Београдске општинске новине

Дрој 2

- 6 -

Год. XVII

Београд, 3. јануара 1899 год. Председник Београдске општине честитао је Његовом Величанству Краљу Србије Александру I. и Његовом Величанству Краљу Милану команданту активне војске, нову годину, и Његово Величанство Краљ благоволео је одговорити овим брзојавом: П редсбднику општинб града Б еограда Ник. Д. СтевановиЋу Б еоград. Ниги , (Двор) 2. јан. 1899. Вама и мојим верним Београђанима благодарим на зкељама, које ми изјављујете о новој години. Александар. ' А Његово Величанство Краљ Милан овом депешом: П редседнику ееоградске општине Г. Николи СтевановиЂу Б еоград. Ниш , (Двор) 2. јан. 1899. Срдачно захваљујем и желим Београду и Београђанима срећну нову годину. Милан. Честитке председника општине гласе: Његовом Величанству краљу србије ЛЛЕКСЛНДР7 I. Ниш. Премилостиви Госпоцару, Београђани, у најдубљој поданичкој оданости моле Ваше Величанство, да о новој години благоволите примиги најискренија честитања и усрдне асеље за дуг и срећан живот Величанства, те да обасуто љубављу свога народа и у будуће велича Србију на срећу народа српског и на славу престола и Дома Обреновића. Председник београдске општине, Никола Д. СшевановиЛ с. р.

КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСПРАВА

МОТО: ...,,& Ј ат сИуг1гагит е(. [огпгае дХогга Г1иха а1џие ргадИгз ев1; тНиа сЛага аеГета^ие 1гаЂе1и,г и 8а1иб<;. Сош. Са!;. сар I. „Драгутинова је влада била без живота, и свежгГне" в, Ист. Ковач. и Јован стр. 102. НАПИСАЛИ К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ (Рад награђен са 400 динара, нрвом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г).

Његовом Величанству КРАЉУ МИЛАНУ команданту активне војске Ниш. Понизно потписани у име грађана Краљевске арестонице честита Вашем Величанству ново лето с најискренијим жељама за дуг и срећан живот Вашег Величанства на срећу и добро Србије и а.ене војске. Иредседник београдске општине, Никола Д. СтевановиК с. р.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 17. Децвмбра 1898 Председавао председник г. Н. Д. Стевановић; присустповали чланови суда: г.г. Б. Ј. Рајић, Ст. Иввовић и Коста Симић; од одбориика Оили; г. г. Х Ј . Драгчвић, Др. Стеван Марковић, Коста Д. Главинић, Стеван Максииовић, Стеван Миљковић, Дамјан Стојковнћ, Трајко Стојковић, Јанаћ М. Јанковић, М. Капетановић, Д. М. 'Борђовић, М Савчић, Н. И. СтаменКовић, К. II. Михајловић, Милутип Ј. Марковић, Др. Леко, Ћ. Паителик, К. Др. Риаиић, Д. Ииркови)], М. 0. Петровић, I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 14. Децембра 1898. год. и учињене су ове измене и допуне: у решењу КЊБр. 769, да се додаду речи: „последњу жељу". у решењу КЊБр. 776, кодпозиције 13 расхода додати: „и споменика кнеза Михаила". у решењу КЊБр. 777 код позиције 7 и 8 додати: „и јарад". Код позиције 22., додати: „и са стране". Код позиције 27. метути место 1 дин. — шесдесет п. дин. Позиције 9, 10 и 11 да гласе: 9., На кечигу, смуђа, јесетру и моруну преко пола киле 15 дин. 10., На шарана, деверику и осталу рибу као и на кечигу, смуђа, јесетру и моруну ■до пола киле 5 дин. 11., На кесегу, гргеча и осталу ситну рибу 2 дин.

