Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XVII. 1 НЕДЕЉА 2$. ШУАРА 1099.

хх\\\\\\\\\\\\^ чухххххххх ^ хчх ^ хххх>ххч ^^ ч1

Број 4.

'ЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖ ,

ИЗЛАЗЕ НЕДВЉНО ЈЕДАН-ПУТ I I I : I С V : За Србију на годину 6 динара на пола године ^ 3 „ За стране земље на годину 9 »

*' ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ * Ж *"ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈ^ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ ПРЕТПЛАТУ ВАЛ>А СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИ.ТЕ НА УРЕДНИКА. РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ.

НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 СЕ.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСНОГ

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 5. Јануара 1899. год. Председавао нредседник г. Г1ик. Д. Стевановнћ; присуствовали чланови суда: г.г. Ст. Ивковић и К. Симић ; од одборника били: г.г. Трајко Стојковић, Дамњан Стојковнћ, Богоје Јовановић, Ђорђе Тошић, Михаило С. Протић, Ст. Пајкић, Петар И Јовановић, Ђорђе М. Соколовић, Алекса П. Крсмановић, М. Штрбић, ТриФун Ђорђеваћ, С. Јосифовић, Д. М. Ђорђевић, Коста М. Ђурић, Ј. Алкалај, Ђ. Димитријевић, М. Савчић, Ђ. Пантелић, Ј. М. Јанковић, Милов. Миленковић, Д. Тадић, К. Н. Лазаревић, Др. Стеван ^Марковић, Мих. Ђ. Илић. (свршетак) УШ По прочитању молбе Др. Влад А. Ђорђевића ЛБр. 2685, да му се продужи осуствовање ради дечења, одбор је решио, одобрава се молиоцу још шест недеља одсуствовања од дужности ради лечења с тим, да му се исто рачуна од дана кад му буде истекло раније одобрено одсуство. IX Председиик износи одбору на решење предлог одборника г. Др. Стевана Марковнћа, да се прошире тротоари на Теразијама. Том пршшком је преддагач овај свој преддог проширио у томе што жели, да се дрвета у Краљ Милановој улици посеку, као шкодљива по здравље, да се чесма

пред „Бадканом" уклони, јер прави блато и влагу а да се пусти вода на великој теразијској чесми. Одбор је оддучио, да се овај овако допуњен предлог упути грађевинском одељењу на извештај и мишљење. X По прочитању извештаја суда ББр. 2936, да се нема од куда наплатити ЗТ57 дин колико је остао општини дужан пок. Петар Петровић, бив. општ. извршитељ, одбор је решио, да се ова сума у тридесет иједандинар и 57 пара расходује на терет партије буџетом одређене за повраћај неправилно наплаћених сума. XI На предлог протопрезвитера београдског АБр. 9088 одбор је решио, да за 1899 и 1900 год. буду тутори цркве на Новоме гробљу и то главни: Коста Гинић каФеџија и спомоћни Михаило Крављанац каФеџија и Спира Илић, каФеџија у Шуменковића каФани. ХП По прочитању молбе Лазара Лазића земљоделца из Миријева АБр. 8596, да се ослободи

плаћања трошаринске таксе при улазу у варош и по прочитању извештаја Управе трошаринске АБр. 8746, одбор је решио, да се ова молба одбаци. ХШ По прочитању молбе Влад. Димитријевића, илиџара АБр 8838 да му општина нризна извесну суму, коју је, вели, пдатио извржитељу, општинском, ади за ово ниј е поднео никаква доказа, и но прочитању извештаја књиговодства и благајнице о овоме, одбор је решио, да се молилац од овог тражења као неумесног и недоказаног одбије. XIV По нрочитању молбе Живојина А Поновића, учитеља ручног рада АБр. 8645, којом тражи, да општина набави алат нотребан за обучавање ђака у ручноме раду, одбор је решио. овлашћује се суд, да набави онолико алата, колико за потребно нађе и у колико буде могућно, да се исти исплати из буџетске партије, одређене за помоћ сиротним ученицима. XV По прочитању молбе Михаила П. Јовановића пензионера овд АВр. 8716 да се ослободи пла-

КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото: ...„Уат ЛтШагит е1 /огтае у1огга ј'!уха аггјуе ргадИп е«1; глг1:ин сАага ае1етасјие 1шЂе1иг и 8а1иб{. Сош. Са1. сар. I. „Драгутипова је влада била без живота и свежине" Ист. Ковач. и Јован стр. 102. написали К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ (Рад паграђен са 400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г). (нАСТАВАК) Прхово и Звезд и данас постоје. То су два оближња села близу Саве и села Дебрца, у посаво-тамнавском срезу. Данашње село Конашица на десној обали Колубаре носи иместарог пустог селишта Конатица. 1 ) Значајно је, да сва ова села не прелазе границ-у Ваљевског Округа, не улазе у Ја-

!) Види Мат. Лет. за 1847 г. св. IV. — Љ. Стојан. Спом. Ш стр. 3. — Дан. Речн. књ. I стр. 42, 125; књ. П стр. 22, 477. —• Стат. Кр Срб. сгр. 4, 8, 12, 174, 182,194, 200, 202, 204, 222. — Ђен. Кар. Кр. Срб. — Село Конатида налави се на десној обали Колубаре, пошто се она састала са.Љигом. Може се веровати да је и ово село било кадгод на левој обали Колубаре. Помешташе села и повлачење уз долине за време Турака неће бити ретка појава у животу српских села.

I дар, и неирелазе Цер и на Исшок реку КолубарУ од њеног сасшава са Љигом. Да се стара Мачва није протезала у Средњем Веку, Н и доцније, све до Мораве, могао би се навести још један, не мање важан доказ. У старијих,средњевековних путописаца који су путовали у Свету Земљу или у Цариград преко Балканског Полуострва старим Војничким Путем (Уга МгШаггзЈ нема каква спомена о покрајинн Мачви. Њима се, особито старијим крсташким путописцима, од Београда па све до Ниша простире просто иусшиња (ЗеаеНипг) коју неки путописци називају и Бугарском Шумом (8Ииа Ви1уаггае, Ви1цеги:а(гЈлу Ни витез Бертрандон де ла Брокијер, који је први од старијих путописаца ишао Цариградским Друмом не римским путем низ Мораву у Браничево (ВгапсСгх, ВгишЈизгит, ) и даље уз Дунав у Београд (Ве11адгаоа, АЊа Сггаеса, Оггес/тсћ 1УеГ8зеп6игд ВеЛ1(]гас1ит ), него преко Шумадије, дакле, ни он не спомиње какву покрајину Мачву. Да се и предео иза Колубаре звао Мачвом у XV веку, без сумње, то би споменуо барем Брокијер. Ако бисмо Феликса ПешанчиЛа назвали путописцем, онда у његовој расправи Бе птегЊиз гп Тигсгат или Оџг/ж ГНпегШсз Тигсг &т1 аддгетепт нала-

зимо првн спомен о Мачви у старијих путописаца. Петанчићу се Мачва (Маха) простире преко Саве код Шапца ( Вабасиз, Заз/огг). Петалчић узима да се преко Србије може продрети у Турску трима путовима: два му полазе од Београда, аједан од Шапца. 1 ) Да је Српски Народ у XVI веку називао Мачвом и предсо преко Колубаре до Мораве, ГГетанчић би исто тако споменуо Мачву код Београда, као што ју је споменуо код Шапца. Што се тиче пространства данашње Мачве, под Мачвом данас народ разуме раван предео од Поцерја до Саве, онај четвороугао у северо-западном делу Краљевине Србије. Ако би се хтела разликовати Мачва у ужем и Мачва у ншрем или старом смислу: Онда би се Мачва у ужем смислу била оно шшо данас народ разуме иод Мачвом, или како би шо рекло, Мачва раг ехсе/епсе, ирава Мачва, Мачва а иод старом Мачвом, на основу неког исшориског разлога, било би најтриродније узети ирецео између Саве и Дрине, Колубаре и Љига, ВлашиЛа и Цера. Краљ Драгутин би према титули своје таште владао и Босном. Али краљ Драгутин није никако могао владати целом Бо-

1) КаЗ ХШ стр. 56—184; Ка(1. Х1ЛХ стр. 137 — 138.