Београдске општинске новине

Број 40

— 162 -

Год. XVI

IV Одборник г. Коота Д. Главинић саопштава, да је у Вечерљим Новостима од 23. октобра о г. изашла нотица, у којој се окривљује одборска комисија, што оклева да поднесе извештај и мишљење своје да ли се на изиданим темељима дорћолске цркве може продужити зидање. Да ова нотица није истинита, пошто је комисија тражила, да јој суд односно грађевинско одељење стави на расположење потребне податке, без којих она своје мишљење не може дати, али да тих података још није добила, и тражи, да се у овоме смислу даде званична исправка. Председник је изјавио, да ће дати званнчну исправку у овоме смислу. • V По прочитању молбе Јелене А. Јовановић овд. СТБр. .'Ј022, одбор је изјавио мишљење, да се молитељици може дати тражено уверење о њеном породичном односу. VI Председник извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 31. окт. о.г АБр. 7683 одредио цену лебу за прву половину месеца новембра од 26 пара дин. по килограму, а леб да се продаје ио 25 пара у тежини од Уб^ грама, пошто јежито за прошлих петнаест дана коштало преко 18 динара сто килограма. Одбор је примио к знању ово решење суда ошлтенског. VII Председник извешта-ва одбор, да према закону о пороти треба одбор да изабере 80 грађана за поротнике за вар. Београд за 1899 год. Одбор је одлучио, да суд општински поднесе одбору списак способних грађана за поротнике како би одбор могао учинити избор истих. VIII Председник објављује, да је на дневном реду решавање о понуди Косуа и МариновиКа за зајам и извршења великих! радова општинских. Даље је саопштио одбору, да је добио од Санитетског и Грађевинског савета мишљење о систему Шонеовом за канализацију, за који је систем везана ова понуда. Закасиз аг/Л 8а.ч1оп) ишао је преко источ- ј них повијарада Цера (6'асег Мопз ) у Ваљево, одагле, вероватн'о, преко Рудника хватао се Ибарског Пута: уз Ибар у долину Рашке. (Овај пут до некле описује Феликс Петанчић у својој расправи: 1)е ШпегИтв т Тигсгат ши ОџЊиз пгпетЊин ТигсгзгШ аддгесИепсИ}) Када би се могло веровати Троношцу онда би се могло претпоставити, даје такав био Драгутинов оперативни правац. Али Данило изрично вели да је бој био у „земљи званој Гацко 11 и АЕ. Данилу ваља пре веровати него ли ЈосиФу Троношцу. На основу таква исказа Данилова може се мислити, да је Драгутин ишао на свог оца кроз Босну, и то већином уз реку Босну: Од Босанског Брода преко Дервента иДобоја у Маглај, Жепче, Врандук, Високо, Крешево, Фојницу и преко Невесиња на Гацко Поље. На Гацко Поље, где га дочекао с војском отац његов, Драгутин је могао доћи и из Мачве познатим трговачким путем преко Зворника, Борча, Олова, Сутеске, Крешева, Фојнице.

Ј ) Петанчић узииа да један пут уТурвку иде од Шапца у Ваљево (УадћетЈ преко Моп{ен Ват у „ Огтсека" (Крушевац) Одатле уз Расину, преко Јастрепца, Преполца у додину Лаба и даље у Приштину и даље познатим путем Арнодда Хар®а (из 16 века). — Види Кас1. Ј пјјоз ]. АкаЗ. кпј. Х1Л1 стр. 180 - 182 и Кас1. кпј. Х1ЛХ стр.~ 137—141.

По прочитању понуде, мишљења Санитетског савета и Грађевинског савета са свима прилозима о овоме систему каналисања АБр. 6146 и 7671, одбор је одлучио, да се даљи претрес прекине и у другој седници настави.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 4. Новембра 1898. Председавао председник г- Н. Д. Стевановић; присуетвовали чланови суда: и\ Бр. Ј. Рајнћ, Стев. Ивковић ц Коста Симић; од одборника били: гг. Др. Стеван Маркпвић, Р. Драговић, Н. И. Стаменковић, Др. Леко, Др. Р. Лазаревић, М. Капетановић, Д. М. Ђорђевић, Ћ. Димитрцјевић, Ваеа Николић, Стеван Максимовић, Михаило Ђ. Илић, М. Савчић, Стеван Миљковић, Коста Др Ризнић, С. Ј. Азријел, Глиша Стојановић, Дамњан Стојковић, Милут. Ј. Марковић, М. 0. Петровић, Г. С. Јањић, Милов. Миленковић, Ј. М. Јанковић, Коста Д. Главинић, М. Ареенијевић, Љуб. Живковнћ 1 Ирочитан је записник одборских одлука седнице држане 2. нов. 1898 год. и примљен је без измена. П Председник онштине, одговарајући на замерку одборннка г. Милана Арсенијевнћа, учињену у прошлој седници, изјавио је, да се је уверио, да је комисија за преглед општинских рачуна неколико пута сазивана, али да се није до сада никако састала, и да ће се сада умолити господа чланови комисије, да дођу и поверени им задатак изврше. Одбор је примио кзнању овај нзвештај председника општине. III » Пристунљено је решавању о понуди Косуа и Мариновића за зајам и извршење општинских радова. Председник извештава одбор, да је услед примедбе неке господе одборника учињене у прошлој седници замолио господина Министра граћевина, да пошље суду и ре®ерат г. Н. Манојловића, члана грађевинског савета, о системи Шонеовој пошто се извештај мањине, приложен акту г. министра под VI односи натај ре<х>ерат; да је господин Министар одговорио, да не постоји засебан реФерат г. Манојловића већ даје то онај реФерат, који је потписан од Е. Надлера и који је приложен акту г. министра под V. За овим се је развила дебата о овоме предмету и у току дебате буду истакнута извесна питања и предлози тако : ј Искази пак Данилови и Троношчеви могли би се овако некако спојити: Кад би смо узели, да је истинит Троношчев исказ да се Драгутин испред очева гнева повукао у сек. зап. део Српске Државе; да га је отац одатле силом истерао; даје Урош дочекао Драгутина негде у Мачви, онда би се могло претпоставити, да се Урош налазио на северној граници своје државе, када је на њ ишао Драгутин са Маџарима. Даље бисмо могли претпоставити: Да је Драгутин, пошто је над оцем својим и другу победу однео, ушао у Урошеву престоницу; да се Урош, већ два пута побеђен, повукао у западне, без сумње, њему потпуно одане крајеве; да Драгутин и даље није престајао гонити свога оца и да се с њим по трећи пут потукао на Гацком Пољу. 1 ) Али, све су то претпоставке, међу којима је највероватнија она претпоставка да је Драгутин ишао с Маџарима на свог оца кроз Босну. Ова претпоставка у толико већма добија вероватности, што је онда Босна била под Маџарима, 2 ) ко.ји су тако снажно потпомагали Драгутинове аспирације. 1) У овом би се случају маршрута Драгутинова продужила из долине Рашке у Сјеницу, Пријепоље, Пљевље, Чајниче, Фочу и — Гацко. 2 ) К1а1с. Р оуј . Вовпе стр. 86—89.

Одборник г. Ђорђе Димитријевиђ мисли, да је ово нова ствар, а одбор је одлучио, да се ова ствар има сматрати као стара, пошто је неколико пута стављана на дневни ред па одлагана. Члан суда г. Б. Ј. Рајић предлаже, да се решавање по овоме предмету одложи док се не изјасне о овоме систему и лекарско и инжињерско друштво, која се друштва сада баш овим питањем баве. Одбор је одбацио овај предлог. За овим је носле поименичног гласања са 20 гласова против б (1 није гласао) решено, да се по предлогу преседника општине ова важна ствар не решава са оволиким бројем одборника, него да се одложи за идућу седницу и да се у исту позову сви одборници да дођу. И најпосле је после поименичног гласања са 11 гласова против 9 (6 нису гласали) одлучено, да се за решавање ове ствари сазове ванредна седница за 10. нов. о. г. и да се у исту нарочитим писмима позову сви одборници. IV По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака, АБр. 7809, 7740, 7737, којима се траже уверења о владању и имовном стању нзвесних лица, одбор је изјавио, да су доброг владања и доброг имовног етања Куна Антонијевић каФеџија, његов син Блажа и брат му Јаков Антонијевић; да су доброг владања и средњег имовног стања Марко Крављанац, Драгутин Крстић и Милан Спасић, земљоделци овд.; да му је Фабијан Глад раденик непознат, V По прочитању молбе Панте Томића бив. економа СТБр. 3164, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцу може дати тражено уверење о његовом породичном односу. VI По прочитању молбе Косте Панђеле АБр. 7076, да му ошптина врати извесну кауцију, коју је он још у 1889 год- положиб суду, и по прочитању извештаја књиговодства о овоме, одбор је решио. да се ова молба одбаци, пошто не подноси никаква доказа за овосвоје тражење.

У овом случају ми ћемо потпуно занемарити Троношчево приповедање и примићемо Данилок исказ, да се бој измећу Уроша и Драгутина ббо у Херцеговини на Гацком Пољу. Као што смо видели, краљ Урош није хтео да прими никакав компромис; није хтео да се помири са сином својим; није хтео да својим попуштањем рачуна на попуштања Драгутинова. Драгутин, пак, видећи да му отац неће никако примити молбе, да неће примити његове мирне предлоге, с повећом војском, у којој је особито доста било из тазбине, напада на свога оца. Сукоб се десио на Гацком Пољу. У овоме одсудном боју Драгутин победи свога оца и задоби српски краљевски престо. И тако Драгушин, иобедив свога оца, створи нов државни иоредак, поие се на краљевски иресшо, који је тако иожудно изгледао и „нлрече се клагочкстикми и хгристолкжикми и сдмодркждккнми кксш сркккСЦ-КИ И ПОМОРКСЦИИ И ПОДОуНЈЕКСЦЂИ 3*МЛИ СтЈфанк крллк. 1 ) 1. — Качић, славећи лепоту, милосрђе и побожност краљице Јелене, казује у стиховима: Да је Јелена наговорила свога мужа краља Уроша, да престо уступи млађем сину Милутину; даје

!) Види Дан. Жив. стр. 18 и Ив. Павловић, Ждтија страна 171. —