тин, када би се цефинитивно решио да сиде с престола пре 1272. год., он би престо уступио пре оцу своме, него ли брату Милутину; према томе Драгутин није сишао с престола 1270. год., нити за живота свога оца. 1 ) Али, као пгго ћемо у скоро видети све су ове Рајићеве хронолошке комбинације са свим погрешне. ДиФрен узима, да је краљ Драгутин престао владати као врховни српски краљ 1288 г. 2 ) Архимандрит Рајић, саопштавајући ово ДиФреново мишљење, жури се да покаже, како је то мишљење „безмЂстно" 3 ) Да се одреди права година Драгутинова силаска с престола српског врховног хграљевства, припомогле су хронолошке расправе г-на Љубомира Ковачевића. 4 ) Да је Драгутин још 1281. год. био врховним српским краљем докази су: 1. У листини, који су 3. Јула 1281. г. предали которски посланици Дубровчанима, има овлашћење которске општине од 1. Јула 1282, год. за те посланике. У листини вели Которска Општина, да ихшаље „госпо!) Рајић. Ист. П стр. 512—513, 531—534, 620. И Видаковић и Медаковић у овоме прилазе Рајићу. Видак. Ист. I стр. 121. •— Медак. Ист. I стр. 101—103. 2 ) Ј11уг. "Уе1п8 е!; поуцт стр. 59. 3 ) Рајић, Ист. П стр. 534. 4 ) И о овоме је расправљао г. Иван Павловић. Види Гласн. Х1јУШ сгр. 221—240.

п По прочитању акта кварта врачарског, АБр. 8784, одбор је изјавио, да му је Новак Тутуновић раденик, непознат. Ш Предоедник износи одбору на мишљење молбе којима се траже уверсња о породичном односу. По прочитању тих молби СтБр. о515, 3618 и 3511, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцима Косари Ж. Југовић, ЈосиФу Колачеку и Петру Дугалићу, могу дати тражена уверења о њиховом породичпом односу. IV По прочитању молбе Богоја Јовановића овд. каФОџцје АБр. 8619, да се разреши од дужности главног тутора цркве на новоме гробљу, ношто се свештеник гробљански Божа Јовановић меша у његов посао и сам располаже нриходима црквеним, одбор је решио, да се Богоје Јоваиовић ие разрешава од дужности туторске, а да се овај акт упути београдскомдуховном суду, да ствар извиди и упути свештеника на правилан рад и поступак. \ Председник извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 15. о. м. АБр. 8771 одредио цену лебу за другу половину месеца Децембра од 27 пара но килограму, а да се леб продаје по 25 пара у тежини од 925 грама, пошто је жито било за прошлих 15 дана преко 18 дин. сто килограма. Одбор је примио к знању, ово решење суда општинског. VII Председник објављује да је на дневном реду решавање о примедбама Главне Контроле на извесну вересију трошаринску и да је одборска комиеија поднела извештај свој о овоме предмету. По прочитању акта Главне Контроле АБр. 5237, и извештаја комисије АБр. 8671 и 8648, са одвојеним мњењима и по прочитању осталих акта, одбор је решио, на 1. тачку примедаба: да одбор не може тврдити, да је примање трошарин-

дин наш краљ Стефан ". Без сумње овај је „краљ СтеФан" Драгутин. Према томе ова которска листина доказује да је Драгутин био краљем српским и у Јулу 1281 год., дакле и после грчког нанада под царевићем Константином. 2. Листина о закључењу мира између Драгутина и Дубровника. Ова је листина писана г. 1281 за кнезовања Николе Маврижина. (Маигосепт)}) 3. Посредан је доказ и то, што се краљица Јелисавета помиње као владарка Мачве и неког дела Босне и г. 1280. Њен зет Драгутин спомиње се као сремски краљ тек 1282. год. Да је Драгутин уступио престо брату своме Милутину почетком 1282 год. ово су докази : 1. Драгоманов заиис из времена од Јануара до Септембра 1286. У том се запису вели, да је Јаков I изабран за сраског архијепископа послесмрти Јевстатија I у иешој години краљевања СтеФана Уроша (Милутина). 2. Сам Милутин каже да је напао на Грчко Царство црви пут г. 1282 за живота цара МихаиЛа Палеолога. Овај Па-

х ) Микл. Моп. 8егћ. стр. 54—55 § Г/УШ. — Твртк. Срб. Споменици стр. 39 § 31.

(НАСТАВАК) Пејачевић у колоквијуму о краљу Драгутину узима да је краљ Драгутин око г. 1295. напустио престо и повукао се у своју Сремску Краљевину, а у генеалошкој табли бележи да је Милутин постао краљем српским г. 1297. 1 ) Архимандрит Јован Рајић узима, да је Драгутин уступио престо своме брату г. 1275. Он побија исказе неких летописа да је Драгутин сишао с престола 1270 год. Узимајући да је краљ Урош умро г. 1272., он закључује, са свим логично, да Драгу-

!) Х1ејач. Нјв!. 8егу. стр. 223.