Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XVII.

НЕДЕМ 17. Ш7Ш 1899.

Број 3.

ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ.А

ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈ

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т ЦЕНА: За Србију на годину 6 динара на нола године 3 „ За стране земље на годину 9 „

Ј^ЈГ^^ЈЈЈ^Ј^Ј^ЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖА ПРЕТПЛАТУ ВАЉА ОЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИ.1Е ИА УРЕДНИКА. РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈ7 ОЕ.

ГРАЂАНИ1У1А БЕОГРАДСКИМ Управа вароши Београда послала је општинском суду акт ове садржине: Његово Велнчанство Краљ, у пратњи Команданта Активне Војске Његовог Величанства Краља Милана, г. г. Министара и своје свите. отпутовао је данас у 11 сахати пре подне из Ниша за Београд. На станици су испратили Његово Величанство Миниетар унутрашњих дела сви народни посланици, ОФицирски кор, чиновници и многобројно грађанство. При поласку је ГосподаризјавиоСвоје задовољство иблагодарност народном представннштву на сложном и једнодушном раду, на искреном и безпрекидном потпомагању и помоћи Њему и Крал>евској влади у послу око јачања и напретка Србије, својим искреним и корисним законодавним радом народно представништво положило је иоуздан и чврст темељ напредној будућности Србије, а брига ће Његовог Величанства бити да уреди сталност правца који је Он у прошлој години изабрао. Саопштавајући то народним посланицима Његово Величанство је послао Своме верном народу СвојеКраљевско поздравље и поруку, да Краљ Србије

има пред очима, само добро своје отаџбине и срећу народа. Уз бурно и одушевљено клицање воз се крснуо праћен док нијезамакао иоздравима и узвицима „Жнвео Краљ". 0 овоме се извештава грађанство ради знања. Од суда општине београдске, 12. Јануара 1899. год. АБр. 288, у Београду.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 19. Децембра 1898 Председавао председник г. Н. Д. Стенанови11; присуствовали чланови суда: г.г. Б. Ј. Рајић, Стеван Ивковић и К. Симић; од одборника били: г.г. Др. Стеван Марковић, Ст. Максимовић, Коста М. Ђурић, Дамњан Стојковић, Стеван Миљковић, С. Ј. Ааријел, К Н. Лазаревић, Ј. М. ЈанковиК, Милутин Ј. Марковић, Евг. М. Чоловић, М. Капетановић, М Савчић, Р. Драговић, Д. Ћирковић, Милов Миленковић I Прочитан је заиисник одборских одлука седнице држане 17. Децембра о. г. и учињене су ове измене и допуне, у решењу КЊБр. 781, да се изоставе речи: „да ствар извиди и т. д." до краја решења.

У решењу КЊБр. 784 у тачци четвртој, да се после речи: „није имао права", додаду речи: „без овлашћења". П По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 8877 и 8916, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица одбор је изјавио, да је Исак С. Којен бив. трг. доброг владања и сиротног имовног стања; да су му непознати: Чедомир Дејовић калФа опанчарски и Стеван Јовановић калФа трговачки. Ш Председник извештава одбор, да је Његово Величанство Краљ Александар поклонио општини 2560*50 дин у сребру, што би имао од регудационог Фонда примати за експроприсано Његово земљиште науглу Дубровачке и Узун-Миркове улице, а по процени и решењу одбора од 11. Децембра 1897. год. ГБр. 895. По саслушању овога и по прочитању реФерата АБр. 91)99, одбор је примио к знању, са особитом захвалношћу овај Краљевски поклон и узвикнуо стојећи: Живело Његово Величанство Краљ Александар I.

КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото: ... „ Уат (Ј/тНагит е1 /огтае д1огга Џиха а1дие ргадШа е*1; тНт сЛага ае(егпадие }шће1'иг и 8а!и8^. Сош. Са(;. еар. I. „Драгутиноиа је влада била без живота и свежине" Ист. Ковач. и Јован етр. 102. НАПИСАЛИ К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ (Рад награђен са 400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г). (нАСТАВАК) в. СРЕМСКИ КРАЈБ ДРАГУТИН VII ЗЕМЉЕ КРАЉА ДРАГУТИНА Феуди и феудални одноои краља Драгутина. — Којии је земљаиа управљао Драгутнн као оремоки нрад? — Раоправа о Мачви, Браничеву, о границама Сремоке Краљезине и о Дабрцу. Сишав с престола врховног српскога краљевства краљ Драгутин задржа за своје уживање земље око Рудника. У скоро после тога краљ Драгутин доби од своје таште краљице Јелисавете земље, које је она

г. 1280 добила као војводство. 1 ) Краљица Јелисавета ношаше титулу: „1)ег дгасга тагог гедта Нипдапае, с1исГ8за 1 оггш 81а^отае, с1е Масћо е! с1е Воипа, с1е Уегепге ^роа, Розеда ас Уа1соп,а). Пејачевић мисли, да краљ Драгутин није добио земље од маџарског краља за живота краљице Јелисавете. Он је имао доказа да је краљица Јелисавета била међу живима још 1284. год. Оснивајући на овоме своје мишљење, Пејачевић изражава могућност, да је краљ Драгутин добио домен Срем и Мачву не пре 1286 године. Али је ово Пејачевићево мишљење основано на претпоставци, а не на каквим писаним документима. 3 ) Не могу се тачно одредити, какви су били Феудални односи с једне стране између краља Драгутина и маџарског краља и с друге стране између Драгутина и краља Милутина. Ако се узму на ум претензије маџарског краља на Драгутинове земље

!) Ковач, и Јован. Ист. стр 96 изд. 1895/96. Т. Флорински погрешно узима, да је краљ Драгутин добио Мачву и Срем од свог таста Андрије Ш: Драгутинт. женилсл на дочери королл Андрел Ш и получшњ отб него В|, ленное управлеше Ср г ]5м[, и Мачву. К). Славне и Византп! в. П. стр. 14. 2 ) V. К1аје. Роуј. Возпе стр. 87—88. — Пејачевић, Ша4. 8егу. стр. 222. 3 ) Ш8(. 8егу. стр. 222.

после смрти краља Драгутина, онда се може претпоставити да је земље краљице Јелисавете краљ Драгутин држао најпре као 6епе/"Гсшт (пронију). 1 ) Доцније, пак, краљ Драгутин земље којеједобио око Рудника на уживање и земље краљице Јелисавете заокруглио је Браничевом; успео је да постане самосталним господарем своје краљевине и да се временом, еманципацијом од маџарске краљевине, Сремска Краљевина и по историском праву сматра као део Српске Државе. По неким историским догађајима може се мислити, да су између Драгутина и Милутина постојали неки Феудални односи. Краљ Милутин ратује против Византинаца и краљ Драгутин, као из неке васалске дужности, иде у помоћ брату свом. Као из неке сизеренске дужности, краљ Милутин иде у помоћ краљу Драгутину, притешњену од Кумана. Вероватно ти Феудални односи између два брата нису били у оној скруполозној Форми, какву у Сред!) Клајић узима, да је краљу Драгутину дао инвеституру на земље краљиде Јелене сам маџарски краљ Владислав IV Куманац. Ово је Клајићево мишљење доста вероватно, особито кад се има на уму, да је и краљица Јелиеавета добила инвеституру на те земље од сипа свог Владислава. — Види: К1аш. Роуј. Возпе, стр. 88. — К1а1с. А1)аа стр. 10. — Ист. Ковач. и Јован. стр. 104 изд. 91 г. и стр. 96 изд. 1895/96. —