Београдске општинске новине

Црој 6

— 23 -

Год. XVII

да се маса Николе Николајевића Хаџи, према њеном имовном стању има ослободити давања коморе за војску. Да суд о томе извести војену власт и пошље јој тражене податке о овој маси. XIII На предлог суда општинског а по саслушању извештаја о понуђеним денама олова за пломбирање, одбор је решио, да се набавка потребне количине олова за пломбирање за ову 1899. год. уступи према прописаним погодбама Јарославу Безухи овд. бравару по цени и то: за веће олово за пломбирање меса по осам динара и четрдесет пара од једне иљаде комада и за мање олово за пломбирање дезинФицираних ствари по седам динара и двадесет и пет пара од једне иљаде комада. XIV Председник саопштава одбору, да би требало изабрати једну одборску комисију, која, би са председником општине проучавала понуде за зајам оиштински и радове и о томе подносила одбору од времена на време извештаје са својим мишљењима. По саслушању овога одбор је решио, да одборници г.г. Н. Спасић, Др. Јов. Тзурић, А. Н. Крсмановић, Коста Др. Ризнић, М. Арсенијевић, Дим. Тадић, Ђ. Пантелић, Н. И. Стаменковић, М. Савчић и Јован Петровић са председником општине проучавају понуде за зајам и радове општинске и да од времена на време подносе одбору извештаје са својим мишљењима. Кад су пет одборника на окупу, могу пуноважно радити. XV По прочитању извештаја председника општине о избору правозаступника општине београдске одбор је одлучио, овлашћЈгје се председник општине, да размисли о личности, која би по његовом мишљењу најподеснија била да буде правозаступник општине, па да је кандидује одбору у првој седници за овом.

њем и оштрим камењем, и ту би се одмарао. 1 ) Такав је краљ Драгутин бко аскет! Он беше бигота! Његов аскетизам спомињу и неки летописи. 2 ) Од важности је, што АЕ. Данило изноеи, да је краљ Драгутин био окружен многим калуђерима. И ти калуђери својим једностраним иогледима на овај „ништавни и пролазни" свет, својим саветима одржавали су, нема сумње, у краља Драгутина онакво религијозно расположење, ону склоност ка меланхолији, ону страст ка аскетизму. Калуђери су му први показали, да се он једино искреним кајањем, постом и молитвом може грехова очистити. Они су му чак и епитимију одређивали ! 3 ) Угледа}ући се на Св. Саву, краљ је Драгутин био дошао на мисао да иде на хаџилук у Свету Земљу. По казивању АЕ. Данила властела краља Драгутина, „силкми кк откчћсткии нзго", ваљда из државних разлога, да земља не буде без владаоца изложена каквим евентуалностима, одлучно се успротиви тој намери краљевој и захтеваше да се он прође сваког путовања у Свету х ) Дан. Жив. стр. 32 — 34. Ив Павл. Жит. стр. 180—182. 2 ) Љ. Стојаи. Спом. III. стр. 95.— Гласн. 1ЛН. стр. 6,— ШаФ. Рита4. стр. 52.— 81;аппе XIII. стр. 168. 3 ) Дан. Жив. стр. 41—42.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 29. Јануара 1899. год. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић; присуствовали чданови суда г.г. Ст. Ивковић, и Коста Симић; од одборника били : г.г. Ђ. Димитријевић, М. Јовановић, М. Арсенијевић, Др. Лазаревић, Ђорђе М. Соколовић, Ђока Тошић, Др. Ј. Ђурић, К. Н. Лазаревић, Голуб С. Јанић, Н. И. Стаменковић, А. Ј Стевановић, Иван Козлић, Младен Николић, Дамњан Стојковић, Ј. М. Јанковић, Д. М. Ђорђевић, Пет. И. Јовановић, Стојан Пајкић, Коста М. Ђурић, Др. Стеван Марковић, Васа Николић, Милован Миленковић, Богоје Јовановић, Мих. Штрбић, Н. Спасић, Ј. Петровић I Прочнтан је записник одборских одлука седнице држане 21. Јануара о. г. и учињена је ова измена, да решење под КЊБр. 40 овако гласи: да се ова процена као и предлог за арондисање имања не прими, већ да суд општииски позове сопственике имања ових и понуди их, да се сами погоде о регулисању и подели имања према регулационом плану, па ако се сами у томе не споразуму, да општина експроприше целокупна имања Браће Илића и Стевана Вељановића, и колико треба од имања Петра Анастасијевића за улицу и регулацију плацева према регулационом плану, па да од тих имања употреби потребно земљиште за улицу, а са остатком да располаже као са својином регулационог Фонда. Да се према овоме изврши и нова процена. П У данашњој седници положили су заклетву и одборничку дужност примили одборници г.г. Михаило Јовановић и Андра Стевановић. (СВРШИЂЕ СЕ)

