Београдске општинске новине

Број 10

— 40

Год. XVII

да се ове накнадне понуде не узму у обзир и да остаје и даље ири својем решењу од 25. ч>ебр. 1899 год. АБр. 1441, по којем је уступљено чишћење нужника и помијара према прописаним погодбама за три године од првог јануара ове године Димитрију Стојановићу овд. за цену од шест динара по кубном метру. XII По прочитању предлога одборника г. Јанаћа М. Јанковића АБр. '926, да се прошири удица Савско пристаниште, одбор је решио, усваја се у свему овај предлог. Да грађевинско одељење спреми и поднесе одбору нацрт и предрачун за пропгарење ове уаице и за ублажавање пада у богојављен<5кој улици као и да се суд општине споразуме са министарством Финансија, однбсно земљиИШ, ШрббИОГ Ш 030 ПрОШИ 'рење, а које је држава дала приватнима под закуп. ХШ По прочитању акта управе сталног прОФ. слагалишта АБр. 1196 и извештаја управе општин ске трошарине АБр. 1425, да се означена количина ракије набављене за војску ослободи таксе трошаринске, одбор је решио, да се ова ракија не може ослободити таксе трошаринске. XIV По прочитању молбе Драге Милијашевић удове, АБр. 1417, одбор је са разлога у молби наведених решио, да се молитељица ослободи дуга за воду, што је остала дужна до првог јануара о. г. а да од тада буде дужна уредно плаћати таксу за воду. XV По прочита акта војеног одељења АБр. 1522, одбор је решио,

да одборници г. г. Дим. М. Ђорђевић, Васа Николић, КостаП. Михајловић, е Стојан Пајкић Младен Николић и Голуб С. Јанић нрисуствују од стране општине регрутној комисији за ову годиНу.

0 Б Ј А В А Усљед тога, што је у Нишу велики догон стоке, како крупне тако и ситне, и како се је куповина и продаја стоке у знатној мери развила, одбор општине нишке решио је: да, сточни трг у Нишу има два пазарна дана: фшорник и субоша. — До сада је био пазарни дан само суботом. Саопштава се ово продавцима и купцима стоке ради знања. ВЈУз. 1054. Од суда општинеграда Ниша 8. марта 1899. год. у Нишу.

Н А 3 Н А Њ Е Одбор општине београдске у седници од 15. Октобра 1898 г. решио је, да од 1. Јануауа 1899. год. буде такса псећој марци два динара , беа разлике, да ли се марка узима за мушко или женско псето. Исто тако коштаће марка два динара и онда када се на место изгубљене марке друга купује. О овоме се извештавају грађани и позивају, да у току месеца Јануара 1899. год. плате ову таксу општини и узму марку за свако псето.

II О 3 И В Позивају се сви грађани Београдске ошцтине који дугују за калдрму, да свој дуг плате заједно за 6% камате. у про-

тивном, наређено је, да се од свију наплата изврши. судским путем. Овом приликом чине се пажљивим купци имања, да се претходно увере, да дотично имање не дугује општини за калдрму, у противном плаћају они дуг, јер дуг, од калдрме није лични дуг, него дуг имања. Од Суда Београдске општине 11. Децембра 1898. год. АБр 8675 у Београду. Н А Р Е Д Б А На основу чл. 17. правилника за извршење закона о риболову, а на основу претписа г. министра народне привреде од 27 Фебруара текуће године ЗБр. 987, Управа града Београда објављује: 1. да је у месецу марту ове године забрањено ловити и продавати ове врсте риба: младицу, штуку, смуђ, бандар, гргеч, деверику, шљивар, бадорку, црвенперку, клена, мишоловца; и сву тако звану белу рибу, а сем њих кркушу и иеш; и 2. да се ова врсга рибе у месецу марту, не сме из суседне државе ни уносити, а ако се унесе да ће се одмах жива риба пустити у Саву односно у Дунав, а с мртвом ће се поступити по закону. Иступници ове наредбе казниће се по чл. 25. закона о риболову. Из канцеларије Управе града Београда, 3. марта, 1899. год. ЈУз 5259. у Београду. РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ I. Гробарина: а) Гроб за децу — — — — — 7- — д. б) Гроб за одрасле — — — — 12-— д. в) Мала гробница — — — — 555'52 д. г) Велика гробница Ш реда — — 998'93 д. д) Велика гробница П реда — — 1099'93 д. ћ) Велика гробница I реда — — 1684 - 57 д.

ром долазили у Србију Јеринини синови Тодор и Димитрије. Српска је партија била противна свему грчкоме. Краљ је Драгутин похитао да се користи самим приликама и да своје претензије сјединп са тежњама незадовољне властеле краља Милутина. То би, дакле, бно један иолишички узрок. Могло би се претпоставити, да је и домен краљице Јелене био један узрок заваде: Да је краљ Драгутин тражио земље своје машере краљице Јелене за се или за свог сина. Не би се могао навести какав доказ у потврду ове претпоставке. Краљица Јелена умире на свом ломену 1314. год., после заваде крал^а Драгутина са краљем Милутином. Буна сремског краља Драгутина била је врло озбиљна; велика опозиција плановима краља Милутина пређе на страну краља Драгутина. БиограФ АЕ. Данила II бележи, да је том приликом од краља Милутина одустала сва властела. 1 ) АЕ. Данило и његов биограФ не кажу нам, да је између браће дошло до рата. Али ако се има на уму: Милутиново тражење помоћи чак од грчког цара; она ужурбаност краља Милутина и склањање краљевског !) Дан. Жив. стр. 357.

блага у неприкосновене одаје манастирске; белешке биограФа АЕ. Данила П, да је краљ Милутин био у великој невољи и да није имао ни једног поузданог човека, 1 ) онде се може веровати, да је можда било и рата и да је краљ Милутин био приморан, да уплете Византију у чисто унутрашње српске ствари и да моли преко Архим. Данила свога брата краља Драгутина да се помире. Данило беше тада у Светој Гори као архимандрит. На позив краља Милутина он похита у Србију, па се с краљем саста у Скопљу, и са инструкцијама на челу читавог калуђерског посланства крену се краљу Драгутину. 2 ) Краљ је Драгутин са поштовањем и одликовањем примио ову калуђерску посаобину. Он обдари носланике, а пре свега даде Данилу „златну панигиницу искићену бисером и драгим камењем." На растанку он предаде Данилу писмо за краља Милутина, кога нађе на Овчем Пољу и предаде му писмо од краља Драгутина. 3 ) Захваљујући успеху Данилове мисије и, можда, утицају свештенства и саветима краљице Јелене и посредовању византиЈ ) Ј1нс1ет. 8 ) Дан. Жив. стр. 43—44. 3 ) Дан. Жив. 44—46.

ског цара Андроника, завађени српски краљеви дођоше до неког компромиса и помирише се на државном сабору. И за спомен тога измирења они се договорише да подигну манастир Св. Стевану, заштитнику дома Неманића. 1 ) Штета је, што је АЕ. Данило II ове догађаје испричао испрекидано и што је прикрио суштину самих преговора. Али, вероватно, на државном је сабору питање о наследнику рашчишћено онако, какоје тражио краљ Драгутин. Ово потврђује и тај характеристични Факат, што се после браћа нису завађала и што се краљ Милутин усудио да настави своју унутрашњу политику тек после смрти краља Драгутина.

(Наставиће се)

1) Споменик IV стр. IX. — Глас XXII стр. 3, 5, 9.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДА1БУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штанпарија Д. Димитријевића.

Уредник УРОП1 КУЗМАНОВИЂ