислите да општина београдска дође једном до ових радова. Тоша Михаиловип. — После говора г. Љубе Живковића, који је црном сликом насликао ову П °НУДУ г.г. Косуа и Мариновића, биће тожак мој задатак, као члана већине комисијске, да оправдам и заступам овде гледиште, које је ру ководило већину комисијску, да усвоји ову поН УДУНа првом месту, морам да се дотакнем г. Љубиног нагласка, да оп замера г.г. Косу-у и Мариновићу, што нису скунили новацна гомилу. па да нам новцем нонуде зајам за ове радове. Нигде у свету господо, за овакве послове не стоји новац на гомили, него се они врше на овај начин, као што Мариновић предлаже, наравно у оном правцу. који они посде комбинују. Мени изгледа чудновата и тешка ствар, да говорим после толиких говора и толиких замерака, које су паде о овој понуди. Нека су господа тражила, да би овде требадо да буде и неке кауције, која би служила каогарантија за овако крупне иослове и та кауција, по мишљењу неких, требадо би да буде 100.000 дин. а по мишљењу других пола милијона итд. Неки су чак спомињали и Бонту-а, и све друге срвари, које могу да изазову код људи рђав утисак и рђаво мишљење, нарочито код људи. који не разумеју добро ове ствари. Мени изгледа врло чудновато, кад се на овакав начин третира о овој понуди, јер се о њој износе само оне њене слабије стра-

[ не, а нико се није побринуо да покаже и њене добре стране. Многа су господа изјавила бојазан, како ће се пренашањем ове концесије, оштетити опиггина или ће у најбољем случају имати тешкоћа. Ја господо, на против, држим да иренашање ове концесије не може бити пикако штетно за Ошптину, кад је оно везано за одобрсње општиие. Нека се господа боје, пгго ће овде да се удара печат оиштински. Па баш за то господо неко ће и пристати, да да тај зајам, што се на тим облигацијама ставља иечат општински, јер она управо и гарантује за тај зајам. Замерка она, односно добити, која би имала да се дели између општине и концесионара, — отпада. Ја мислим да су то врло лепо објасншш Капетановић и Тшрковић, да је то сгвар, коју ће мо ми нарочитим односом да регудишемо. . Све господо, кад сведем на једно, јамогу да кажем, да понуђеном ценом зајма од б'30°/о на име ануитета, што одговара курсу 92% са интересом 5°/о налазим да јо понуда овога зајма добра. Тако исто налазим да и ова ионуда оваква каква је није без никакве замерке ; али све то треба да се деФинитивним уговором тачно утврди и да се том приликом објасне и тачно утврде све стране ове нонуде, те да посде не би могло да се једна ствар тумачи и овако и онако; али као што рекох, то ће се прецизирати деФиннгнвним уговором. Ја бих могао само да приметим, да би бцдо нужно да се на крају,. кад се де®инигивнц уговор утврди, учини једна примедба: да трошарнна, која је овде заложена као супергарангија, кад концесионар добије уверење да се ануитет исплаћује из прихода тих радова, да онда трошарина отпада. Тако исто требало би да се и тариФа сваке три године подвргава ревизији. Што се пак тиче такса, то је сам г. Мариновић изјавио, да пристаје да Општина те таксе одређује. Ја господо, у допуну онога што је у извештају већипе казато, сматрао сам за дужност, да и ово неколико речи напоменем. И према томе ја ћу са чистом савешћу да гласам за ову ионуду. Никола Сшам е нкооиИ. — Го спод о, моје мишљење о овој понуди исказано је у реФерату комисијске мањине. Ја мислим да смо ми тамо изнели довољно разлога, који говоре, како у начелу тако и у иојединостима, да ову понуду никако не би требало примити. У ногледу дебате о овој ионуди, ја мислим да смо требали одмах у почетку ударити другим путем. Ми смо требали начелно да решимо: јесмо ли за то да примимо овако комбиновану нонуду ц јесмо ли у стању, да дамо онакве концесије, какве се иоиудом траже? Међутим од стране говорника, који су говорили јуче и данас, скренута је дебатаудруги правац. С тога дозволите и мени, да нретходно изнесем једно нитање Финансијске природе, које овде није додирнуто, нити је пак у мишљењу већине „онако изнесено, како ја мислим да је правилно и да је требадо да буде. Ја не даскам себи да сам Финансиста, али сам чинио извесна рачунања о условнма и финансиској страни ове нонуде и дошао сам до ресултата који се иикако не слаже с оним, што је изложено у мишљењу већине. С тога вас молим да чујете тај рачун. У члану 2. понуде тражи се, да ошптнна плаћа 6.30"/о наиме амортизације, од еФСктивиог рада с тим даје рок исплате 61) година. Колика је интересна стопа, о томе се у понуди ништа не говори. Међу тим, ако хоћемо да знамо курс, но