Београдске општинске новине

Број 10

— 39 —

Год. XVII

II Одборник г. Милан Арсенијевић: а.) Вамера што суд општински није дао исправку неким београдским новинама, које су погрешно донеле извештај са оне седнице, у којој је решавано о извештају комисије за извиђај неправилности управника трошарине и осталих трошаринских службеника; б.) изјављује, да је дознао, да је добро позпати Гвозден Николићдобио од управе трошаринске у децембру прошле године оверен купон за 36 буради вина за извоз а да ни једно буре вина није извезено по томе купону; в.) пита председника, да ли му је познато, да је пресудом првостепеног суда за вар. Бео град констатовано, да Димитрије Кнежевић општински марвени лекар изнуђава новац од појединих трговаца приликом прегледа свиња и вршећи своју дужност, па ако му је познато, зашто овог неваљалца држи у служби. Председник је одговорио: а.) да треба сам г. Арсенијевић да, даде исправку, ако налази да је у новинама неверно представљен његов предлог и жеља односно овога извиђаја; за суд општински је главно, да је у записнику тачно забележено, као што и јест; б., да ће по овој достави наредити извиђај и резултат истог саопштити одбору; в., да зна, да се у варошкоме суду водио спор против Кнежевића због изнуђаваља, али му није било познато, како је тај спор окончан. Чим о томе добије званичан извештај, он ће учинити шта треба. III Одборник г. Др. Јов. Ђурић пита ; да ли је позвата одборска комисија да прегледа планове за кланичну зграду и мисли да би требало с тим пожурити, како се не би остварење истих одуговлачило. Пошто је председник изјавио, даје комисија сазвата и да су јој предати планови на преглед, одбор је одлучио: да се комисији за преглед планова ових додаду као чланови и одборници г. г. Др. Ј. Ђурић и Н. Спасић и да се умоле и остали чланови, да са прегледом пожуре. IV По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 1474, 1481, 1568, 1516,

граФа АЕ. Данила, да је краљ Драгутин тражио престо за свога сина Урошица, 1 ) на основу, дакле овога двога, неки српски историчари узимају да је протест и буну краља Драгутина изазвало питање о наследнику. Они исправљају биограФа АЕ. Данила и узимају, да је краљ Драгутин тражио престо не за сина Урошица него за старијег сина Владислава. 2 ) Изгледа, да је одиста иитање о наследнику било ако не једини а оно главни мотив буне краља Драгутина. Има доказа на основу којих се може претпоставити: Да је Краљ Драгутин уступио престо своме брату краљу Милутину под важном погодбом, да после смрти краља Милутина дође на српски краљевски престо Владислав, старији син краља Драгутина. Доказ је савременик Грк Ђорђе Пахимер. Он јасно бележи, да је краљ Драгутин био хром и да је, повучен и предан својој судбини, васпитавао своју децу, уверен, да ће његови синови доћи на српски краљевски престо после смрти његова брата краља

!) Дан. Жив. отр. 357. 2 ) ii. Срећк. Ист. П стр. 180, 213—220. — Ковач. и Јован. Ист. стр. 102- — Мајк. Ист. с. 30, 35—37.— Кал. Ист. с. 43, 48—49. — Рај. Ист. п. с. 628—630. — Вид. Ист. I стр. 145. — Крст. Ист. стр. 53—54.

1534, 1547, 1595, 1614, 1615, 1665 и 1685, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио: да је доброг владања и доброг имовног стања Мојсило Николић рачуноиспитач: да су доброг владања и сиротног имовног стања Анђелко Алексић, млекаџија, Ђорђе С. Нешић поштар; да су му непознати: Танасије Ристић пискарач, Миладин Раденковић слуга пекарски, Ј осиф Сајцер слуга месарски, Јован Ђорђевић месар, Живојин Јерковић, Алекса Белић, Марко Вујанић, Ђока Недељковић, Јован Мерки, Јоца Милановић, Милош Поповић овд. обућари, Бокор М. Леви трговац, Франц Крејички, Ђурђија жена Јована Тасовића обућара, Драга Д рагој ловић надничарка, ТриФун Аћимовић бив. бакалин, Миладин Раденковић калФа пекарски и Светозар' Гајић кројач. V По прочитању молбе СТБр. 537 ; одбор је изјавио мишљење: да се Персиди Ђ. Нинић може дати тражено уверење о њеном породичном односу. VI По прочитању молбе Д. Димитријевића ка®еџије АБр. 1501, одбор је решио: да се молилац ослободи дужности присутничке и овлашћује се суд, да на његово место одреди друго лице за присутнвка. VII Председник извештава одбор, даје одборник г. Дим. Тадић, изјавио, да му је немогућно због својих нослова и слабог здравља дазаступа општину пред изборним судом по њеној парници са трамвајским друштвом. По прочитању те његове оставке на ову дужност одборје решио, да општину београдску заступа пред изборним судом по спору њеном са трамвајским друштвом поред општинског правозаступника и одборник г. Ивко Ивковић.

