Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XVI.

НЕДЕМ 29. НОВЕШБРА 1898.

Број 40.

'ЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЈГЈГЖЖЖЖЖЈГЈГЛ

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т IV I" II V :

За Србију на годину .... нз пода године . За стране земље на годину

6 динара 3 , 9 .

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА С.1АТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА ЖРЕДНИКА. Р.УКОПИСИ НЕ ВРАЋА.ТУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ.

0 Б Ј А В А По наређењу команданта УП пуковског округа од 16. Новембра тек. године, ЈУ§ 11459. познвају се све старешнне I и II позива народне војске из Београда, да 3. децембра ове године у 872 сати пре подне предстану у штаб VII пуковског округа а собом понесу и државне сабље, које на руковању имају ради прегледа. Ово исто важи и за све оне старешине I и П позива народне војске, који су из ма ког узрока из војске исписати, а државне сабље још предали нису. На случај, да је који старешина I и П позива умро, позива се његова Фамилија или сродници, да државну сабљу коју је умрли на руковању имао, означеног дана однесу и предаду окружној команди. Од суда општине града Београда ОББр. 3145 25. Новембра 1898 г. у Београду.

марци два динара , без разлике, да ли се марка узима за мушко или женско исето. Исто тако коштаћемаркадва динараи онда када се. на место изгубљене марке друга кунује. 0 овоме се извештавају грађани и позивају, да у току месеиа Јануара 1899. год плате ову таксу оиштини и узму марку за свако псето. Од суда ошитине београдске, 28. Нов. 1898. АБр. 2994. у Београду.

Н А 3 Н А Њ Е Одбор општине београдске у седници од 15. Октобра 1898. г. решио је, да од 1. Јануара 1899. год. буде такса псећој

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ" САСТАНАК 2. Новембра 1898. Председавао нредседник г. Н. Д Стевановић; приеуствовали чланови суда: г.г. Стев. Ивковић и К. Симић; од одборника били: г.г. Др. Лазаревић, Н. И Отаиенковић, Др. Стеван Марковић, Р. Драговић, Др. Леко, М. Капетановић, Г Б. Димитријевић, Васа Николић, Стеван Максимовић, Коста Д. Главинић, Ђ. Пантелијћ, М. 0. Петровић, Милутив Ј. Марковић, Јанаћ М. Јанковић, Дамјан Стојковић, К. Н. Лазаревић, С. Ј. Азријед, Коста Д. 1 Ј изнић, Мих. Ђ. Идић, Милан Арсенијег.ић, М. Савчић, М,».тоз. Маленковић, ЉуО. Живковић. —

Прочитан је заииснпк одборских одлука седнице држане \29. окт. 1898. и учињене су ове допуне, у решењу КЊБр. 663, да члан птколског одбора буде одборник г. Коста Др.

Ризнић на место одборника г, Стеве Максимовића. У решењу КЊБр. 672, да члан буџетске комисије буде и одборник г. Н. И. Стаменковик.

II Одборник г. М. Арсенијевић примећује, да он као члан комисије за преглед тромесечних оиштинских рачуна није никако зват на састанак и да нрема томе не стоји извештај књиговодства, као да се комисија на неколико иозива није састала. Председник је изјавио, да ће се о овоме обавестити и у идућој седници одговорити. III Одборник г. Коста Н. Лазаревић наводи како би требало извршити пробу са данашњим житом, те да се доЈ?е до истинитог резултата о каквоћи жита и орашна од овогодишњег жита. Одбор је решио, да и одборник г. Коста Н. Лазаревић буде члан комисије за изналажење којеФицијента за одређивање цене лебу и да у комисији изложи свој предлог о начину извршења пробе.

ЈГРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСИРАВА

Мото: Уат ЛтШагит е( (огтае д1ог!а ј'1уха а,ир!е ргадИи еи(; Vгг1иа сЛага ае(егпа^ие ћ.аЈ>е(иг и 8а1и54. Соп1. Са(;. сар I. ^Драгутинова је влада била без живота и свежине" Пст. Ковач. и Јован стр. 102. НДПИСАЛИ К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ (Рад награђен са 400 динара, нрвом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г). (нАСТАВАК) Поред тога, краљ је Владислав баш у том времену у друштву с немачким царем РудолФОм Хабзбурговићем ратовао противу Отокара II 1 ) и он, из најпростијих стратегиских обзира, није никако смео јако цепати војску. На основу свега тога са свим се слободно може веровати, да маџарски краљ није никако могао дати краљу Драгутину тако огромну војску. Ако би било допуштено стварати претпоставке, онда ми мислимо, да је Драгутин добио од маџарског краља тако око 5.000 војника. !) Е(1. 8ауоиб: Шб4. Оепег. <Јез НопцгоЈз 4. I. страна 279—281.

Нека би било његових присталица, који би се искупили, када је он с Маџарима ушао у Србију, 5.000, онда се може мислити, да је Драгутин имао 10 до 15.000 војника. По Данилову приповедању, Драгутин је, пошав с војском на свог оца и ушав у Српску Државу, покушавао да се измири са својим оцем. Он му је предлагао онај исти модус компромиса, који смо већ чули Он га, на име, опет молио, да му да „достојни део свог имања". 1 ) Бранковић, пак, и Пејачевић веле да је Драгутин молио свога оца, да му уступн престо, а он ће њему допустити, да слободно бира крај, у коме ће већ последње године живота свога на миру провести.') Али је Урош вечито неумољив. Он се још већма разгњеви на свог сина. А Драгутин, видећи да му се отац неће склонити

*) Види Дан. Жив. стр. 17 и Ив. Павл. Жит. страна 170—171. И ПрННЊДћ. Кк рОДИТЕЛН) СК016М0\/' КрЛЛК) Оурошоу ПЛКК1 МОЛИ 16Г0 ГЛ4ГОЛК5: ГОсподи мои и откче, даждк ми достоино ^К) честћ ММЋНИга ТК01€Г0 Ч«Д01/" СКОШМОХј ". Се ко коликл крЂмен л пр-кпрокодихк гако ништк стрлнк стко\^н5 ки домох; тконгмк, ч<ш при^ети миЛОСТИКК1М4ГО ти длроклнига. 2 ) Внди Гласн. 53 стр. 56. — ...ргос1с1еп8дие 1а ^епиа ( ЗјхИ .: „Ра1ег , сопсеЉеге рготгззит Ведпит е1 едо сопсес?,о 1осит сотто&ит гп с+ио Љедаз ... — Пејач. НЈ81;. 8егу. стр. 229. ... А§е 1:апг1ет рготгезит <1и<1ит гедпиш сопсес1е 1гЂгџие Госит влИде гп ^гсо диге1е е1 рго сИдпгШе <1еда8.,„

на његове молбе и на попуштања, реши се на одсудну битку, видећи „да му једино остаје смрт или живот", као што вели архијепископ Данило. По Данилу бој се био између Драгутина и Уроша у земљи званој Гацко. У боју одоле Драгутин и задоби престо. 1 ) У овом приповедању Троношац се прилично разликује од Данила. По Троношцу краљ је Урош причекао Драгутина у Мачви, али Драгутин однесе победу. Урош побеђен повуче се дубље у своју земљу. Драгутин не гоњаше свога оца, него га „смирено" мољаше, да учини оно, што је обећао, јер њему (Урошу) друго што не оетаје, пошто га и сам маџарски краљ неће оставити. Али Урошпоче у „Рашкој" другу војску скупљати. Драгутин, осетив нове планове свога оца, напада на свог оца и изненадним нападом понова га побеђује. Када пак Урошеви војници видегае да Урога пропада, напугатају га и прелазе Драгутину. Када би се овај Троногачев исказ могао примити, онда би се могло претпоставити, да би овака Драгутинова маргарута била: Од Шапца (ст. Заслон , у Петанчића

х ) Види Дан. Жив. стр. 18.; Пв. Павл. Жит. стр.

171..

2 ) Гласн. V. стр. 51