Београдске општинске новине

Број 9

- 34 -

Год. XVII

Николић, Стојан Пајкић, С. ЈосиФовић, Мих. Јовановић, А. Ј. Стевановић, Мијајло Мшовановић, Голуб С. Јанић, Васа Николић. М. Штрбић, К. П. Михајловић, Еоста М. Ђурић, Ј. Алкалај, Др. Стеван Марковић Д. М, Ђорђевић. I Прочитан је записник одбороких одлугга седнице држане 11. Фебруара 1899. год. и учињене су ове измене и допуне у решењу КЊБр. 87, да се и грађанима забрани да пред црквом новац бацају кад су сватови; у решењу КЊБр. 98, да ће се Ј. Карановић'ослободити накнаде штете за нелиФерован песак ако га сада набави и преда општини. II По прочитању Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 1035, 1127, 1037, 1055, који ма се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су му непознати Михаило Ђорђев ић сензал, Владимир Грујић, калФа обућарски; да је Добривој Попацић доброг владања и сиротног имовног стања; да је Филип Брил доброг владања и да живи код оца, који је доброг имовног стања. Ш Председрик износи одбору на мишљење молбе којима се траже уверења о нородичном односу. По прочитању тих молби СтБр. 417,424,418, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцима Соломону и Исаку Азријелу, Јелени Николе Петровића, Лазару Бабићу таљигашу и Милошу Јакшићу бравару, могу дати тражена уверења о њиховом породичном односу. IV По прочитању молбе Д-ра Владе А. Ђорђевића општинског лекара, одбор је решио, одобрава се молиоцу Д-ру В. А. Ђорђевићу општинском лекару шестонедељно одсуство ради лечења с тим, да му се исто има рачунати од дана кад му раније одобрено одсуство буде истекло. V Председник извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 15. Фебр. 1899 г. У „задужбинама" краљ се Драгутин трудио, да не изостане иза осталих Неманића. По АЕ. Данилу и старијим летописима он је подигао манасшир\ Св. Ђорђа у Раси .') Троношац и Софиски Летопис саопштавају, да је краљ Драгутин подигао манастир Рачу . 2 ) Изгледа, да ће ова релација бити доста поуздана, јер је г. Милићевић саопштио запис на једном јеванђељу из манастира Раче од г. 1796,. по коме је Рачу подигао Драгушин НеманиЛ, а у калуђерству назван Теокшист Монах. 3 ) Сеченички и Софиски Летопис бележе, да је краљ Драгутин обновио врата на манастиру Св. Т>ор(ја у Расу и подигао цркву „нд Проте" Непознато је где је била ова црква „нд Проте" коју тако зове Софиски Летопис, а Сеченички: „нл Прош." 4 ) После измирења краљ Милутин у договору са својим братом сремским краљем неправедно гонио иноверне своје поданике, за што га је брат краљ Милутин често укоравао, али се он није никако хтео поправити. Кал. Србобран за 1895. г. стр. 108. !) Дан. Жив. стр. 52. — Пв. Павл. Жит. стр. 199. Љ. Стојан. Спом. Ш стр. 95 — ШаФ. Рата1 стр. 52—53. — Гласн. 1ЈН стр. 9. — 84аг. ХШ стр. 168. 2) Љ. Стојан. Сном. Ш стр. 138—139. — Гласн. V стр. 57. — Гласн. XXI стр.-66—67' 3) Милићевић, Кнеж. Србија стр. 589. — У народним се песмама увима, да је Рачу подигао СтеФан Немања. Вук. Пјесме П, стр. 108—109. 4 ) Љ. Стојан. Спом Ш. стр. 130—131, 138—139. Гласн. 1 јШ стр. 57. — Дан. Речн. књ. 11 стр. 466.

АБр. 1114 одредио цену лебу за другу половину месеца Фебру &ра исту, која је била и у првој половини истога месеца. Одбор је примио к знању ово решење суда општинског. V Председник подноси одбору акт кланичног друштва, којим се спроводе на преглед планови и нредрачуни кланице општинске, коју друштво по уговору има да подигне за потребу општине. По прочитању тога акта, одбор је решио, да ове планове и предрачуне прегледају и поднесу одбору извештај одборници: г.г. Н. И. Стаменковић, Др. Стеван Марковић, Милутин Ј. Божић, Андра Стевановић и Иван Козлић; да заједничке зграде, које су већ готове, у име општине прегледају и приме одборници: г.г. Н. И. Стаменковић, Др. Стеван Марковић, М. Ј. Божић, Андра Стевановић, Иван Козлић, А Н. Крсмановић, Н. Спасић и Др. Јован Ђурић. Надзор над грађењем општинских кланица да у име општине води шеФ грађевинског одељења г. Р. С. Мутавџић а поред њега, од времена на време и одборник г. М. Ј. Божић. * УП Председник износи одбору на решење молбу Анке Петровић касапке, којом моли да свој дуг општини за који је већ тужена суду, исплати у месечним ратама без интереса. По прочитању те молбе АБр, 632, одбор је решио, одобрава се да Анка Петровић може свој дуг општини у 429-16 динара исплати у месечним ратама по сто динара, без интереса а да накнади општини илаћену таксу за тужбу, којом је за наплату овога дуга тужена. Да се пред првостепеним судом овако поравнање учини. УШ Председник износи одбору на решење предлог одборника г. Д-ра Јована Ђурића о томе, како да се садањи општински дуг народној банци регулише и како да се општина у будуће задужује, кад наступи потреба.