Милутина, који немаше законите деце. 1 ) Може се веровати, да је краљ Драгутин из оправдане очинске сујете при свом абдицирању ставио ону погодбу као најачу. Исто тако има доказа, да је Владислав за живота свога оца сматран за наследника српског краљевског престола. Начело је сениората онда још било свеже. Владислав је, после смрти свога стрица краља Милутина, најозбиљнији претенденат на српски краљевски престо и СтеФан Дечански имао је да захвали само својој срећи и изванредним случајностима, што је Владислав изгубио српски краљевски престо. Српски летописи и поменици називају Владислава краљем. Дубровчани дочекују Владислава с краљевским почастима. Ми мислимо, дакле да је главни мотив буне краља Драгутина било важно иитање о наследнику. Краљ је Милутинпри ступању на српски престо невољом пристао да наследник српског краљевског престола буде његов синовац Владислав; али кад се он утврдио на српском краљевском престолу, хтео је он на свој начин да реши нитање о наследнику. Краљ Драгутин није то допуштао и хтеоје да ору!) Г)е МЈсћае1е е! Ап<1гошсо Ра1асео1о§18 Вопае 1835 уо 1. П Ш>. П1 сар. XXX стр. 273—274.

УШ Председник извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 27. Фебруара о. г. АБр. 1488 одредио цену лебу за прву ноловину марта, исту ону, која је била и у другој половини Фебруара о. г. Одбор је примио к знању Ово решење суда општинског. IX По прочитању извештаја економног одељења да на лицитацији за давање под закуп општинског каменог мајдана „Бела Марама" није било ни једног лицитанта и по прочитању понуде Павла К. Убавкића, одбор је решио, да се општински камени мајдан „Бела Марама" изда под трогодишњи закуп од првог јануара ове године под прописаним погодбама Павлу К. Убавкићу овд. за годишњу цену од три стотине динара. Да се о овоме закупу закључи уговор. X Председник извештава одбор, да је Дим. М. Ђорђевић, чија је кућа узета подзакуп закварт дорћолски за три године понудио исту под погодбом, да закуп траје пет година и тражи да се у овоме смислу решење поправи, ако одбор не жели да исту кућу купи по његовој понуди. Па како има још понуда за откуп куће за ову нотребу, то је одбор носле поименичног гласања са 17 гласова против 9 решио, да се за смештај канцеларија кварта дорћолског купи кућа а да се не узима под закуп. Члан суда г. Стев. Ивковић и одборници г. г. Голуб С. Јанић и М. Савчић да прегледају понуђене куће и предложе одбору, коју би кућу требало купити за ову потребу. XI Председник извештава одбор, да су после решења одборског од 25. Фебруара о. г. АБр. 1441 односно чишћења нужника и помијара, дошле накнадно још две понуде за овај посао, које су новољније, па пита одбор, да ли ће ове накнадне понуде узети у обзир или ће остати при својем ранијем решењу. По саслушаљу овога и по прочитању акта АБр. 1469 и 1500 одбор је после ноименичног гласања са 18 гласова нротив 6, (2 нису гласали) решио,

жаном руком поврати Дежевски Уговор. Изгледа, да ово мишљење неће бити гола претпоставка. Оне неколике женидбе краља Милутина, вероватно да нису потицале једино из политичке потребе и сексуалне природе краља Милутина, него из систематичке тежње, да Србија добије законитог наследника краљевског престола по праву мајората. Када су све наде пропале, после женидбе са византиском малолетном принцезом Симонидом, краљ се Милутин окреће својим незаконитим синовима. Он је једног од њих хтео учинити престонаследником. Пре буне он је једног свог сина учинио и савладарем. То се види из дубровачких Књига РеФОрмација. У Децембру 1311. г. Дубровчани пишу краљу Милутину и — његову сину. Они имају неке трговачке односе са сином краља Уроиш (Милутина) и у 1312. г. 1 ) Може се веровати, да је и спољна нолитика краља Милутина била посредни узрок побуне краља Драгутина. Кад се краљ Милутин оженио Симонидом, у Србији се почела осећати немила превласт грчког утицаја на српски државни живот. Изгледа, да су краљ Милутин и његова ташта царица Јерина смишљали неке високе планове. Као да су с неком наме-

1) Моп. 8р. кн>. XXIX стр. 96—97,