Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XVI.

'ЖЖЈГ ј ГЖЖЖЖЖЖЖ ј ГЖЖЖЈГЖЛ

НЕДЕМ 15. НОВЕШБРА 1898.

Број 38.

ТЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл

•жжжжжжжжжжжж.

ИЗЈ1АЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ 11.10 II V :

За Србију на годину .... на пола године . За стране земље на годину

6 динара 3 » 9 »

'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ-ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл

ПРКТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИИСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА. РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИ01А НЕ ПРИМА ЈУ ОЕ.

Београд, 12. Новембра 1898 г. Његово Величанство Краљ, у пратњи Председника министарства и осталих министара и своје свите, присиео је у 4 сахата после подне у Ниш у повољном здрављу. На станиди су дочекали Господара командант активне војске, Њ. Величанство Краљ Милаи, вшпи официри, чиновници и многобројно грађанство. ЕБег. Величанство Краљ примио је и овога пута од Нишлија изјаве оданости и верности, чега је био тумач председник општине града Ниша, који је поздравио господара на бакљади. Одговарајући на поздрав, Господар је заблагодарио на одушевљеном дочеку и овога пута уверио Нишлије о својој љубави, •показав наду, да ће га они и од сада, цао и до сада помагати у раду на срећи и напретку отацбине. Њ. В. Краљјеовом приликом нагласио решеност да Срби^у води правцем, који је до сад већ обележио". Ово се доставља грађанству ради знања.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 15 Октобра 1898. год. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић; ирисуствовали чланови суда г.г. Ст. Ивковић и К. Симић ; од одборника били: г.г Г. С. Јаљић, Дамјан Стојковић, Глшпа Стојановић, Коста Чупић, Р. Драговић, К. М. Ђурић, Др. Стеван Марковић, Јанаћ М. Јанковић, Васа Николић, Ђ. Димитријевић, С. Ј. Ааријел, К. II. Михаиловић, М. Савчић, К. Н Лазаревић, Ев". М. Чоловић, Милов. Миленковић, Милан Арсенијевић. (свршетак) X Председник изноеи одбору на решење понуду А. Антоновића овд. трг. за равнање, но поведеној парници против опнггине због накнаде штете услед нивелацнје. По прочитању те понуде АБр. 6806, и мишљења општинског правозаступника, оДбор је решио, да одборници г.г. Др. Стев. Марковић и М. Савчић и члан суда г. Ст. Мвковић покушају поравнати се са А. Антоновићем, односно овог његовог тражења накнаде штете, и да постигнути резултат поднесу одбору на решење заједно са својим мишљењем. далиби боље било, да општина у место давања какве накнаде ово имање откуии путем експропријације.

XI Председник извештава одбор, да је сходно решењу одборском од 24. Септ. 1898. год. АБр. 6384, отказан уговор, који је општина закључила са Миланом Симићем, о његовом елужбовању као управником општинске трошарине и да је Симић поднео молбу, да се тај уговор продужи још за три године с тим, да, ако му се не даде иста идата коју је имао до сада, нристаје и на мању плату уз тантијему. По прочитању те молбе АБр. 7220, одборје носле ноименичног гласања са 14 гласова против 5 решио, да Милан Симић остане у служби општинској као управник општинске трошарине још једну годину дана од 1. Јан. 1899. год. са годишњом платом од четири иљаде динара и са наградом од половине #процента од чистог прихода трошаринског. Оставља се суду општинском, да о овоме службовању закључи уговор ако нађе за потребно. ХП Одбор је одлучио, да се решавање о понуди Косу-а и Мариновића за зајам и извршење великих радова одложи за другу коју седницу.

КРАЉ СТЕФАН ДРАГШН ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото; ...„^ат ЗтШагит е1 (огтае д1опа [1иха а (/Јие ['гадШз еи1; ^ гггш сЛага ае1егпа^ие каое1иг и 8а1из*. Сош. Са(;. сар I. „Драгутинока је влада била без живота; и гвежине" Ист. Ковач. и Јован стр. 102. „ НАПИСАЛИ К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ (Рад награђен са 400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г). (наставак) Од важности је, што Пејачевић не зна за какво Урошево обећање. Он мотиве Драгутинове буне, за чудо, у са свим лругом нечем налази. Он узима да је Драгутин имао удела у власти („ге^гп сопаогв") још од 1271. г. Када, пак, због насртљиве похотљивости, г. 1290 би Владислав IV Куманац убијен од Кумана, Урош I, користећн се смутњама у Маџарској, нападе на Босну, освоји је, па себе и освојене земље стави под заштиту Св. Петра (папе). Драгутин, видећи да је самим тим актом свога оца искључен из Босне, на коју он претендоваше, раздражен позва у помоћ Куманце, Литванце и Угре, и безбожничко

