Београдске општинске новине

Број 33

— 136 -

Год. XVI

лримедбе, којима доказује, да је пренос концесије неправилан, да се новим статутима друштвеним руше поједине одредбе уговорне и да је пренос концесије у предложеном облику штетан по интересе општинске. И ако су примедбе надз. комисије, које је узгред буди речено од речн до речи усвојио и одбор општински, основане на јасним одредбама уговорним, и ако су оне стигле на време на надлежно место, ипак је пренос уговора и статута новога Друштва потврђен онако какоје поднесен. На тај начин, надз. комис. и ако није успела да убеди надлежну власт о свом правилном схватању појединих одредаба уговорних, она Је својим протестом против преноса испунила своју дужност, тражећи, да се ни једно право општинско, огарантовано уговором, не повреди. Последице овога неправилнога преноса концесије, показале су се одмах. Чим је нова управа трамвајска предузела експлоатацију трамваја, отпочео је читав ииз сукоба измођу те управе и општине. Сматрајући, да је потврдом статута од стране Г. Министра народ. привреде Друштво ослобођено извесних (по њега незгодних) обавеза уговорних, управа је противнојасним одредбама уговора, сама мењала распоред вожње на појединим линијама и ако тоније могло чинити без споразума са општ. влашћу. Надз. је комис. више пута позивала Друштво да постојеће распореде без споразума са ошптином не мења, али се Друштво на то није обзирало, већ је те распореде удешавало онако, како су његови интереси захтевали и без обзара на угодност публике и права ошнтинска, загарантована уговором. На основу јасне одредбе уговора, надз. је комисија тражила да трамв. управа изради правилник за саобраћај, назначивши у њему све појединости које су са тим скопчане па да га поднесе општ. власти на одобрење. Кад је управа друштвена такав један нацрт правилника поднела, који је врло површно био израђен, комисија га није усвојила тражећи између осталога, да се у њему одреде услови, које Друштво захтева од својих службеника; да тачно одреди поједине казне како по величини тако и по природи; да се више не понављају случајеви да Друштво са две или три самовољно изречене казне, лиши чиновника већега дела месечне зараде; да одреди број сахати дневнога рада за сваку врсту својих чиновника; да предвиди и одреди накнаду оним службеницима својим, који би се вршењем своје дужности онеспособили за рад; да пропише начин набавке и отплате одела (са којим је Друштво прилнчну недозвољену трговину терало) и т.д. и т.д. ит.д. Онда је управа друштвена повукла предложени правилник натраг не усвајајући правилне примедбе комисијске, примедбе које су потекле услед врло честих жалба друштвених службеника код општинске власти, -— па је продужила рад без икаквих правила и противно постојећем уговору. После више пута поновљених тражења од стране комисије, управа је друштвена пристала најзад, те је са њеним пуномоћником израђен нарочити споразум о извесним спорним питањима на пр. о бесплатној вожњи и о правилницима за вожњу и

саобраћај. Тај су споразум потписали заступници обеју страна 9. Фебр. 1895. и одбор га је општински усвојио, Али кад је одмах за тим комисија позвала Друштво, да по том постигнутом споразуму поступи, и да пошље на одобрење правилнике (пошто само није хтело да пошље) Друштво се томе позиву није одазвало и тиме и тај споразум изиграло. Комисија је сматрала за дужност да о томе извести своје надлежне претиостављене власти и да на њих пренесе даљу бригу о тој ствари. Могу само рећи, да се цело то питање налази и данас у оном истом стадијуму у ком је било почетком 1895. год. Непосредне пак последице, такве самовласне радње друштвене јесу они несрећни па и смртни случајеви, који су се тако често дешавали за-времеврло краткога трајања експлоатације наших трамваја. Првобитну експлоатацију трамв. линија концесионар је отпочео и са недовољним возним материјалом и недовољно сигурним пругама. И најзад је комисија, поновљеним тражњама, да се возни материјал повећа успела у неколико да се та оскудица попуни. Испитивањем на лицу месга појединих трамв. линија, комисија је с времена на време опомињала концесионара да означене мане и непотпуности на пругама уклони и на тај начин доводила у колико је могла и успела поједине пруге у потпуну техничку сигурност за саобраћај. Проучавајући сам распоред садашњих трамвајских линија, надз. је комисија нашла, да је тај распоред недавољан и да су палилулски, савски и дорћолски крај као и варош капија, остали невезани са центром вароши, па је препоручивала Друштву да постави једну трамвајску пругу, која би полазила из околине палилулске основне школе, улицом два бела голуба, поред Коларца и гостионице код „Рускога цара" преко варош капије изашла у околину Саборне цркве. Друштво је обећало да ће ту пругу проучити, али до данас никакав деФинитиван предлог није поднело и ако је то више пута захтевано. Даље, кад би се трамвајска пруга од „Славије" београдском улицом везала са тркалишном пругом, која води у Душанову улицу добио би се један затворен венац трамв. линија. Садашња линија „Славија" — „Калимегдан" и нова предложена „Палилула"—„Саборна црква", везивале би најудаљеније тачке тога венца. Трећа пруга наравно електрична, која би са „мале пијаце" или са другог ког места савске улице изашла поред Позоришта у Душанову улицу, доврншла би мрежу трамвајских пруга за нашу варош. То су планови које је комисија наговештавала Друштву и за које бц ваљало настати да се остваре. Проучавајући озбиљније уговор о трамвату, надз. је комисија нашла, да је протнвно одредбама уговорним концесионар био у прво доба ослобођен трошаринских такса при уласку трамвајских кола у варош. У уговору јасно стоји написано да се концесионар ослобођава свију општинских „ ириреза" а како по правном значају те речи трошарина није прирез, то се онда концесионар не може ослободити трошаринских такса на своја кола. И суд а и

