Београдске општинске новине

Број 42

- 172 —

Год. XVI

плаћања интереса на дуг општини за саграђону калдрму, пошто он има примати од општине преко 1000 дин., што је као бив. општ. благајник од свог новда издао па општинске потребе па му на овај новац не тече никакав интерес, одбор је репгао, да се од Милана М. Банковића и његове браће као садужника наплати цео дуг за саграђену калдрму, а за наплату интереса да се сачека док се надлежно не утврди његово право на тражену накнаду из општинске касе, и ако му се исто призна, да се интерес на дуг за саграђену калдрму не наплаћује, у противном да се и сав интерес од њих наплати. XVIII На предлог председника општине, одбор је одлучио, да се предмети о расходовању наплаћене казне од СимеЛазаревића ио накнади наплаћеног па од извршитеља упропашћенога примања Боже Неорчића скину с дневног реда, пошто по истима има да се учине извесна дослеђења. XIX Председник извештава одбор, да је Главна Контрола сходно решењу одбора послала акта Управе трошаринске, која сс подносе одбору на увиђај, како би могао донети решење о примедбама Главне Контроле на извесну трошаринску вересију. По саслушању овога и по прочитању извештаја члана суда г. Рајића о овоме АБр. 8071, одбор је одлучио, да овај предмет проуче одборници г.г. Т»ура Пантелић и ЈБуб. Живковић и члан суда г. Б. Ј. Рајић и поднесу одбору извештај са мишљењем. XX Одборник г. Милутин Ј. Марковић сајош 14 одборника подноси писмен нредлог, како да се изврше велики општински радови. По прочитању тога предлога одбор ,је одлучио, да се за решавање по овоме предлогу сазове нарочита ванредна одборска седница идуће недеље.

XXI Одборник г. Коста Д. Главинић, пошто је прочитан предлог г. М. Ј. Марковића и осталих о начину извршења великих општинских радова, изјавио је, да одустаје од својег предлога поднетог одбору у седници од 12. Нов. 1898. год. Одбор је примио к знању, ову изјаву г. К. Д. Главинића. ХХП На предлог суда општинског АБр. 8093 и 8109 а у интересу општинских прихода и у интересу сточарства одбор је решио, да се касапска аренда на једну заклану краву повиси од 18 динара на двадесет и четири динара. Ово повећање таксе да вреди од првог Јануара 179-девете године.

општински послови Данашња ванредна одборска седница, која је сазвана ради решавања редовних предмета, претворена је у свечану седницу поводом данашње прославе четрдесетогодишњице повратка народне династије Обреновића на српски престо, ко]а се прослава слави данас у Нишу по решењу Народне Скупштине. Пошто је председник општине изговорио неколико речи о овој свечаности, г г. одборници су стојећи узвикнули: Живео Краљ Александар I. Одмах за овим седница је закључена.

противном плаћају они дуг, јер дуг од калдрме није лични дуг, него дуг имања. Од Сгуда Београдте општине 11 Децембра 1898 год. АБр. 8675 у Београду.

Н А 3 Н А Њ Е Одбор је општински у седници својој од 19. Нов. 1898. решио, да се касапска аренда на једну заклану краву повиси од 18 динара на двадесет и четири дин. од првог Јануара 1899. год. Према овоме ће се од 1-ог Јануара идуће године наплаћивати за општинску касу 24 динара за клање једне краве. 0 овоме се извештавају грађани, а нарочито месари, ради знања и управљања. Од суда опитине београдске, 1. Дец. 1898. АБр. 8190. у Београду.

П 0 3 и в Позивају се свн грађани Београдске општине који дугују за калдрму, да свој дуг плате, заједно са 6°/о камате, у иротивном, наређено је, да се од свију наплата изврпш судским путем Овомприликомчинесе пажљивим купци имања, да се предходно увере, да дотично имање не дугује општини за калдрму, у

Н А 3 Н А Њ Е Одбор општине београдске у седници од 15. Октобра 1898. г. решио је, да од 1. Јануара 1899. год. буде такса псећој марци два динара , без разлике, да ли се марка узима за мушко или женско псето. Исто тако коштаће марка два динараи онда када се на место изгубљене марке друга купује. 0 овоме се извештавају грађани и позивају, да у току месеца Јануара 1899. год плате ову таксу општини и узму марку за свако псето.

0 Б Ј А В А Општина београдска издаје под закуп подрум под школом код Саборне цркве. Ко жели узети исти, нека се јави економном оделењу општине београдске.

друго архијепископовање Данила 1-ог изгледало је потпуно неканонско, и АЕ. Данило П, припадајући том делу свештенства из тих разлога прећутао је ово друго архијепископовање Данила 1-ог. Али, овоме резоновању г-на Дучића могао би се учинити један знаменит приговор: За што Данило П говори о АЕ. Јанићију, када је АЕ. Јанићије I онако исто Урошева креатура као што је и Данило I био у другом свом архијепископовању Драгутинова креатура? По мишљењу г. Нић. Дучића и АЕ. Јанићије I био би неканонски архијепископовао, јер је у животу био јошАЕ. Данило I. Ипак за то АЕ. Данило П говори и хвали АЕ. Јанићија I. Према томе, ми мислимо да је АЕ. Данило П прећутао друго архијепископовање Данила I вероватно више из партизанских него ли из канонских разлога. Ако се има на уму Данилова причања и горње претпоставке, онда би се могло констатовати, да је овако било стање и расположење у Српској Држави при Драгутинову стуиању на престо српски: Урош и ЈаниЛије 1 нису хтели да се иомире са Драгутином и да му опросте. Јелена се иомирила са сином Дргутином,

који јој је дао на уживањб БрњакеУ) ИмајуЛи на уму доцнија деловања свештенстеа и властеле, може се мислити да је веЛина властеле и свештенства била рђаво расиоложена ирема Драгутину. Пошто смо расмотрили стање Српске Државе и расположење, које је ондавладало у Српској Држави при Драгутинову ступању на престо, потребно је да пређемо на прве године Драгутинова врховнога краљевања. У опште мало је споменпка, који би нам штогод детаљније могли причати о првим годинама Драгутинова врховног краљевства. Особито у АЕ. Данила налазимо доста података о првим годинама Драгутинове владе. Неки пак летописи, особито пространији, истичу: Драгутинову јаку религиозност, која је допирала до аскетизма; његово старање о добру Српске Државе; његову љубав према калуђерима, његову правдољубивост; његово поштовање старости и бригу о омладини: „Стефлнћ же О ^рошекк смнк по скогемк а)Тћ.ци приишл|етк кралкЈкистко, и плче нд лкжокк кожик) и прлкосллкжемк рдсплллге се !) Можда јо ово Драгутиново измирење са крал.ицом Јеленом наспорила сама смрт краља Уроша; али да Урошева смртније ни мало на боље изменила политичке прилике, и да није уклонила нерасположење српске властеле и свештенства према Драгутину, то ћемо видети.

н достохкдлно и кллгочкстно скклк>д<ие шткчкстко си пожлтк когоугодно ЖИТИК5, инокк1хк лк)ке, стлрмхк почитоу^, млддмх питеме. Ксдког/" же прлкдоу и истиноу исплинлш, кк симк же постомк и молитклмм скокј т-кло оуДр0уЧЛ16 ЕЛИКО немоштно 1€СТК ИЗрЈШТИ". 1 ) По Данилову причању Драгутин је наишао Српску Државу јако разривену и потпуном растројству. У Држави се Српској беху до највећег степена развили пороци, неправда, и одвратно користољубље И Данило уверава, наглашавајући своје савремеништво, да је за Драгутинове владе не стало свију тих рђавих ствари: „Тлко КО к-к КК ДКНИ КрЛЛ1 €КСТКЛ 16Г0 (Драгутина), имк же и ми слмокндкци кмхомк ЊпрЛКДЛ КО И ГрКДКНИ Н ЛИХОИМКСТКО, К5ЛИК0 16ДИН0 КЗТбрО ОТК ЗКЛК1НХК, кксл оуко тл НЕ окр ктллхоу се кк дкни гего, кллдмчксткоук)штоу 1емоу кк откчксткии СКОК-МК...." 2 )

(Настаииће се)

!) Гласн. [,Ш стр. 56. — Љуб. Ст. Спом. III страна 95. - ШаФ. Рата4. 1;е1. стр. 52. — 81аг. XIII стр. 168. 2 ) Дан. Жив. стр. 23. — Ив. Павл. Жит. стр. 317. —

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦПЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Влаеник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића.

Уредник УРОШ КУоМАНОВИИ