Београдске општинске новине

Број 38

— 164 —

XIII На предлог суда ошптинског и по прочитању понуде Думе Ђ. Деде овд. ка®. АБр. 6677, одбор је решио, да се уговор о закупу куће Думе Ђ. Деде за стан ноћних стражара продужи још за једну годину дана од 1. Нов. 1898. године под истим погодбама и цени од три стотине динара месечно с тим, да се кирија има плаћати по истеку сваког меседа. XIV По прочитаљу пзвештаја одборске комисије о прегледаним кућама, понуђеним за стан пореског одељења, одбор је решио, да пореско одељење остане и даље у истом стану без нових простора, у ко]ем је до сада било (у кући К. Н. Лазаревика) још за једну годину дана од првог Нов. ове године под истим погодбама и по истој цени, ко.ја се има исплаћивати по истеку сваког месеца. XV По прочитању молбе Јована Илића, саветника у пензији АБр. 7148, у којој излаже какве оправке ршптина треба да изврши у његовој кући у којој је до сада била болнида одбор је решио, да се ова молба одбаци а суд општински да поступи по уговору односно оправке његове куће. XVI По прочитању акта Управе опште државне болнице и саслушања Милипе Г. Триковићке АБр. 7159 одбор је на предлог суда решио, ^а се за смештај болнице за диФтерију и шарлах узме под закуп кућа Милице Г. Трпковић у далматинској улици број 5. Закуп да траје три године од 1. Новембра ове 1898. год. а годишња кирија да буде иљаду девет стотина и двадесет дин„ која ће се исплаћивати по истеку сваког месеца. Да се о овоме закуцу закључи уговор под осичним погодбама за оваке закупе. ХУП На предлог суда онштинског одбор је решио,

уступити престо , престо: који је и сам отео; на којем је показао толико делатности и вештине управљања и на ком се он, онај властољубиви Урош. тако безбедно осећао до последњег времена владања. Могло би се још мислити, да је у овоме био и какав психички мотив: Да се краљ Урош угледа на свог деду СтеФана Немању, па да се за живота одрекне престола и повуче у манастирску тишину. Али, вероватно, да краљ Урош I није био тако религијозан као његов деда, отац и син; сем тога, за што је онда била Драгутинова буна и усиљени отпори краља Уроша? Имајући на уму познату Урошеву државничку способност и његову утилитарну политику, ми смо раније претпоставили: Да је Урош, ступајући у савезништво и сродство с маџарским краљем, тражио претходно за Србију корист у територијама каквим; да је маџарски краљ, коме је јако потребовало Урошево пријатељство и савезништво, дао обећање, да ће Драгутину дати као мираз уз принцезу Катарину неке земље, а које су то земље, ми смо напред споменули. Као што смо горе рекли, ми не увиђамо оправданих разлога, да краљ Урош обећа, да ће своме сину Драгутину још за живота уступити престо. Имајући то на

да се закуп куће Алексе Николића у улици Његушевој за смештај основне школе на источном врачару нродужи- још за годину дана од првог Новембра ове године под истим погодбама и за исту цену од иљаду седам стотина двадесет и осам динара годишње, која ће се исилаћивати по истеку свакога месеца. ХУШ На молбу Јелене Вељковић, учитељице дечијег забавишта АБр. 6882, одбор је решио, да се дечијим забавиштима на врачару и у палилули изда за ову зиму по десет метара дрва за огрев.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК , 23. Октобра 1898. Председавао председник г. Н, Д. Стевановић; присуствовали чланови суда: г.г. Б. Ј. Рајић и Коста Симић; од одборника били: г.г. Р. Драговић, Васа Николић, Стеван Максимовић, Др. Стеван МарковиК, Тодор Ј. Михајловић, К. II. Михајловић, Стеван Миљковић, Коста Чупић, Др. Лазаревић, Др. Леко, Азријел, М. Савчић, Ј. М. Јанковић, Голуб С. Јањић, Дамјан Стојковчћ, Мих. Ђ. Илић, Милован Миленковић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 15. Октобра о. г. иу одлуци КЊБр. 631 учињена је измена, да се речи „за шарлах и диФтерију" замене са „за заразне болести." П По нрочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 7294. 7375, 7442, 7254, 7306, 7374, 7421, 7376, 7253, 7307, 7443, 7396, 7377, 7372, 7354, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лида, одбор је изјавио, да су доброг владања и доброг имонног стања: Димитрије Најдановић каФеџија, Нестор Милосављевић илиџар, Тодор Чорбић обављач проститутске радње, Драга жена Чед. Милосавл 5 евића ситничара, Петар Д. Впдаковић рентијер: Да су доброг владања и средњег имовног стања: Петар Маринковић каменорезац, Новак Бошковић лебар; да су доброг владања и си-

