Београдске општинске новине

Б рој 3

— 10 -

Год. XVII

IV Председник извештава одбор, да треба да се изаберу за идућу 1898. год. лрисутници при ислеђењима кривичних дела и подноси списак способних грађана за ову дужност. Одбор је решио, овлашћује се суд општински да одреди иотребан број присутника и да њихова имена саоншти надлежним властима. V Председник извештава одбор, да се грађани, који се служе кредитом трошаринским жале, што се артије од вредности не примају у кауцију по њиховој берзанској вредности, него тек 20°/о испод те вредности. По прочитању извештаја о томе АБр. 9100, одбор је решио, да се преко ове жалбе и молбе пређе на дневни ред. VI Приликом решавања о примању артија од вредности у кауцију у место готовог новца за таксу трошаринску, неколико одборника истакли су предлог. да се укине слободно руковање са вином, на које још није плаћена такса трошаринска. Одбор је одлучио. да се о овоме предмету решава у првој седници за овом. УП По прочитању извештаја грађевинског одељења ГБр. 3379 о предлогу АБр. 8319, да се постави тротоар пред општинском зградом у Краљевића Марка ул., где је основна школа савамалска, одбор је решио, да се односно овога поступи по овом извештају грађевинског одељења. VIII По прочитању молбе М. Симића управника општинске трошарине' АБр. 8817, да се уговор о његовом службовању продужи за две године, одбор је решио, да се ова молба одбаци. IX Председник износи одбору на решење молбу Милов. Р. Маринковића бив. председника општ. њем Веку налазимо на Западу између васала и сизерена, Као срелски краљ Драгутин је на првом месту управљао бановином Мачвом. У литератури се разликује: Мачва у ужем и Мачва у ширем или сшаром смислу. И једној и другој Мачви В. Калаји даје огромни обим: Мачва у ужем смислу протеже му се од Дрине до Велике Мораве од западне Мораве до Саве и Дунава; Мачва у ширем смислу протеже му се изван ових граница: све до Тимока, • захватајући и један део данашњег Срема. 1 ) Стару Мачву, са политичким границама као једну административну јединицу створили су Маџари. У оном познатом ратовању маџарског краља Беле Ш и СтеФана Немање саВизантијом маџарски краљ Бела заузе од Византије Срем са Београдом и пределе јужно од Саве и Дунава, северни део данашње Краљевине Србије : Мачву, Браничево и Кучево. Ради бољег и лакшег управљања маџарски краљеви издинастије Арпадовића у ХШ веку начинише од својих српских и хрватских земаља неколико ситних административних провинција. Од Босне они начинише две бановине]: Праву Босну с Доњим Крајевима и бановину У-

! ) Ист. стр. 43—44. —

да општина расходује и не тражи од њега накиаду оне суме, коју је он у 1894 год. на име плате изузео из касе општинске, а која сума износи 533'33 дин. По саслушању овогаи по прочитању те молбе као и извештаја књиговодства АБр. 7801. одбор је решио, да се сума у пет стотина тридесет и и три динара и тридесет и три паре, коју је Милов. Р. Маринковић у 1894. год. изузео на име своје плате као тадањи председник општине општине, расходује и не тражи од њега никаква накнада. X По прочитању молбе Јов. Д. Прапорчетовића, пуковника у пензији АБр. 8777, да се ослободи плаћања за нивелисање и саграђену калдрму нод његовим имањем на углу Цара Уроша и Ванатске улице, одбор је решио, да се ова молба одбаци. XI По прочитању молбе Петра Милушића овд. трг. као бив. стараоца В. Марковића ББр. 5082 и извештаја књиговодсгва, одбор је са разлога у молби наведених решио, да се Војислав Марковић адв. овд. ослободи плаћања интереса у петнаест и по динара на дуг за саграђену калдрму, који је сав исплаћен. XII По прочитању молбе Милана Димића, цигљара овд. ББр. 5442 и извешгаја књиговодства одбор је са разлога у молби наведених решио, да се Милан Димић ослободи плаћања интереса у сто и четири динара на дуг за саграђени тротоар, поштојесав главни дуг исплаћен. ХШ По прочитању молбе Милана Вујановића наставника гимназије АБр. 8417 и извештаја књиговодства, одбор је са разлога у молби наведених решио, дасе Мил. Вујановић ослободиплаћања интересау стои двадесет и четири динара и 15 пара на дуг за саграђену калдрму ако цео главни дуг одмах исплати.

