Београдске општинске новине

Број 33

— 135 -

Год. XVI

V По прочитању молбе Еме Н. Јорганџић овд. удове АБр. 5115, којом моли за издржавање, одбор је одлучио, да се ова молба упути на оцену комисији, која је раније одређена за давање милостиље општинске. VI По прочитању молбе Олге Д. Желесковић удове АБр. 5833, да се одложи продаја вина заложеног за неплаћену таксу трошаринску, а која је продаја одређена за 25. авг. о. г. и по прочитању извештаја трошарин. управе АБр. 5872, одбор је после поименичног гласања са 7 гласова против 6 (1 није гласао) решио, да се ова молба одбаци. VII Заступник председника извештава одбор, да је г. Министар народне привреде, услед решења одбора од 15. Маја 1898. г д. АБр. 2641 одобрио да општина у року од 3 године може исплатити главницу кошевског ®онда са интересом. По прочитању тога акта АБр. 5783, одборје решио, прима се к знању ово решење г. Министра народне иривреде. Да суд општин-ски ставља у буџет општински потрсбну суму новаца за исплату овог дуга општинског кошевском Фонду. VIII Заступник предсееника саопштава одбору акт господнна Миристра војеног, да јс добио од друштва дрвеног крста једну трећину земљишта, које је онштина уступила црвеном крсту на уживање за подизање модерне грађанске болнице, да на томе месту подигне бактереолошкоигијенски институт. По прочитању тога акта АБр. 5773, одбор је решио, да се умоли господин министар војени да овај институт подигне поред Дунава где се подижу модерне кланице, једно с тога, што се таки институти увек подижу поред кланица, а друго с тога, што земљиште на Врачару није подесно за ову намеру. Осим тога требало би и санитетски савет умолити, да о овоме даде своје мњење. Да се друштву Црвеног Крста примети, да оно не може овим земљиштем располагати на овај начин нарочито још л са тога, што оно није испунило обавезу да у року од две године од дана уступљења на томе земљишту подигне модерну грађанску болницу. IX Заст. предс. општине саопштава одбору, да је грађев. одбор, приликом разматрања нлана о подизању зграде, коју на углу улица „Краља Милана и „Студеничке" подиже г-ђа Савка Панићка, изнео господ. Мин. грађевина своје мишљење, да је неопходно потребно, да се према чл. 32. алин. 2-ој г^рађев. закона за вар. Београд један део плаца г. Лазара Микића, суседа г-ђе Панићке, има експроприсати и уступити г-ђи Панићки, како би на тај начин била правилна нодела плацева и да не би ружило улицу, пошто ће се, према поднетом плану г ђе Панићке видети калкан са лица „Краља Милана" улице, јер је граница ових двају суседних плацева у косом правцу према Фронту „Краљ Миланове" улице; и да је госп. Мин. грађевина, одобравајући план саме зграде наредио, да му се подиесе нацрт о нодожају имања и г-ђе Панићке и г. Микића са назначењем, који део имања г. Микића треба експроприсати, тражећи од општинског одбора нредлог према чл. 32. грађ. зак. за вар. Београд. Пошто је, према горњем наређењу извршен нацрт о положају обојих имања и грађев. одбор нашао, да се ради помонуте регулације плаца г-ђе Панићке има од плаца г. Микића, који ностоји у улици „Краља Милана" одузети 13, 19,