оружје подиже на свога оца и, лишена краљевске власти, прогна га у Хум. 1 ) Бранковић зна, да је Урош обећао сину Драгутину, да ће му уступити престо још за живота. Он узима да је Урош такво обећање дао још на свадбеном весељу. 2 ) Мавро Орбини, Лукарије и по њему ДиФрен, не знају, да је што обећао краљ Урош; али знају, да је Драгутин оборио с престола свога оца, краља Уроша. 3 ) М. Орбини налази узрок побуне у Драгутиновој великој властољубивости. По њему амбициозни Драгутин, желећи да сам влада уста на остарела оца и збаци га с престола. 4 )

! ) Пејач. Ист. стр. 222. 81ерћапиш 1,'гозтт, Бга§иИш ра!гет, а сае(!е 1,асИв1ај Возпчт ге§по вио асНипхЈазе е! вш1о асПтс 1291 т со1птеп т зоНо зеФаве, сепбогез Ме1 Воаппе туех18зе, бе^ие сит (Шотћиз т сПеп1е!ат ЕссЈеасае Котапае сопШЈзае, и4 ех N100131 IV. Р. НМепз (ЗосиЈтиб. Еззе јјјНш " 111 биттит ро1иН;, и1 роз! оссиоаШт а ра!ге Возпат, сит ћас еИат ргоутс1а ае ехсеисП уМеге!; с1 ЈггНаШа, ассШа, аДтпсИзсЈие, 81ћ1 Ситапогит, 1Л1ћиапогит, е! Нип§агогит аихННз, васгНе^а, агта ра!п јп1иШ зоНо^ие с1е1игћа1ит 111 СћиЈгшаи ехри1егН.... 2 ) КикиЏ. Агк^. Ш стр. 11 —12. — Гласн. 1ЛП стр. 60. Сга^иИп ассерН соп1и§1-т ДПат ге§18 ХЈп§аг1ае У1асП81аУ1, е! сит еввеп! 111 1ае1Нпз пирИаНћиб, ра!ег Де1о ргот1811 ве Кедпо т уЦа севзигит ДПо. 3 ) М. Орбини, Ј1 ге^по Де §Н 81ау1, Јп Резаго 1601. стр.253. - Р. СН. Еиссап СорЈоао г1б(;ге1о с1е §П АипаПсН Кпиаа Уепс-Иа 1005 стр. 37. — Саг. Бот. с1и СапјЈе Зи Ргезпе ЈПуг!сит уе1из е! поуцт е18. РозопП 1746 стр. 56. 4 ) Ј1 Кецпо с1е &П 81аУ1 стр. 253. Е1 Бга^иИп УгДепс1о сћ' П аио расЈге ега ћогта1 уесс1по, езиепДо еабо рег па1ига 1горро атћШоао сН ге^паге, 1еи6 Гагт1 соп1га П расЈге, е 1о всасто сЗа! Ке^по.

И неки модерни наши историчари, такође налазе узрок буне у великој властол>убивости и сепаратистичкој тежњи краља Драгутина. Нама се чини, да су Данилови, Троношчеви и Бранковићеви искази о обећању краља Уроша сумњиви. 0 каквом обећању сем АЕ. Данила, Троношца и Бранковића ни један летопис, нн старији ни млађи, ништа не говори. У онакво обећање, какво ' су ова тројица изнела и какво су примили неки историчари, ми никако не можемо да верујемо. АЕ. Данило 11, чије су биограФије издашни панегирици испреплетани примерима из живота божјих угодника, можда је самим стварањем или преувеличавањем обећања краља Уроша хтео да покуша оправдати онај познати, у нечему нерасудни корак краља Драгутина. Познато је, са коликим неповерењем ваља примати оно, што причају Бранковић и Троношац. Њихови су летописи, особито Тронотпчев, испрекидани на више места субјективним интерполацстјама и измишљотинама. Исто тако са резервом треба примати и оно што кажу Орбини, Лукарије, ДиФрен. Ми не увићамо никаквих узрока, који би покренули краља Уроша да обећа, да ће своме сину Драгутину још за живота