сору са облашћу Солима. Од својих земаља западно од Дрине а јужно од Саве и Дунаваобразоваше они бановину Мачву. Таку Мачву предаде у Феуд г. 1254 маџарски краљ Бела 1У своме зету Растиславу, који се као Аоттш с1е Масћои (Господар Мачве) спомихве у времену од 1254—1258 г., а 1247 г. беше он бапиз 1о1гш 8с1ауотае (Бан целе Славоније). 1 ) Мачвански су, дакле, банови управљали целом данашњом северном Србијом и данашњим Сремом. Српски владаоци ХШ до XV века успевали су, да присаједине својој држави и те земље Мачванске Баније а маџарски владаоци, који у својој дугачкој краљевској титули имађаху и назив гех Неготе, не одустајаху од претензија на те земље. Да видимо, даље, како стоји ствар у поглавито нашој литератури о границама старе и садање Мачве.

!) К1а1с. Р оуј . Воапе, стр. 84—85; АМаз стр. 9—10 и карте бр. 4—6. — Ст. Новаковић, Срп. Обл. стр. 117—119 — 4. МиЈат. Д. Ђурађ. кљ. I стр. 11. — Бг. К. Јиречек Нап<1е188(;г. страна 29—31. Соди у К. Порфирогенита ЕаХујуе;, у маџ. спом. 8ои, 8010, 8о. — Вауоиа, Ша*. (1. Ноп§. стр. 284. Ве1а огдапгза 1а ЗегИе <1и НогЛ еп ипе вог(е Ае тагске, диг ргИ 1е пот Ае Вапа1 Маасо. — Мачву су Маџари звали М&Иу&и РоШе, Гласн. ^ХШ стр. 1јХХХ1Х, 180; — (Ц1ат Нип^ап поттап1 МШуаи РоШе , з1а\'0 Шупса 1т§иа уего сНсНиг Мас1и;а.

XIV По прочитању молбе Димитрија Лазаревића бакалина АБр. 8199, којом моли да се ослободи плаћања интереса на дуг за саграђену калдрму и по прочитању извештају књиговодства, одбор је решио, да се'ова молба одбаци. XV По прочитању молбе Марије Новаковић удове АБр. 8796, којом моли, да се ослободи плаћања иптереса на дуг за саграђену калдрму, одбор је одлучио, да суд извиди пред којим је имањем ова калдрма грађена и да ли је општина платила какву штету за ово имање услед нивелисања удице, па да тај извештај поднесе одбору на решење заједно са.овом молбом. XVI По прочитању молбе Стевана К. Ђукића АБр. 8512 и извештаја књиговодства, одбор је, са разлога у молби наведених решио, да се Стеван К. г Букић ослободи плаћања интереса у три стотине педесет и седам динара на дуг за саграђену калдрму, иошто је сав главни дуг исплаћен. XVII По прочитању предлога одборника г. Дим. Ђирковића АБр 2602/97. да се прикупљање прихода трошаринских даде под закуп, одбор је после поименичног гласања са 12 гласова против 2 (3 нису гласали) рсшио, да се овај предлог одбаци. XVIII По прочитању нредлога члана суда г. Стев. Ивковића и одборника г Стев. Максимовића, АБр. 8988, да се оптерете трошаринском таксом окови за врата, прозоре, капије и т. д. одборје после поименичног гласања са 9 гласова против 5 (4 нису гласали) решио, да се овај предлог одбаци. XIX По прочитању извештаја одборске комисије, ГБр. 3494 одређене решењем одборским од 16. АЕ. Данило П назива Мачвом све Драгутинове земље добивене од Маџара. Он као да не разликује Мачву од Срема. 1 ) Од летописа једино што се у Троношца налазе наговештаји о границама старе Мачве. Истина Троношац не опредељује граница покрајине Мачве; али кад се извесна места Троношког ЈГетописа пажљивије расмотре: увиде ће се, да Троношац не рачуна у Мачву Зворник и Београд и да од Мачве издваја Срем. 2 ) Катанчић је под Мачвом рачунао предео све до Велике Мораве: Северна граница мачванска била му је Сава, а јужна, јужна граница земаља сремског краља Драгутина. 3 ) Шабачки Магистрат 1808—1812 разликовао је Мачву од Посавине, Тамнаве и Поцерине-, све ове крајеве рачуна у Шабачку Нахију. 4 ) Сима Милутиновић под Мачвом је подразумевао „ иредјелу шабачком окружију. а5 ) Ђ. Даничић узима, да је Мачва „крај на Сави и . 6 ) Вук је, пак, прецизнији. Њему

!) Дан. Жив. стр. 28.

2) Гдаси. V стр. 51, 76, 100.

3 ) Гласн. V стр. 165, 174.

4 ) Гласн. I. 2. одељ. стр. 22 .

6 ) Ист. Срб. 1813—1815 стр. 519.

с ) Речн. књ. П стр. 51.