кв. мет. то општин. одбор, имајући у виду ову потребу као и изјаву г-ђе Панићке да ће она, а не општина иснлатити г. Микићу накнаду за одузето земљиште по цени за коју се споразумеју или коју одреде процениоци решава, да се усвоји мишљење грађев. одбора о овој регулацији и учини предлог госп. Мин. грађевина, да се ради регулације плаца г-ђе Савке Панићке овд. удове има одузети од плаца г. Лазара Микића овд. који постоји у Краљ Милановој улици 13, 19 м. (квадр, метара) а према плаво уцртаним на плану линијама, сходно чл. 32. грађев. закона за варош Београд алинеја друга, како би изглед зграде са лица главне -— Краљ Миданове улице био лепши и на тај начин не би улицу ружило, а услед косине калкана зграде који би се у противном случају видео са лица Краљ Миланове улице. X Застушшк председника износи одбору на одобрење процене земљишта д-ра Луке Панића и Милутина Ј. Марковића, што су одузета за проширење Пајсијеве улице. По прочитању тих процена, ГБр. 2425- и 2426, одбор је решпо, да се из регулационог Фонда исплати д-ру Луки Панићу за заузетих му шесдесет и седам квадр. метара и осамнаест кв. сантиметара за проширење Пајсијеве улице по четрнаест динара кв. метар свега девет стотина четрдесет динара и педесет и две паре у сребру. Да се из регулационог Фонда исплати Милутину Ј. Марковићу за заузетих му сто кв. метара и тридесет и [пет кв. сантиметара за проширење Пајсијеве улице по седамнаест динара кв. метар, свега иљаду седам стотина и пет динара и деведесет и пет пара у сребру. XI По прочитању процене земљишта Народне Банке, што се има експроприсати за просецање Трговачке улице и земљишта Фонда регулационог у истој улици што се има арондисати имањима Персиде Нинић и Новака Ђурића, одбор је рсшио, да се просецање трговачке улице изврши према овој процени која се у свему усваја и да се према истој изврши експропријација потребног зомљишта Народне Банке и Персиде Ниннћ н арондира фондовно земљиште имањима Персиде Нинић и Новака Ђурића. XII По прочитању предлога г.г. К. Д. Главинића и Соломона Ј. Азријела одборника АБр. 4182, да се и киФлама и земичкама одреди цена и тежина, одбор је одлучио, овлашћује се суд општински да одреди стручну комисију да овај предлог проучи и поднесе одбору извештај са мишљењем.

општински послови Оиштинске новине нису могле лрошле недеље изаћи због извесних сметњи у администрациј и.

ИЗВЕШТАЈ 0 РАДУ НАДЗОРНЕ КОМИСИЈЕ ЗА ТРАМВАЈ И ОСВЕТЉЕЊЕ. На завршетку мога вишегодишњег рада као председник надзорне комисије за трамвај и осветљење, сматрам за дужност, да

у кратко изнесем рад комисије, којој сам имао част бити председник. То чиним у толико пре, што до сада поднесени извештаји појединим председницимаопштине, нису долазили до знања одбору нити су изнесени на јавност. Надз. комис. за трамвај н осветљење, која је по свршеној инсталацији ел. осветљења и по пријему тога осветљења од стране општине, имала да води цадзор о извршењу уговора, образованаје 12. Јула 1894. год. актом АБр. 4250. Она се бавила свима питањима, која су се тицала ове две установе и решавала их онако како су уговори то захтевали. Не улазећи у поједина питања секундарне вредности, задржаћу се само на онима, која имају известан општији значај и која су битно утицала на развој и ток иослова тих предузећа. Гади лакшега прегледа, најпре ће бити изложени предмети који се тичу трамваја а за тим они о осветљењу. I При самом почетку експлоатације трамваја, истакле су се озбиљне незгоде око реда у трамвајској вожњи и сувишном нагомилавању путника у појединим колима, које је нагомилавање Друштво ћутке потпомагало, јер је ишло у његову корист. Надз. је комис. покушавала да томе стане на пут одредивши тачан број путника, који свака кола могу повести и препоручивши Друштву да у случају навале издаје публици редне карте. Исто тако, да не би публика за случај рђавога времена била изложена незгодама, комиеија је захтевала да Друштво постави више чекаоница како у варопш тако и ван ње, на пр. у Топчидеру, код цареве ћуприје и т. д. П ако је надз. комис. одредила број путника за свака трамвајска кола као и остале појединости потребне да се у случају навале одржи ред, ипак су се неуредностина трамв. лин. и даље продужавале и то како услед нехата саме публике, тако и због неуредности од стране самога трамв. Друштва. Онда је надз. комис. споразумно са Управом града Београда прописала нарочита правила за вожњу на трамвајима и позвала и публику и Друштво да се по њима управља, ставивши у дужност Друштву, да та иравила у свима својим колима и чекаоницама на видном месту објави. Та су правила неко извесно време била објављена као што је то речено; доцније, кад је експлоатација трамваја прешла на безимено Друштво, оно је после краткога рада у споразуму са општинском надзорном комисијом, одрекло сваки споразуман рад и уклонило из свију кола поменута правила. Па како се нико други није нашао да пропигае таква правила о реду приликом вожње на трамвајима, то је тако и остало до данас. Да би се схватио и разумео овакав самовољан поступак безим. Друштва према општини, која је овластила надз. комисију да је у тим питањима заступа, акоју није могла узети у заштиту према Друштву, треба ово да изнесемо. За време преноса концесије са Срп .-Франц. Друштва на безимено Друштво, Г. Министар народне привреде, обратио се општини београдској да изнесе своје примедбе ако би их било, како на пренос тако и на статуте новога Друштва. На позив општине, надз. је комисија изложила у нарочитом акту своје