Београдске општинске новине

Број 4

— 14 -

Год. XVII

ћаЉа дуга за саграђену калдрму цред његовим имањем и интереса на исти дуг, одборје решио, ца се ова молба одбаци. А\^1 По прочитању молбе Радоја Ћирковића, бакалина овд. АБр. 9094, да се ослободи интереса на дуг за саграђену калдрму, и по прочитању извештаја књиговодства, одбор је решио, да се ова молба одбади. XVII Председник износи одбору на решење предлог да се укине слободно руковање са вином, накоје није пдаћена трошаринска такса. По прочитању тога предлога и извештаја Управе општинске трошарине АБр. 154, одбор је после поименичког гласања са 13 гласова против 8 (5 нису гласали) одлучио, да овај предлог проуче и поднесу одбору извештај са мишљењем одборници г.г. Богоје Јовановић, Дим. Тадић, Др. Стеван Марковић, А. Крсмановић и Стеван ЈооиФовић, с тим, да тројица могу пуноважно радити. Овој ће комисији присуствовати и Управник трошарине ради обавештења и давања потребних података. XVIII Иредседник саопштава одбору акт господина Министра Финансија као одговор на тражење одбора АБр. 7777 да се накнади општини она сума, која је из прихода од калдрмине утрошена на калдрмисање даринског дворишта. Но прочитању тога акта АБр. 8485. одбор је решио, да се од господина Министра Финансија изиште Формално решење о овоме предмету па да суд против истог изјави жалбу Државноме Савету. XIX Председник саопштава одбору, да су она господа, која су била одређена да потписују оиштинске менице код Народне Банке и осталих новчаних овд. завода иступили из одбора сем одборника г. Голуба Јањића, и да би требало сада нове потписнике одредити. По саслушању овога и но прочитању извештаја књиговодства о овоме АБр. 93, одбор је решио, сном. У истом времену налазимо као бана Горње Босне и Доњих Крајева Стеиана КоттроманиКа , који се први пут спомиње г. 1272. Он је у почетку био под непосредним сизеренством маџарског краља, а за тим од 1280—1282 г. под сизеренством краљице Јесисавете, војвоткиње мачванскобосанске. Када, пак, краљица Јелисавета г. 1282 уступи неке своје земље зету своме краљу Драгутину, Степан је дошао под врховно заповедништвокраља СтеФанаДрагутина. „Он бејаше према краљу Драгутину у истом одношају, као што су били хрватски банови према хрватским војводама. Тај одношај постаде особито нежан када је Степан Котроман узео за жену Јелисавету, кћер краља СтеФанаДрагутина". 1 ) Да краљ Драгутин није владао целом Босном служе нам као докази: Данилови неки искази и писмо папе Николе IV од 19. Марта 1291 г. У том писму поред осталога папа вели: ......диогЈ сит гп рагћ1)и8 1иае сСг1Гот тћјесНз згпг (^иат рксгта ЈгаегеГгса ртаоиа 1е т[есЛг и 2 ) АЕ. Данило П пак вели: „Сћ ко кллгочкстикми придркж« землк) откчксткига скошго, многм стрд-

!) К1ајс. Р оуј. Воапе отр. 60. 3 ) Тћетег Моп. Нип^. уо 1. I отр. 377—378.

да општинске менице код Народне Банке и осталих овд. новчаних завода потписују у име општине, поред председника општине и ова господа одборници: Голуб С. Јањић, А, Крсмановић, Стојан Пајкић, Петар И. Јовановић, ТриФун Ђорђевић и Михаило Протић. XX Одбор је одлучио, да се предмети стављени на дневни ред за данашњу седницу: Просецање нове улице од Теразија ка два Јаблана. Извештај комисије о тражењу Р. Ђокић за накнаду штете и извештај комисије о експропријацији имања Браће Кики, — одложе за прву седницу за овом.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 13. Јапуара 1899. год. Председавао председник г. Н. Д. Стеванови!!; нрисуствовао члан суда г. Коста Симић; од одборника били : г.г. Др. Лазаревић, Др. Стеван Марковић, Марко С. Петронијевић, Ђорђе М. Соколовић, Пет. И. Јовановић, А. Н. Крсмановић. Млад. Николић, Стојан Иајкић. Трич>ун Ђорђевић, Ђока Тошић, Иван Коалић, Ј. Алкалај, К. Н. Лазаревић, Јов. Петровић, С. ЈосиФовић, Богојо Јовановић, Михаило Миловановић, Мита Петровић, Н. Спасић, Ђурић, М. Ј. Божић, Н. И. Стаменковић, Дамњан Стојковић, Д. Тадић, М. Савчић, Мих. Штрбић, Милован Миленковић 1 Прочитан је записник одборских одлука седнице држане б. Јануара 1899. год. и примљен је без измена. П У данашњој седници одборској положили су накнадно заклетву на одборничку дужност новоизабрани одборници: г.г. Н. Спасић, Младен Николић, Иван Козлић, Михаило Миловановић, Др. Јован Ђурић, Мита Петровић, Јован Петровић и Милутин Ј. Божић. Одбор је примио к знању, ово накнадно полагање заклетве. Ш По ирочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 274, '272, 271, 270, 273, 244 197, 147, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, Нћ1 зшлге оугркскик-; пригетк и такожде отк коскнксккпс землге" 1 ) По овом се види да је краљ Драгутин само једним делом Босне владао и по мишљењу архимандрита Ил. Руварца најприродније је узети, да је краљ Драгутин владао источним делом Босне, од реке Босне до Дрине. 2 ) Неки Летописи износе, да је краљ Драгутин владао и Усором (,, ..Стбфлна кралга СкДркЖШЈТ <14ГО СР «МСК0УК> ККСОУ 3*МЛК) и оусоркскоун)"). Верујући овим летописима В. Клајић узима, да је краљ Драгутин владао Солима и Усором. Али, Ил. Руварац је мишљења, да нема поузданих доказа, који би потврдили, да је краљ Драгутин владао и Усором. в ) Краљ Драгутин није дуго остао сизереном оног другог дела Босне: у Горњој Босни и у Доњим Крајевима. За оне разглашене државне дезорганизације у Маџарској под развратним и похотљивим краљем

