Београдске општинске новине

Број 9

— 35 -

Год. XVII

траже уверсња о владању и имовном стању извесних лица одбор је изјавио, да су му непознати: Петар Пауновић, Тихомир Поповић, Стеван Живковић, Бошко Валовић, Никола Марковић, Данило Тричковић и Русомир Јанковић великошколци, Лазар Ристић бив. баштован, његова жена Цвета и кћи Стевка. Ш Председник пзноси одбору на решење акт господина Министра нросвете и црквених послова, којим се тражи од општине, да уступи држави подесно земљиште за подизање зграде за прву Београдску гимназију. По прочитању тога акта АБр. 6680)98 одбор је решио, да се општинско земљиште звано „Германова Башта" у Македонској улици устуии држави за подизање угледне зграде за прву београдску гимназију сада Краља Александра I. Ово земљиште остаће својина општине све донде, док се год зграда не подигне. IV Председник извештпва одбор, да се нијемогла наћи подеснија зграда за смештај канцеларија кв. дорћолског од већ раније понуђене куће Димитрија М. Ђорђевића, што и одборско повереништво извештајем својим тврди. По прочитању тога извештаја, одбор је одлучио, да се још једном покуша са тражењем подесне зграде за ову потребу, па да се у првој седници поднесе одбору овај предмет на решење. V По прочитању акта господина Министра гра^евина ГБр. 3466Ј98 којим се не одобрава решење одбора општинског од 5. Авг. 1898 ГВр. 2260 да се имање „Грантовац" може парцелисати, него се наређује суду, да то земљиште откупи и паркира, и по прочитању накнаднога акта о овоме предмету АБр. 1178 одбор је решио, да се умоли господин Министар грађевина, да допусти, да се ово земљиште може парцелисати и да се на тим парцелама могу подизати куће само по типу краљ Драгутин заклиње своје наследнике да ове његове прилоге не одузму од манастира. 1 )

XI ОДНОСИ СА КРАЉЕМ МНЛУТИНОМ Рат оа Византијом г. 1283 и Дрманои и Куделином г. 1286. — Завада између краља Милутина и краља Драгутина; мотиви те заваде; измиреае; година заваде и измирења. — Краљица Јелена; аени домени, односи, заолуге и подвизи за Римоку Цркву; омрт краљиде Јелене. — Пријатељотвовааа српских краљевских доиова Ступив на српски престо, краљ се Милутин поче спремати на рат против Византије. Од ратних планова краља Милутина није спречило ни Сицилијанско Вечерње г. 1282 20 Марта, што преко Петра Арагонског припреми краљу Карлу Анжујском, савезнику краља Милутина, лукави Михајло Палеолог. Прве године свог краљевања краљ Милутин у савезу са својим тастом Јованом Анђелом, епирским и тесалиским севастократором, нападе на Византију, и заузе Горњи и Доњи Полог (Тетово), Скопље, Злетово,Пијанац, Кичево, Поречје и Дабрско. Против краља Милутина крену се сам цар Михајло с војском разне народности (по АЕ. Данилу било је Ј ) ЈБ. Стојан. Споменик Ш стр. 11—12-

вила, пошто садање материјално стање општине не допушта јој, да ово земљиште откупљује за парк. VI Председник износи одбору на решење акт команданта дунавске дивизијске области, којим се према решењу господина Министра војеног, тражи од општине београдске, да са 200.000 д. помогне државу у подизању касарне за VII пешад. пук. Краља Александра [ која би се сума имала покупити добровољним прирезом у току ове и идуће године апремачлану 112 закона о устројству војске. По прочитању тога акта АБр. 8696, одбор је решио, да се за грађење касарне УП пешад. пука Краља Александра I изда држави двестотине хиљада динара у сребру из зајма општинског, и то прва половина у току ове а друга у току идуће године, а ако се грађење ове касарне за ово време не отпочне, да се обе ове суме депонују код Управе Фондова, одакле ће се моћи узети само по одобрењу суда општинског и кад радови на грађењу касарне отпочну. Ако се пак зајам за то време не би закључио, да се ова сума исплати из вишка прихода трошаринских и то 100.000 дин крајем ове године а других 100.000 дин. крајем идуће године. Чим се зајам закључи, да се ова сума врати каси трошаринској. Да суд издејствује надлежно одобрење за ово решење. ^П По прочитању молбе Димитрија Живановића обућара овд. АБр. 724, одбор је са разлога у молби наведених решио, да се молилац Живановић ослободи плаћања интереса у тридесет динара и 68 пара за саграђену калдрму. УШ По прочитању извештаја грађевинског одељења, датог услед молбе Стевана Рекалића мајора АБр. 186, одбор је са разлога у молби у извештају наведених решио,