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре^ењу еснаФа димаичарског Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и после подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога немогућно допустити чишћење једнога дана, дужан ■ии^шиидиитдиидиишшмшиаииишвдтмЈ.миц да Земљу. „К^толи", краљу вељаше властела, „16ГОЖ6 Т1>1, МОГМ КрЛНИТИ НДСк и Кксоу ЗШЛК) отк откчксткига тко^его отк нлхожденига соуПрОТИККНМИХК 163НКК"... 1 ) У погледу на утицај свештенства на краља Драгутина историк Мајков иде мало даље. Он узима да се краљ Милутин служио свештенством као духовним оружјем против свог брата краља Драгутина и да је он успео да свештеничким утицајем утре у краља Драгутина сваку помисао и тежњу на мешање у државне послове. 2 ) Али сами историски догађаји говоре против ове претпоставке Руса Мајкова. Ми ћемо у идућој глави видети, како се и колико краљ Драгутин мешао у државне послове свога брата краља Милутина. Краљ Драгутин није заборављао ни својих владалачких дужности. Он се трудио: Да своју земљу просвети и научи побожну животу; да је заштити од сваког евентуалног напада спољњег непријатеља. Он се стараше о својој војсци и о домаћим пословима. Штићаше сиротињу, слабе и немоћне. Богато дељаше милостиње не само својим сиромашним поданицима, него сиромашним странцима. 8 ) !) ЈШет. 2 ) Ист. Срп. Нар. стр. 31. 3 ) Дан. Жив. стр. 28, 38, 43. — Ив. Павл. Жит. стр. 179—180, 185.—• Ст. Новак. Ст. Срп. Војска стр. 57.

је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 0'40 динара б) за чишћење димњака простог <>20 „ в) „ „ „ на два спрата 0'40 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда 0*40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда 0 40 „ ћ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама 1-— „ е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више <Ј'40 „ ж) за чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0 - 20 „ з) за испаљивање димњака . . 1 "50 „ и) за чишћење типлова на пекарницама од типла . . . 0'20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће наплатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено: колико је и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и ког је даначишћење вршено. На полеђини признанице мораЈу бити одшгампане таксе из члана 16. правила. Признанице морају бити снабдевене оригиналним потписом мајстора, који у дотичном рејону занат упражњава.

Као врховни краљ српски Драгутин је био са Дубровчанима у трговинским и политичким међународним односима. У једној својој листини од 1281. г., управљеној на дубровачког кнеза Николу Маврижанина (Маигосепив), краљ Драгутин обнавља уго • вор мира, коме је већ пет година протекло. У истој се листини одређује: Време од три месеца за исељење свију дубровачких трговаца из Србије у случају каква размирења; да су Дубровчани дужни плаћати српском краљу 2.000 перпера сваке годнне о Митрову-Дану. 2 ) Оба ова уговора била су, вероватно, само превентивне мере и међународне Формалности, јер до неспоразума, свађе између Дубровачке Републике и српског краља Драгутина није ни дошло. Мирни трговински и иријатељеки односи између Дубровника и краља Драгутина наставили су се и кадајекраљ Драгутин организовао Сремску Краљевину и завладао њоме. (Наставиће се)

!) Микл. Моп. 8егђ. стр. 54, 55, бр. БУП.— Кар. Тврт Срп. Спом. стр. 39. бр. 31. Потп 1С је на овој листини, Стефлнк по милости кожјж крллк срккск« зшли И ПОМОркСКНХК. Миклогаић приписује ту листину краљу Милутину; али је г. Љ. Ковачевић доказао да је то листииа краља Драгутина. Чун. Год. књ. III стр. 379—387.