уму, а на основу могућних одредаба „брачног уговора", особито на основу обећања маџарског крал>а, ми претпостављамо: Да је Ујјош , ако је било, одисша, какво обеИање, можда, обеИао да Ие свог сина иосшавиши за учравника ших „миразних" земаља и да Ке му иризнати самосталност уираве тод његовим сизеренством. Што ми Драгутина све до буне видимо на двору његова оца без икакве власти, то је, можда, била кривица до маџарског краља Беле IV и његових последника Стевана У и Владислава Ш, јер те „миразне" земље нису никако припале Србији, за живота краља Уроша I. Сиоменути маџарски краљеви из неких својих државних разлога не уступају „уговором" означене земље, и према томе, самим тим, Урошева обавеза и обећање следствено отпадају. Изложивши тако своје мишљење о Урошеву обећању, време је да пређемо на расматрање мотива, који су покренули Драгутина да подигне руку на свога оца. Неки историчари налазе узрок буне у властољубивости и сепаратистичкој тежњи краља Драгутина. Драгутин је, по њима, тражио један део земље у коме би он самостално управљао, а када Урош није никако хтео да да своме сину један део земље Драгутин се наљутио, подигао буну и са

ротног имовног стања: Михаило Ко.јић железнички чиновник, Васа Стојковић лимар; да су му непознати: Бошко Димитријевић бозаџија, Иван Јајић опанчар, Стеван Велешевић рабаџија. Љубомир Јовановић ковач, Сима Петровић таљигаш, Велимир Миндеровић бив. практикант. Ш Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. По прочптању тих молби СтБр. 3008 — 3015, одбор је изјавио мишљење, да се Мил. М. Илићу поштару и Ангелини Милојевићки могу дати тражена уверења о њиховом породичном односу. IV По прочитаној молби Др. Милорада Гођевца ошдтинеког лекара, одбор је решио, одобрава се молиоцу петнаест дана одсуства од дужности ради приватних послова с тим, да му се исто има рачунати од дана кад га стане употребљавати. V Одборник г. Јанаћ М. Јанковић пита, да ли је суд општински нредузео што против друштва за осветљење. што је пре неке ноћи цела варош дужо времена остала без осветљења. Председник изјављује, да је примио већ извештај о овоме прекиду осветљења и да ће друштво бити кажњено по уговору. VI Одборник г. Милош Савчић иита, да ли је дошао 0. Смрекер и да ли је прегледао бунаре на Белим Водама. Председник је одговорио, да је 0. Смрекер долазио, бунаре прегледао и поднео писмен извештај, који ће се саопштити одбору у првој седници. VII На предлог суда општинског одбор је решио, да се закуп куће Василија Калушевића на Савинцу за смештај основне школе

бунтовницима и војском, коју је добио из тазбине, завојштио на свог оца и оборио га с престола. Али, нама изгледа да ће ово бити слаб разлог, да једног доброг сина покрене на оца. За што да се Драгутин подигне на свог остарелог оца само за то, што му он неће да да земље, у којој би он самостално владао, кад ће за кратко време наследити читаву Србију? Нама се чини, да Јзу такви разлози, слаби да оправдају онај, по Уроша Фаталан, Драгутинов корак и ми мислимо, да су узроци компликованији и да мотиве Драгутннове побуне ваља дубље тражити. По Пахимерову извешћу, Урош је намеравао да учини, да иосле његове смрши наследи иресшо не старији његов син Драгушин, него млађи Милутин. Ово Пахимерово извешће потпуноје усвојио Мајков. 1 ) У Немањића као да наследно нраво у начелу мајората индивидуалне сукцесије није било изведено у потпуној нрецизности. Шта више, као да ее у старо-сриском правном животу још у ХШ веку води борба између начела мајората и индивидуалне сукцесије и начела сениората. 0значавање наследника као да није било утврђено у нанред, на основу неког закона или уобича-

!) Пахим. бон. изд. стр. 254—256. —■ Мајков. Истор. стр 29.