Београдске општинске новине

Број 22

— 92 —

Год. XVI

љано питање: да ли да се варошима препоручи ова или она сиетема каналисања. То је питање и на том скупу решено у главноме онако као што је решавано пре 11 година на интернационалном скупу хигијеничара и демогра®а у Бечу. Гешење и једног и другог скупа може се у главном овако изразити: „Погрешно је везати се за једну систему, него се у решавању тога питања ваља руководиги месним приликама, па евентуелно и комбиновати разне системе". Ја имам исте извештаје које је и г. Капетановић имао при себи. Гезолуција која је донета на том скупу у Карлсруе таква је, да се из ње види како се научари нису могли решити да овој или оној системи у опште превагу даду. На том скупу био је и нама такође познати Линдли и он је један од оних, који је устао и казао Гертнеру да и ако је г. Гертнер рад добру ипак може изазвати зле последице, војујући за систем двајања. Он је нарочито ударао гласом на то, како је опасно да се један такав скуп, упусти у препоруке ове или оне системе, него је за то, да се остави слобода избора. Осем Линдлеја тога су мишљења били и преФ. Баумајстор и други. Сад да вам кажем шта је изазвало Гертнера да он узме заставу у руке и да потегне то гштање за одвојене еистеме, или за непотпуно каналисање, као што сам га ја назвао, Господо, већина немачких вароши, тако су незгодне за каналисање, да ио податцима које сам Гертнер износи, од 646 вароши у Немачмој нису каналисане 453, а свега је 18 вароши потпуно каналисано. Шта је узрок томе, запитао се Гертнер ? Узрок су тешки хигијенски захтеви, који се стављају од стране хигијеничара извршењу каналисања. Вароши у Немачкој све су скоро у низини и равницама и немају већих река, где би могли да избацују нечистоћу из канала, а да не загаде и не окуже воду у реци. Такав је случај и са већином наших вароши изузев Београд, Шабац и Смедерево, које се налазе поред вел. река. С тога већина вароши мора да пречисти каналску воду и да сатре све клице које се могу у избаченој нечистоћи јавити. Замислите, господо, шта то све кошта, кад се сва нечистоћа мора проређиватн и разним хемиским срествима учинити, да заразнпх клица у тој нечистоћи иестане. А ако се узме у рачун још и то да у колико је количина каналисања воде већа, да су толико и то несразмерно већи и трошкови око издизања и иречишћавања, онда се може разумети за што је изнето то мишљење,да се кишњица не сручује у канале, да се не мора поново из канала вештачки избацивати заједно са нечистоћом из нужника и помијара. Гертнер, као што еам номено, налази да узрок неизвршењу канализациј лежи у претераним захтевима хигијене, која не води рачуна о коштању, него само тражи да се њени строги захтеви испуне. Ја мислим да није потребно да улазим у даље објашњење шта је побудило Гертнера да узме заставу у руке — да се бори за систем одвојеног каналисања. Ја ћу да додирнем још једно питаље. Тврди се да је систем одвојеног каналисања јеФтинији од сисгема потпуног каналисања. Ја налазим да то не стоји и да се тако што не можсуопште тврдити. Тога сам мишљења не само ја, него и многи други. На конгресима хигијеничара било је људи тако исто спремних као што су Гертнер и Херцберг, на су они доказивали, да је одвојена сиетема не само неумесна, ного да је и скупља. Као пример изнет је овди Арад. Кад се као пример узме Арад, онда се без сваке сумње мора доћи до закључка, да би иотпуно каналисање Арада било несравњено скупље него што је система Шонова. А зашго би била скупља ? Ево зашто. По опису Гертнера, Арад се налази у једној низини поред реке Мароша. Сама варош стоји ниже, иснод ниво-а реке. Да би могла вода и нечистоћа из вароши излазити, саграђеи јо један канал, који се иа 80 километра или 16 сати испод вароши, у реку излива. У таквим приликама није чудо што се нрибегава Шоновој или у опште одвојеној еистеми, која их не снасава од кишњице, али их сиасава од нечистоће. Поредити Београд са Арадом сасвимје неумесно. Положај је Београда такав, да кад би