коме новац добијамо, кад узмемо да је интзрес 5% онда морамо да знамо колики нам интерес излази кад је курс а1 рагћ — Кад је иознат ануитет и рок, онда је лако то срачунати. По мом рачуну, горњи ануитет за рок од 50 год. а1 рап, одговара интересу 5,96%. Кад је то стопа интереса, онда дуг ио стопи са 5°/о интереса, одговара курсу 86 - 72%, а не 92-36 као што се то у извештају већине каже. Кад би бно интерес 57г као што се у извештају већине нзноси, онда би био курс 92,36, за интерес 5%. Ади у том случају — кад је 5°/о интерес, ануитет не би био 6 30 него 5'89%; или ако би интерес био 5*50, а ануитет 6'30 онда рок амортизације не би био 5'Ј него 38 година. Ето господо, до каквог сам резултата дошао мојим рачуном, али се знатно разликује од резултата изложеног у извештају већине. Да ли

је мој рачун правилан, остављам вама да оцените. Сад да пређем на други специални део, који је нарочито г. Капеташвић у прошдој седници додирнуо, а то је питање о систему за канадисање. Г. Капетаиовић, у своме дугом говору, изнео је на нрвом месту мишљење про®. Гертнера и Херцберга, које су они дали на једном скупу хигијеничара и демограФа, који је држан ирошле године у Карлсруе-у. Из онога, како је г. Капетановић казао, могло би се извести да јс г. Гертнер заступао мпшљење, да је Шонова система најбоља. Господо, ја сматрам да није сад овде месго да расправљамо питање која је система најподеснија за Београд, јер би н сувише далеко отишао, кад бих се у то питање сада упустио. Ја мислим да је много боље то питаље расправити на другом месту, а не овде у одбору. Ја нисам могао ни помислити, да се може једно тако важно иитање прекрхати уједној одборској седници. То је питање тако важно, тако замашно, да лекарско друштво и инжињерско удружење, треба да га расирављају читав месец дана, на да расправе, да ли је баш Шонова или која друга система најподеснија за Београд. Да вас не би дуго морио и задржавао око тога питања доиустете ми да вам прочитам само, шта је комисија, која је имала 1890. год. да проучи то нитање, казала о томе. На страни 7 тога извештаја стоји: (чита) „Према стању, у коме се сада налази питање о каналисању варошп, не може се рећи ни за једну систему да је применљива за еваки случај., већ при решавању овог питања, треба увек узетн у обзнр докадне прилике ; положај вароши коју трсба каналисати; техничку и финансијску могућност извршења и на иослетку пољопривредну корисг". „С тога дакле, да би се могли што сигурније одлучити за једну или другу еистему, пе треба се плашити ни рада нн трошка око испитивања иоменутих ирилика и шгудија, јер у колико се претходни радовн и штудије изврше нотпуније, у толико ће одлука бити тачнија и решење питања савршеније". „Сем тога, треба имати науму, да ће у случају неповољног решења овог питања, стаиовннштво пматн да иоднесе не само зиатне новчане жртве, него ће морати деценијама да трпи свс непријатности и санитарне непогоде, које могу наступити услед рђаво изабране сиетеме каналисања". „Да би и одбор општински могао познати суштину иојединих система каналисања, ми ће мо у главним потезима изложнти све за сада примљене систете, а на завршетку казаћемо наше мишљење, која би систома према напгам приликама била најподеснија за Београд". „Све иостојеће системе каналисања, а с обзиром на начин, како се из вароши уклањају људски екскременти, моху се иоделити на ове три групе : I. Система извдачења, и то: I., екуиљање екскремента у рупама; 2., скупљање екскремента у судовима. II. Система сепарације или одвајања. По тој системи одводе со екскремсити из кућа нарочитим цевима, иди еами за себе. или заједно са водом, која се у кући троши, а одвојено се одводи метеорска вода и подземна вода". У ту групу долазс: 1. Лирнурова система, 2. Берлирова система, 3. Варингова система, 4 Шонова система. III. Система спирања. По тој сиетеми не задржавају се људски екскременти ни једног часа у обиталишту, већ се одма водом из нужника оиеру у за то саграђене канале, одакле пли: 1., одилазе неносредно, са свом осталом водом из канала, у најближу реку, или 2., вода се из канала у реку пушта тек пошто се пречисти, било ФилТрацијом, било хемијским средствима, било разливањем по пољу". И после тога иобрајања, ми смо изнели у томе извештају све добре и рђаве стране свију система и на послетку смо дошли до мишљења да је за Београд према његовим приликама најподеснија система епирања. Да ре вратим господо, опет на скуп хигијеничара и демогра®а, који је држан нрошле године у Карлсруе-у. На том скупу није расправ-