одбор општпнски усвојно је ово гледиште комисијско и захтевао од Друштва, да оно плаћа прописану таксу на своја кола. Друштво је пристало да само даје купоне за свака кола и тиме се задужује код општине док се питање не реши изброним судом, који је оно тражило. Тај би суд имао да пресуди још и ово спорно питање: по чл. 2. уговора седиште концесионара мора бити у Београду, међутим седиште безименога друштва није у Београду већ у Брислу, као пгто је то Друштво у своје време и на својим актима обележило и јавно преко новина објавило. Комисија је сматрала, да је преносом седишта из Београда у Брисел погажен уговор и предложила у своје време одбору општинском, да против Другптва подигне тужбу. И одбор је, усвојивши разлоге комисијске, одредио судије за оба та питањајошпре две године и више пута изјављивао жељу код надлежне власти, да се суд састане и спорна питања реше. Али се до данас ни један ни други суд није састао. (ПРОДУЖИЋЕ СЕ.) ;

0 Б Ј А В А Као прошле године тако и ове, општина јагодинска држаће тродневни пана ђУР У 0В Д- вароши на дан 1., 2. и 3. Октобра 1898. године. Ово се обЈављује свакоме ради знања. Бр. 6495. Од суда општине јагодинске 3. Септембра 1898. год. Јагодина.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТДКСЕ

—•

/ Ч'1

I. Димвичарство:

а) За чишћење димњака (цилиндера)

без

разлике на спратове — —

— 0-20

д-

б) За незидан шпархерт — —

— 0-40

д>

в) За узидан — — — — —

— 0-20

д.

г) За велики узидап шпархерт у гости-

оници — — — — — —

- 0-50

д.

д) За чишћење димњака од два спрата 0'20

д.

ђ) За чишћење простог димњака

- 0-10

д..

е) За чшпћење чункова од 2 и по

ме-

тра уједно са пећима — —

- 0-24

д.

ж) За чишћење чункова од 2 и по

ме-

тра уједно са више пећи —

- 0-20

д.

з) За паљење димњака (цидиндера)

без

разлике на спратове — —

— 075

д-

II. Гробарина:

а) Гроб за децу -

7 —

д.

б) Гроб за одрасле — — — -

- 12--

д-

в) Мала гробница — — —

- 555'52

д.

г) Велика гробница Ш реда — -

- 998-93

д-

д) Велика гробница П реда —

- 1099-93

д.

ђ) Велика гробница I реда — -

- 1684-57

д.

Ш. Пражњеве помијара и нужника: а) Од кубног метра — — — — 10'— д.. б) Од акова — — — — — — 0'50 д„

ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ ЗА МРТВАЧКА КОЛА

а) Проста кола са 2 коња — б) Кола са анђелима са 2 коп.а в) Стаклена кола са 2 коња г) Стаклена кола са 4 коња — —

- 10 дин.. - 18 „ - 24 „ - 60 „

УРЕДНИШТВ0 И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића Бр. 542—98.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВЦа