Београдске општинске новине

Број 2

— 7 —

Год. XVII

ско од Антона Фича и Николе Трајковића осигурано, али изјављује, да је суд општински по решењу одбора за оеигурање овог примања издејствовао интабулацију и забрану на имовину дужника и да је према томе суд са своје стране учинио да ово примаље што јаче осигура. Међутим, стоји у истини, да је одбор одобрио, да ови дужници овај свој дуг у четири рате исплате, али до сада нису ништа исплатили, услед чега је суд тражио наплату дужне суме продајом залоге. На 2. тачку примедаба: да приложени спи скови тсу од вредноста кад нису ни од кога оиерени и нотписани. Да ли су Димитрије Летровић иЛазар Дашковик као бив. винари и Прока Чекеревац трг. имали кредита код трошаринске управе, одбор не може д& каже кад о давању хгредита опим лицима нем а решења одборске комисије, која је од одбора одређена за давање и одређивање крсдита појединим трговцима; На 3 тачку примедаба: да тужени М. Симић управник и М. ЈЕозанић благајник општинеке трошарине нису били овлашћени да могу давати и на дуже рокове почек од три месеца; На 4 тачку: да управа трошаринска није била дужна, да води старање о наплати дугујућих сума и после пошто је спор за наплату предузео општински правозаступник, и да није имао правакад прими менице за наплату, да у виду равнања продужава рокове и узима нове менице; На 5 тачку примедаба: Да ни суд ни одбор општински не могу за сада знати, да ли су ова примања трошаринска на пропасти, јер се не може знати у напред да ли ће задобивена залога бити довољна, нити суд и одбор могу казати ко је за ово крив, већ то има да цени Главна Контрола као рачунски суд према подацима и доказмма, који јој се поднесу. Да се у овоме смислу напише одговор Главној Контроли, и да се тај одговор прочита одбору.

леолог умро је 11 Децембра 1282. И тиме се нотврђује да је Милутин постао врховним краљем почетком 1282. Нрема томе, на основу хронолошких истраживања г. ЈБ. Ковачевића и Ив. Павловића, Драгушин је краљевао као орховни краљ сриски све до краја 1281 г., а усшуиио је иресшо своме брашу иочешком 1282. годинеУ) 2. — 0 Јелечу. — Неки летописи називају Јелеч и иланином (Спом. III стр. 115, 138). На основу тога Даничић изражава могућноет да се тако називала нланина по граду Јелечу (Речн. III. стр. 518). Троношцу је Јелеч у Рашкој и родно место дара Еонстантина Великог (Гласн. V. стр. 54.) Неки наши књижевници погрешно одређује положај града Јелеча. Тако, на пример Даничић, по ГиљФердингу, узима да се рушевине> од града Јелеча налазе на планини Пештерама, близу Сенице (Речн. III стр 518). Г. П. Срећковић мислио је, најпре да је град Јелеч варошица .Јелеч близу Фоче (Гласн. XXI стр. 239), а доцније нриђе Даничићу и ГиљФердингу (Ист. П стр. 172). Милојевић узима да се град Јелеч налазио на планини Језерцу, огранку Чичавице, између села Бивољка и Кузмина, у углу који чини Дреница са Ситницом, близу Приштине

!) Год. Чуп. кљ. III стр. 379—377. — 81аг. IX стр. 124. — Дуч. Ист. Срп. Цркве стр. 129—130.

УП Председник напомиње, да би требало накнадно донетим изменама и допунама у тариФи трошаринској решити, да се на ситну нернату живину спусти трошарииска такеа од 10 иара на 5 пара по комаду а да се на воће повиси од два динара на три динара од 100 кгр. и тгредлаже одбору, да усвоји и ову измену у тариФи трошаринској. Одбор је по саслушању овога и после ноименичног гласања са 17 гласова против 3 (2 нису гласала) решио, усваја се у свему овај предлог председника општине. VIII Члан суда г. Стев. Ивковић, и одборник г. Степан Максимовић прсдлажу, да се удари трошаринока такса и на окове за врата, проворе, каиије и т. д. Одбор је оддучио, да се овај предлог одложи за идућу седницу.