и Франака и Турака); али оболели цар Михаило умре у путу. Његов наследник не могаше исплатити заслужену плату најамницима, па да би их се ослободио, упути их у Србију, где ће пљачкањем задобити достојну награду. Ову најамничку војску поведе против Срба Михајло Глава , кога АЕ. Данило назива Чркноглакк-им. у пролеће 1283 г. Грци нападоше на краља Милутина, одузеше му сва завојевања из прошле године и допрше до Липљана н Призрена. Тада краљ Драгутин са целом својом војском из Дабрца Мбарским Друмом похита у помоћ своме брату краљу Милутину. Међу тим грчки најамници Татари бише сатрвени на Белом Дриму. Са високе обале надошлог Дрима Татари пожудно посматраху велики збег Срба на супротној обали, па жељни пљачке почеше на својим добрим коњима бродити валовиту реку. Али речни таласи покрише многе заједно с коњима, а остале који успеше издрети на десну обалу поубија српска војска вероватно заштитница оног великог збега. Погибија је била велика, јер је међу убијенима био и сам Михајло Глава. Главу његову окићену бисером а натакнуту на копље српски ратници поднесоше на поклон српским краљевима. Тада уједињена српска војска под краљевима

да се молилац Стеван Рекалић ослободи плаћања интереса у деведесет динара и 16 пара на дуг за саграђену калдрму. IX По прочитању молбе Милана Живковића пензионера ББр. 657 одбор је са разлога у молби наведених решио, да се молилац Милан Живковић, ослободи плаћања интереса у четрнаест и по динара на дуг за саграђену калдрму. X По прочитању решења Управе вар. Београда АБр. 857, којим је задржато од извршења решење одборско од 24. Нов. 98. АБр. 8320, односно усвојеног система канализације Београда и припреме за ове и друге радове, одбор је решио, да суд општински у име одбора изјави жалбу господину Министру унутрашњих дела против овог решења Управе вароши Београда. XI На тражење председника општине и одборског новереништва за преглед планова за грађење модерне општинске кланице послатих од кланичног друштва, одбор је решио, да се члан ХП уговора закљученог са кланичним друштвом за подизање модерних онштинских кланица има тако разумети, да се рок од двадесет дана за преглед ових планова и предрачуна рачуна за сваку грађевину посебице, ако се у краћем року то не би могло извршити. Да се о овоме разумевању извести и кланично друштво.

РЕДОВНИ САСТАНАК 25 Фебруара 1899. год. Председавао нредседник г. Н. Д. Стевановић; присуствовали чланови суда: г.г. Стев. Ивковик и Коста Симић, од одборника бми: г.г. Ђока Тошић, А. Н. Крсмановић, П. И. Јовановић, Трајко Стојковић, Ђорђе Н. Соколовић, Трифун Ђорђевић, М. Штрбић, Мих. Јовановић, Н. Петровић, Стојан Пајкић, Младен Николић, Марко С. Пстронијевић, Н. Спасић, Голуб С. Јањић, К. Н. Лазаревић, Ј. М. Јанковић, Д. М. Ђорђевић, Богоје Јовановић, Михаил С. Драгутином и Милутином поврати изгубљене крајеве; продре дубоко у Македонију; цзађе чак на Јегејско Море, опленивши струмски, серски и христопољски крај. Провевши Божић у месту Насуду, 1 ) српски се краљеви са великим пленом вратише у своју државу, где их народ радосно дочека. Краљ Драгутин обдарен од свог брата краља Милутина врати се 1284 год. у своју престоницу. 9 ) Али и краљ Драгутин у скоро ће бити приморан да потражи помоћи од свог брата Милутина. У времену татарске провале у Маџарску и Бугарску 1285 г. Браничевом завладаше Кумани браћа Дрман и Куделин. Они беху потпуно самостални и своју власт одржаваху великом најамничком војском од Татара и Кумана. Престоница им беше у Ждрелу. 3 )

(Наставиће се)

!) До сада је непознато, где је било ово место зимован.а српске војске. 2 ) Дан. Жив. стр. 111 —113. 3) ЈШ.