Београдске општинске новине
Број 1
— 3 -
Год. XVII
да се право наплате таксе Фијакериске за 189 девету годину а под прописаним погодбама уступи Јоци Јуришићу овд. колару по годишњој дени од иљаду пет стотина тридесет и два динара и осамдесет и пет пара. X Продужен је појединачни претрес буџета за 1899 год. По прочитању свакс тачке по особ, одбор је репшо, да се у буџету општине београдске за 189 девету годину предвиде и ови приходи односно расходи .*) XI Председник износи одбору на решењо нредлог Управе општинске тропхаринс и суда општинског о изменама и допунама у тариФИ општинске трошарине од 17 јула 1893 год По прочитању тога предлога одбор је решио, да се наплаћује на име трошаринске таксе : 1., На варива, зелен, семење, корење и све остадо биље, зрело или осушено, изузимајуНн дуван, и осушено биље за лекарију или боју 100 кр. један динар I - 2., На воће (сем јужног) 100 кр. два дин. 2. 3., На кромггар, лук и патлиџане 100 кр. пола динар 0'50 4., Диње, лубенице и купус 100 кр. тридесет пара 0'30 5., На сено 100 кр. десет пара 0 - 10 6., На саго 100 три динара З - 7., На прасад до 15 килогр. тежине и на јагњад од 1. јан. до 1. јула од комада пола динара 0 - Б0 8., На јахчБад после 1. јула па до краја године од комада један динар I - Напомена : 0 божићњим и Ускршњим празницима неће се прасад и јагњад ослобођавати нлаћања трошаринске таксе. 9., На кечигу, смуђ, јесетру и моруну од 100 кгр. петнаест дин. 15' —
Буџет оиштинеки за 1899 год. оиштамиаћо ее заеебно. Ур.
10. ; На шарана, деверикуи осталу рибу преко 1 кгр. тежине 100 кгр. пет дин. 5 - 11., На сву осталу рибу од 100 кгр. два динара 2 - 12., На млеко од 100 кгр. два и по дин 2-50 13., На конзерве од меса, рибе и све остале предметс, иобројане у тариФИ нод бр. 25 од 100 кгр. тридесет дин. 30"14,, На сир као : страхино и свс ос/гале нобројане у тариФИ под бр. 27 од 100 кгр. тридесет дин. 30'15., На фип.ч вина у Фдашама и сва остала нобројапа у тариФИ под бр. 31 од 100 кгр. тридесет дин. 30'16., На ликере као коњак, рум и друга заслађена шниритуозна пића од 100 кгр. тридесет динара 30' 17., На ссснцију за гшће од 100 кгр. педесет дин. 50'18., На паприку утучену или самлевену и алеву од 100 кгр. пет дин. 5 - 19., На тап за алву од 100 кгр. два дин. 2 - 20., На маст гушчију или од других животиња за јело сем свињске од 100- кгр. педесет динара 50' 21., На содну воду и ону што се у вароши израђује од 1 сиФОна две и по наре 0'025 22., Па цигљу и цреп од 1000 км. један дин. 1'23.. На песак од 1 куб. мет. двадесет пд. 0'20 24., На израђене предмете од земље као украси Фигуре и т. д. од 100 кгр. један дин. 1' 25., На балконе и ролетне од гвожђа од 100 кгр. два динара 2'26., На чај од 100 кгр. десет дин. 1027., Наћумурдрвени од1000 кгр.један дин. 1. Да се за ове измене и допуне у тариФи трошаринској издејствује надлежно одобрење.
РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ I. Димничарство: а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлике на спратове — — — 0 - 20 д. б 1 ) За незидан шпархерт — — — 0 - 40 д. в) За узидан — — — — — — 0'20 д. г) За велики узидан шпархерт у гостионици — — — — — — — 0'50 д.
д) За чишћење димњака од два
спрата 020
д.
1>) За чишћење простог димњака
- 0-10
д.
е) За чишћење чункова од 2 и
по
ме-
тра уједно са пећима —
—
- 0-24
д.
ж) За чишћсње чункова од 2 и
по
ме-
тра уједно са више пећи
—
- 0-20
д.
з) За паљење димњака (цилиидсра)
без
разлике на снратове —
—
— 075'
д.
II. Гробарина:
а) Гроб за децу — — —
7---
д.
б) Гроб за одрасле — — —
- 12--
д.
в) Мала гробница, — — —
- 555'б2
д.
г) Велика гробиица III реда —
- 998-98
д.
д) Белика гробница 11 рода —
- 1099-93
д.
1;) Велика гробница I реда —
- 1684-57
д.
Ш. Пражаегво помијара и нужника: а) Од кубног метра — — — — 10'— д. б) Од акова — — — — — 0-50 д.
ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ ЗА МРТВАЧКА КОЛА а) Проста кола са 2 коња — — — — 10 дин. б) Кола. са анђелима са 2 коња — — 18 „ в) Стаклена кола са 2 коња — — - 24 „ г) Стаклена кола са 4 коња — - — — 60 „ у 77
ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА З.а квартове: Савамалски, Теразпјски, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0 - 25 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — 0'70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — 1'50 д. За квартове: Дорћолски и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — - — — 0-20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — 0 - 60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом од гостионице са кухињом без штале —■ I - — д. Од суда општине београдске 23. августа 1892 год. АБр. 9449.
се може константовати: да су мошиви Драгутинова силаска с ирестола на ирвоме месту иолитичке, а на другом месту исихолошке ирироце; да су Драгушиново силажење с иресшола насиорили иолишичке неирилике, савети и захтеви властеле, и уверавања калуђера да га Бог казни за његова недела. У овим, дакле, цогађајима главну је улогу имала властела и свегитенство. Захтеве незадовољне власшеле, која је, можда, своје захтеве оснивала на ираво свога мача, иотиомагали су саветима са друге стране свештенство и краљица Јелена. Овде се свештенство и власшела узајамно доиуњавали. Одлучно решивши се на силазак са престола врховног краљевства, краљ Драгутин дође у своју престоницу Дежево. које се налажаше у долони Дежевке, приточице реке Рашке, близу Новог Пазара. 1 ) Ту позове свога брата Милутина, који тада управљаше Зетом, Требињем и Хумом, и, саопшти му, да се решио да сиђе са престола врховног краљевстваи да њему уступи краљевски престо: „Атимој драги иљубазни брате", говораше краљ Драгутин, како
х ) Бг. Јречек, ВГе НапДеМзвЈгазеп ишЈ Вег^уегке, отр. 77. — Гласник Х1јУШ стр 145. — У Пејачевића Оесћета а у једном лотопису Дежена. Ша4. 8егу. стр. 223. Гласн. XXI стр. 240.
бележи АЕ. Данило, „узми моју краљевску круну и седи на престолу свога родптеља. Бог јетако наредио. Поживи много година краљЈЈући и бранећи своју отаџбину од оних који против тебе узвојују. Нека те Господ мој Исус Христос утврдц и укрепи 4 - и. т. д. 1 ) ,,И после овога даде му престо свој — — — даде му многобројие дарове и злато н скупоцене царске свите, коња свога и своје оружје које на себи носаше". 2 ) И, поучивши га како ће своме народу бити честит и добар владалац и благословивши га, краљ Драгутин си1је с иресшола врховногкраљевсшваиосле иетогодишњег владања. 3 На завршетку ове главе потребно је да се расправи питање, када је краљ Драгутин уступио престо своме брату Милутину. У овом се питању споменици јако разилазе. Неки летописи, узимајући да је краљ Милутин умро 1321 (или 1320), а владао 42 године, према томе, рачунају да је краљ Драгутин сишао с престола 1279
!) Дан. Жив. стр. 25—27. — Ив. Павл. Жит. страна 178—179. 2 ) По законику цара Душана кон, и оружје умрлога властелииа припапали су сизерену. Душ. Зак. од Стојана Новаковића § 31. 3 ) Дан. Жив. етр. 25—27. — Ив. Павл. Житија страна 178—179. —
(или 1278 г.) 4 ) Друга два летописа (Врхобрезнички Млађи и Кувеждински) узимају даје краљ Драгутин сишао с престола 1273 (1274) године. 2 ) Карлов чки Лешоиис рачуна да је Милутин владао 40 година. 3 ) Један са свим непоуздан летопис узима да је Драгутин престао владати 1262 (или 1263) год. 4 ) Подгорички Летоиис узима, да је Драгутин уступио владу своме брату Милутину год. 1288 (или 1289) 5 ) ....„рлдослоки серкскји ч<«рж" износи да је Милутин завладао 1270 г. једним делом Српских Земаља, а 1279 завладао целом Српском Државом .^)Дориатски Лешоиис рачунајући да је Милутин умро 1316 (или 1317) а владао 42 год. према томе, узима, да је краљ Драгутин сишао с престола 1274 (или 1275). 7 ) Троношац и Бранковић узимају да је краљ Драгутин уступио престо брату своме Милутину 1269 ГОД. 8 ) (Наставиће се) ~"1)~љ7Стој. Спом. III стр. 95. 97—99 105, 125. Гласн. 53. стр. 9. — ШаФ. Рата1. стр, 52—53. 2 ) Љ. Стој. Спом Ш стр. 150, 154. 3 ) ШаФ. Рагаа4. стр. 60. — Гласн. .*3 стр. 37, 4 ) 81аппе IX стр 78. 5 ) 81аппе ХШ стр 182—182. 6) Гдасн. IV (XXI) стр. 240—241. ?) Љуб. Стојан. Спом. Ш стр. 125. 8 ) Гласн. V. стр. 54. — Агклу Кикп1ј. књ. Ш. страна 12. Гласн. 53 стр. 57—59. У едицнји Ив. Кукулевића Сакцинског и у своду г. Љуб. Сто.јановића Бранковићева го ■ дина 6778 прочитана је према данашшем бројању као 1270 год. Рајић пак ту годину Бранковићеву чита као 1269. Биди и сравни Рајић. Ист. II стр. 504. Гласн. 53. страна 57—59, и Агк1У. Ш стр. 12. и Год. Чупић. Ш386.