Ј ) Дан. Жив. стр. 41. — Ив. Павл. Жит. стр. 185—186 2 ) Годишњ. Чупић. П стр. 243—214 3 ) Гласн. 53. стр. 37. — 81аг. IX стр. 76 — Место , оусоркскоук)" У 81аппата стоји „01/Т0рКСК0уН)" (очевидна погрешка). — Годишњ. П стр. 244. — Усора захваташе онда поред басена реке Усоре и предео на доњем току Босне све до Саве заједно са градовима Добојем, Добором и Сребрником. Вг. К. Јиречек, Нап<1е18(гаазе стр. 30. — КШс. А(;1аа карта IV.

да је Петко Вељковић предузимач доброг владања и доброг имовног стања; да су му непознати; Илија Башкић келнер, Петар Чоловић момак опанчарски, Владимир Нинић, момак обућарски, ЈеФта Илић келнер, Видак Зелић шпекулант, Ђорђе Судар пушкар, Васа Капаревић покућар, Мајер Казесовић слуга; да је Милан Мандукић рђавог владања и сиротног имовног стања. IV Председник износи одбору на мишљење молбе којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СтБр. 57, 108, 79, 123, 136, 160, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцима Душану Петровићу бив. чиновнику, Иконији Стојановић удовој, Ђорђу Крунићу надничару, Др. Тоорђу П. Јовановићу лекару, Ђ. Карајовановићу адв. за Перу Јанковића апотекара и" Лепосави К. Манојловићудовој могу дати тражена уверења о њиховом породичном односу. V Председник извештава одбор, да је г. Бран. Ј. Рајић дао оставку на дужност члана суда, да је Управа вар. Београда као надлсжна уважила исту и да је г. Рајић од дужности цазрешен 31. Децембра прошле године. Одбор је примио к знању, ово саопштење председника општине. VI Председник подноси одбору извештај водоводног одељења о чишћењу бунара под општинском зградом, који је извештај тражен услед интерпелације г. Косте Д. Главинића бив. одборника АБр. 3032Ј98. По прочитању тога извештаја ВБр. 866)98, одбор је решио, да се резултати чишћења укратко објаве у општинским новинама. УП Председник износи одбору на решење извештај одборске комисије о просецању нове улице од Теразија ка ул два сокола.

Владиславом IV Куманцем јако се истиче моћ хрватског и далматинског бана Павла Шубића и његове браће. Он оте сизеренство краљу Драгутину над Степаном Котроманићем и јопд 1299. он се назива господарем Босне. Његов син г. 1314. оте краљу Драгутину Усору и Соли и спојиове две Драгутиновеземље са осталом Босном. 1 ) По г. II. Срећковићу Драгутин је био сизерен ,, Видинској Држави ", којом је управљао Шишман Страцнмировић и васали су му били Кумани Дрман и Јлуделин.-) По Бг. К. Јиречеку за време оне татарске најезде на Бугарску при крају ХШ века у Видину самостално завлада куманског порекла кнез Шишман СшрацимировиК. Као самостални господар нападе он у освајачкој намери г. 1291 на земље краља Милутина и допре до Хвосна. Али краљ Милутин победи и самим тим несрећним ратом он би доведен у потчињени положај премакраљу Милутину. Према овоме

1) К1ајс, Роуј. Вовпе стр. 90—91. —• Ист. Ковач. и Јован. етр. 113 изд. 1891 и стр. У5-96 изд. 1895|96. Троношац узима, да је с успехом ратовао Драгутин са босанским баном, и од њега заузео део Гаме: ИМ*КЖЕ КрЛНК1 СК КОСЛНСКИМК К4Н0МК и ксегдл покидитјлк кмстк и сотгатк сотк него шкук) ЧЛСТК Рлми." — Гласн. V стр. 56—57. 2 ) Истор. II отр. 175.