Драгутином, матером монахињом Јеленом и АЕ. Савом ПЗ. (у 1316) отпоче зидати знаменити манастир Бањску. Кад је манастир био саграђен, краљ га Милутин богато обдари Светосшефамском Хрисовуљом. У овој повељи и краљ Драгутин са своје стране потврђује, „да је краљ (Милутин) све што је дао, или купио или испросио или заменио." 1 ) Троношац узима, да је краљ Драгутин започео градити а његови синови Вла : дислав и Урошиц довршили манастир Паиратњу на извору Спрече, више Зворника; али Архим. Ил. Руварац мисли, да нема поузданих доказа, да је манастир Папратњу подигао краљ Драгутин или његови синови. 2 ) Још Троношац зна, да је краљ Драгутин подигао и манастир Ловницу на реци Ловници, Дрињачиној притоци 3 ) и „неку" цркву на прекрасном месту близу неке реке у невесињској нахији." 4 ) По једној !') Спомен. IV стр. 10. — Глас ХХХП стр. 5, 12. На хрисовуљи ее краљ Драгутин потписао. КлдгоКЂрн'!* рдкћ Христоу Стефлнк прижд« кмк'ши крлл. 2 ) Гласник V стр. 57—58. — Чугшћ. Годишњ. П стр. 255. — Народни Песник манастир Пааратњу приписује и Немањи и жупану Вукану Вук. ПјесмеП стр. 108—109, 218—221. - Лапратња је одавно у рушевинама. Вук пише у Речнику: стр. 487: „ Пааратња , зидине од намастира (у Босни више Зворника!." 3 ) Вук, Речник стр. 332. 4 ) Гласник V стр. 57—58.

По прочитању тога предлога, одбор јерешио, да се овај предлог упути на проучавање и мишљење одборском повереништву за зајам и радове. Исто повереништво да се обавести и о томе, да ли је Управа Фондова вољна и под којим погодбама да општини даде зајам, као што се у предлогу предлаже. IX Председник износи одбору на решење извештаје већине и мањине одборског повереништва, одређеиог да извиди има ли каквих ненравшшости до Управника онштинске трошарине и осталих трошаринских органа у обелодањеним кријумчарењима. Пре но што се је приступило решавању по овим извештајима председник је напоменуо, да одборник г. М. Арсенијевић, који је ову ствар и покренуо, није саде у седници, даје на путу и да је при поласку своме изјавио жељу, да се о овој ствари не решава у одбору до његова повратка. Но одбор 1е ипак одлучио, да се о овој ствари сад одмах решава. По прочитању оба извештаја, иследних и осталих акта одбор је после поименичног гласања са 26 гласОва против 2 (5 нису гласали) решио, прима се у свему извештај већине одборског повереништва, по којем нема никакве кривице ни неуредности до управника општинске трошарине ни до осталих трошаринских органа у откривеним кријумчарењима при извозу вина.

РЕДОВНИ САСТАНАК 18 Фебруара 1899. год. Председавао председннк г. Н. Д. Стевановић; нрисуствовали чланови суда: г.г. Стев. Пвковић и Коста Симић; од одборника били: г.г. Др. Стеван Марковић, Дамњан Стојковић, Ђ. Пантелић, Мих. Ђ. Плић, Ђока Тошић, Милован Миленковић, И. Козлић, Јов. Петровић, Вогсје Јовановић, Стојан Пајкић, Ђорђе Н. Соколовић, Ј. М. Јанковић, Др. Ј. Ђурић, Младен Николић, Н. Петровић, Ив. Ивковић, Мих. Јовановић, М. Штрбић, Ј. Алкалај, Н. Спасић, Трифун Ђорђевић, Д. Тадић, К. П Михајловић. I Прочитан је записник одборских одлука сед,нице држане 16- Фебруара о. г. и примљен је без измена. П По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 1217 и 1158, којима се

народној причи краљ је Драгутин подигао и манастар Бешеново . ] ) М. С. Милојевић узима да је краљ Драгутин подигао и манастире у Ариљу и Дежеву. 2 ) Троношац зна да је краљица Катарина подигла манастир Троношу а синови њени манастир Тамну?) Поред грађења манастира краљ је Драгутин обдаривао многе цркве и манастире и њихове клирове. Он слаше поклона чак и манастирима у Светој Земљи, у Русији. 4 ) Једном својом хрисовуљом Драгутин као врховни српски краљ прилаже манастиру Свете Богородице на Светој Гори села: Китоу-нк, Мелкнице , Мкскоко, ^ккорско н Локккнјоу , ослобађајући та села „свију великих и малих работа." Још је краљ Драгутин приложио овом манастиру виноград у „Килоуши", трг Кнкшкцк, призренску цркву Св. Димитрија са виноградима, њивама и млиновима. На крају хрисовуље

!) Кал. Србобран г. 1895 стр. 108. 2 ) Одломди П стр. 118. 3; Гласн. V стр 57—58. — Г. Милићевић „из традиционалних интимних и срдачних веза између браства манастира Троноше и браства манастира Раче" изводи вакључак, да 'Гроношац „има право, што ове две задужбине једном брачном пару" (Наиван закључак!). Кнеж. Срб. стр. 5-27, 562. — Народни песник приписује Троношу Југовићима. 4 ) Дан. Жив. стр. 39, 42. — Павл. Жит. стр- 184—185.