0 Г Л А 0 Суд општине београдске продаваће на на дан 12. овог месеца пре подне путем јавне усмене лицитације, ДВОЈа стара кола (Фијакера) и једног коња. Продаја ће се изврпгати пред као>аном „Мали Балкан" на тркалишту. И кола и коњ могу се видети сваког дана у пожарној касарни и на дан продаје на означеном месту. Позивају се лицитанти да дођу да лицитирају. АБр. 8501. Од суда ошптине београдске 8 Јануара 1899 год. Београд.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ I. Димничарство: а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлике на спратове —• — — 0 - 20 д. б) За незидан шпархерт — — — 0 - 40 д. в) За узидан — — — — — — 0 - 20 д. гј За велики узидан шпархерт у гостионици — — — — — — — 0'50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0'20 д. (Путонис I стр. 186). Али град Јелеч није био ни близу Сенице ни близу Приштине нити је данашња варошица Јелеч. Он се налазио близу Новог Пазара (Бг. К. Јиречек: Г)1е 1Гапг1е1 вв1гм8зеп стр. 77). — Од старијих путописа први Бенедикт Курипешић, Словенац из Обенбурга, помиње (1530) на путу из Новог Пазарау Митровицу развалине града Је1е{г- а (Кп(1 1Л 7 Ј стр. 171—174).* После Курипешића тек АшГ Воие помиње код хана Рогозна градић Је1езсћ (Кес. с!'Шп. П стр. 183. — Тиг^ше I. стр. 20; IV стр. 509.). После А. Коие-а Енглескиње Макензијева и Ирбијева спомињу на путу из Митровице у Нови Пазар „усамљен замак Јелич, који се појављује на висини као гнездо орлово" (Путов. стр. 222.) — И један српски конФузни летопис назива Јелоч —■ бличц Гласн. XXI. стр. 239. — Пејачевић га назива Је/асћ, Шв!. бегу, стр. 219.). На Ђенералштабној Карти Краљевине Србије предео јужно од Новог Пазара назван је Јелец, а предео изнад овога Звечана (место: Јелеч и Звечан). — Према свему овоме, град се Јелеч налазип близу Новог Пазара, на иушу у Мишровицу. 3. — Народна традиција сачувала је успомену о краљу Драгутииу. У календару Србобрану за 1895 г. на 108—109 стр. саопштена је српска народна прича Сржкикраљ Драгушин у лову. Ову је причу забележио Чмка Лаза по причању учитеља Је®те Живојиновића. Прича

ћ) За чишћење простог димњака — 0 - 10 д. е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећима — — — 0-24 д. ж) За чишћење чункова од 2 и ио метра уједно са више пећи — — 0 20 д. з) За паљење димњака (цилиндера) без разлике иа снратове — — — 075' д. II. Гробарина: а) Гроб за децу — — — — — 7-— д. б) Гроб за одрасле — — — — 12-— д. в) Мада гробница — — — — 555'52 д. г) Велика гробница Ш реда — — 998'93 д. д) Велика гробиица 11 реда — — 1099'93 д. 1>) Велика гробница I реда — — 1684-57 д. Ш. Пражаеве помијара и нужника: а) Од кубног метра — — — — 10'— д. б) Од акова — — — — — 0'б0 д.

ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ ЗА МРТВАЧКА КОЛА а) Проста кола еа 2 коња — — — — 10 дин. б) Кола. са анђелима са 2 коња — — 18 7 , в) Стаклена кола са 2 коња — — — 24 „ г) Стаклена кола са 4 коња — — — — 60 „

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Савамалскп, Теразијски, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0 - 25 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0'70 д. 3. Од четирц или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — Г50 д. За квартове: Дорћолски и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0 - 20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0'60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом од гостионице са кухињом без штале — I - — д. Од суда општине београдске 28. августа 1892 год. АБр. 9449.

вели да је једном краљ Драгутин ловио по Фрушкој Гори. Кад је био више белог града Ирига изненада се деси четворострука несрећа: осакатшце се један пас, једна лисица, један коњ и један коњаник. Краљ Драгутин увиђаше од некуда у овом несрећном догађају прст Провиђења. С тога се он реши да ће почети праведно управљати својим народом. Али он сећајући се својих недела, јако се узнемири и не нађе мира никада сагради манастир Бешеново. С тога он уступи краљевски престо брату Милутину и оде у свој манастир Бешенево, где се и покалуђери.

(НАСТАВИЂЕ СЕ)