се и кишница уносила у канале, не би се добили тако велики канали као што се овде представља. Доказ је томе пројекат за каналисање Београда, који је за већи део Београда израђен. Према пројекту грађевинеког одељења износи дужина канада 51 километар, а од те дужине бићо преко 40 километара у цевима. Значи да ће готово цела мрежа бити у цеви, а зиданих канала биће само у доњим крајевима вароши. Према пројекту Хобрехтовом који обухвата и цео ненасељени дуиавски и савски крај, укупна дужина канала износи 115 километ. а дужина канала од цеви износи 94 километра. Као што видите о некаквим огромним каналима овде не може бити ни говора. Према томе, моје је мишљење да би било са свим погрешно усвојити непотпун систем и применити га подједнако и за горње и доње крајеве. Ја вам скрећем пажњу, господо, да Београд има, као што вам је свима познато, у свима крајевима, новише авлија, које су много ниже него што је висина улица, и ако сад усвојимо систем да се кишњица не води у канале, онда ће и даље остати да у тим авлијама кишљица силази у земљу и тиме ће и даље влажити станове; а то се не може дозволити да буде и кад се варош каналише. Даље, господо, свима вам је познато да има појсдиних места у вароши, где се слегне толико воде од кише ; да се ирекида не само саобраћај, него се и кваре и читаве калдрме Дакле, ако би смо усвојили овакав систем канализације, значило би, да желите, да овакве исте ирилике остану и даље. Ми смо, господо, и до сада већином канале градили само за одвод кишњице, и онда, какви би разлози могли да нас руководе да их данас не градимо. Ако дакле усвојимо овај систем одвојоних канала ми ће мо перед канала за нужничку нечистоћу и за помијаре, морати да градимо и једну нову мрежуканала за одвођење кишњице, а то ће нас далеко скунљс коштати него кад бисмо то радпли сада уједно. Као разлог да се приступи увођењу Шоновог система канализације истиче се шшедња. — Ако се, господо, истиче овде, у одбору, принцип штедње, онда ћу први бити тај, који ће оберучке тај принцип ^нрихватити; јер сам ја један од оних, који налази како мн сувише претерујемо са жељама за скупим модернизирањем. Јсдна варош, као што је Београд, сувише се баца у велика предузећа, гледајући само на друге веће вароши које је њихова држава помагала. Овде. госнодо, у Београду, где има неколико десетина хиљада становника, и где су знатни трошкови ударени на те становнике, овде је на сваки начин приицип штедње са свим уместаи, еамо та штедња треба да буде разумна да има разлога и да иде до извесних граница. Као што рекох, господо, у овом питању, о грађењу канала, ми бисмо, ако би усвојили овај систем, поред канала за одвођење нечистоће из нужпнка и помијара, морали да градимо јошједну нову мрежу канала за кишњицу, а то би нас скупље коштало. Даље, ако се истиче онет принпи1т шгедње, онда ја држим да је неумесно да се везујемо само за овај један еистем Шонов, ј који је од свију тих непотпунпх система најекунљи. Већ, ако се мисли, да би се тим учинила нека штедња, онда, држим, да би најбоље било за Опнггину, да распише један стечај за израду иланова разних система канала, па који буде нај јевтинији за Општину, нека тај систем и узме, а не овако везивати се у напред само за један систем. На послетку да напоменем и ово. Истиче се Арад, који треба да нам служи за пример те да по њему узмемо и мн тај систем каналисања: међу тим, не спомиње се то да је и у Араду извршена канализација по овом систему само у једном делу вароши, и не иомиње се то да општина Арадска није дала извршење тих радова никоме у концесију, а још мање да је дала и у експлоатацију. Дакле, један Арад у стању је то сам у својој режији да израдн, а један Београд није у стању него треба то да да странцима! Даље, наводи се за разлогдасе и у другим великим варошима, као што су Париз, Беч, Берлин и т.д. дају сличне концесије за сличне радове

Мени је то, господо, познато, али питање је под каквим се условима дају те концесије? У колико сам ја унознат с тиме, ја сам највише видео да се такве концесије дају слично оној концесији што је ошптина Београдска дала за електрично осветлење и трамвај, а тоје да сам концесионар са својим капиталом и о свом трошку изради те радове, па да их,после за извесан низ година експлоатише, а не као што је овде случај даон нас и задужи и да му ми гарантујемо извесан доходак. На завршетку, да поменем и ово, што изгледа као ситница, али ниједан од предговорника није запазио или бар- није иоменуо. У чл. 4 понуде*стоји ово: „У размену за право које Београдска Општина добија да се годишњим исплатама одужи. она нризнаје г.г. Н. В. Леон Косу-у и В. Ј. Мариновићу искључиво право да ексилоатигиу од чоттсса дефинишивног уговора па за време од 50 година, рачунећи од дана када се сви радови сврше, сва предузећа о којима је реч у првом члану", Шта ово значи? Значи, да ће они, чим се овај уговор потпише, да узму у своје руке и да експлоатишу одма водовод и све остале радове. Питање је сада када ће ови радови почети да се раде и када ће бити свршени. Може бити и после 10 година! Међу тим, они ће одмах, чим нотпишу овај уговор, да узму водовод у своје руке. Ја мислим, господо, да има у овој понуди. много скривених намера, које ми сада не можемо да разрешимо, ни да објаснимо. Пре него што бисте је усвојили, требало би да је добро са сваке стране проштудирате. Ја пак од моје стране нзјављујем да сам противан оваквој понуди. Председнцк — Више се нико није јавио за реч с тога можемо да нриступимо решењу. Милан Каиетановип — Ја бих имао да кажем неколико речи ради објашњења; али хоћу да причекам сву осталу г.г. говорнике док кажу своја мишљења, па ћу онда и ја да говорим. Милан АрсенијШф — Ја сам тражио да ми се одговори на нитање: ако усвојимо ову конвенцију, како онда стојпмо са оним уговором, који је закључен између Општине и Линдлеја и Чокеа ? Председник — Ја ћу вам на то питање одговорити кад буде дошао ред на мене да говорим. Коста ГлавиниИ — И ја се. господо, нисам до сад јављао за реч, јер сам чекао да чујем сву осталу господу, која желе о овоме да говоре. Међутим, као члан комисијске мањине, имам право да и ја дам своје разлоге, поред оних, које смо у своме извештају напоменули, и које су остала господа из мањине дала. С тога ћу п ја да говорим цосле оне господе, која су тражила реч. Председник — По што је већ доцкан, господо, то вечерас не може бити више говора. С тога данашњу седницу закључујем а идућу заказујем за сутра тачно у 5 сати но подне. Састанак је овај трајао до 8 1 /« часова у вече.

0 Б Ј А В Аг Одштина београдска издаје иод закун подрум под школом код „Саборне цркве" за једну или три године дана одмах. Обратити се економном одељењу општине београдске. Два ду&ана, у умци Краља Александра, (пређе Фишеклија) у којима су биле до скора старинарске радње, — издају се под закуп одмах. Ко жели узети један или оба ова дућана нека се обрати Суду општине београдске. Од Суда општине београдске, 8. Маја 1898. год. Београд.

УГЕДНИШТВО И АДМИНИСТГАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Вдасник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевика Бр. 328—98.

Уродник УРОШ КУЗМАНОВИЂ