Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XVII.

Х\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\х\\\\\>\\\\\\х\\\\\\\\\\\\\\\'1

.\\\\\\\\'

НЕДЕЉА *. АПРИЛЛ 1899.

Број 12.

•ЖЖЖЖЖЖЈГЈГЖЈГЈГЖЈГЖЈГЖЖЈГЖЈГЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖМЖЖЖЖл ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ II I: II Ч : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 „ За стране земље на годину 9 „

■жжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжж.

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД' А СВВ КОРЕСПОДВНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА. РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

ГРДЂДНСТВУ БЕОГРАДСКОМ На збору грађана београдских, држаном 25, марта о. г. за избор једнога кмета и два одборничка заменика, имао је према азбучном гласачком сииску право гласа 3541 грађанин; од ових дошло је и гласало свега 135 и изабрати еу савршеном већином гласова а., 3-А- : г. Коста Арсенијевић, економ општине и бив. кметовски помоћник; б., 3^_ ОДЕОРНИЧКЕ З-А-МЕЖИСЕ!: г. Милан Милашиновић, инспектор кр. срп. државних железница, и г. Влада Тодоровић, инжењер железничке дирекције. Против овог избора није дата у законом року ни усмена ни писмена жалба, те је према томе овај избор пуноважан. 0 овоме се извештава грађанство ради знања, Од суда општине београдске, 2. априла 1899. год. АБр. 2289. у Београду.

КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСПРАВА

') Срећковић (Ист. II стр. 175, 251), Ковачевић и Јовановић (Ист. стр. 103), Руварац (Чуп. Год. II етр. 244), Крстић (Ист. стр. 56), Убавкић (Ист. стр 116) правидно узимају да је краљ Драгутин умро 1316 г. Пејачевић (Шз4. стр. 223), Мајков (Ист. стр. 30), Калаји (Иет. стр. 49), Љубић (ко \ 7 С1 стр. 59), Милаковић (Ист. стр. 14), Медаковић (Ист, I. стр. 193), Мандровић (Ист. стр. 98), Видаковић (Ист. I стр. 119), Давидовић (Ист. стр. 86) погрешно узимају да јекраљ Драгутин умро 1317. г. Катанчић (Гл. V стр. 173): 1305 г.; Клајић (Роуј. В. стр 92 и АИаз стр. 10): г. 1314

Мото: ... „ Лат < 1тГ1гагит е/. [огтае д1ота [1иха а/дие ГгадШз ез1; тНич сЛага ае1егпа^ие каЂеГиг" 8а1ив(;. Сош. Са(;. сар. I. _ НАПИСАЛИ К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ (Рад паграђен са 400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г). ј • . ■■Г ■ ; - I (СВРШЕТАк) Краљ је Драгутин, дакле, умро у Петак 12 Марта 1316. г. 1 ) Пре смрти краљ се Драгутин покалуђери и у калуђерству је добио име Теоктист. Овим га каљуђерским именом називају и неки летописи; а тако исто и

једна стихира : тО^октист«, Дрлгоутиш ксј хкллни"... 1 ) На смртном часу краљ је Драгутин тешио и поучавао своју жену Катарину, сина Владислава и своју властелу; написа писмо своме брату краљу Милутину; преко награђена калуђера Атанасија посла АЕ. Данилу II дарове и последње опроштајне речи; па најзад, после толико година предрасуда и искушења, рада и труда, молећи се Богу, оде он „на пут с кога се неће никад вратити". Кад су га хтели окупати, испод калуђерског одела нађоте му кострет са тршчаним појасом, који су тек водом успели одвојити од тела. И т. д. 2 ) Тело краља Драгутина пренето је из Дабрца у његов манастир Св. Ђорђа у Расу. 8 ) Одавде је доцније пренето у манастир Студеницу, јер се у манастиру налази погребна плоча краља Драгутина с

! ) М. С. Милојевић, Путопис II стр. 232. 2 ) Дан. Жив, стр. 50—51. — Ив. Павл. Жит. стр. 198—199. —Троношад 8на, да су краљу Драгутину нашли на телу у месо упијене гвоздене ланде. Гласн. V стр. 57. 3 ) Дан. Жив. стр. 52. — Троношац узима, да је краљ Драгутин умро у Београду а сахраљен у ГЛ<111ЛСТИ() Ск. 1'«0>рГ1(1 N4 ХолМЋ." Троношац саопштава, да је гроб краља Драгутина отворен 1745. г и да је том приликом видео, како су кости краљеве врло развијене. Гласн. V стр. 29, 57. — Пејачевић и Орбиније знају, да је краљ Драгутин умро у Митровици. 8еп\ стр. 226. — Ј1 Ке§по стр. 253. —

натписом: „Стефаик, смнк крллга Оурошд, оуноукћ скетлго Симонл монлхл, прлоуноукћ скбт^го Симео)на. и1 )

Краљ је Драгутин имао два сина Владислава и Урогиица и кћер Јелисавету. „И п (краљ Драгутин) роди ск курл КдтлЛЕНОН), к. синл Кллднсллкл крллга и Оурошицл и Слислк^тоу", веле поуздани летописи. Хаџи-Јорданов Летопис не спомиње порода краља Драгутина; а Верковићев Летопис узима, да је Јелисавета била кћи краља Уроша I 2 ) Пејачевић погрешно узима, да је краљ Драгутин имао и сина Константина. 3 ) Лукарије, Орбиније и ДиФрен погрешно узимају, да је Владислав био син краља Милутина. 4 ) Владислав Драгутиновић добио је 1292. г. 19. Августа од напуљског краља Карла II Анжујског део Славоније. У повељи вели краљ Карло, да за искрену оданост и услугу коју је чинио и чини Владислав, прворођени син српског краља СтеФана (Драгутииа), даје и потврђује Владиславу,

!) 81аппе X стр. 258—259. 2) Љуб. Стојан. Спом. III стр. 130—131. 8*аппе XIII стр. 174, 191. — ШаФ. Рата4, стр. 131. 3 ) Шв*. 8егу. стр. 226. 4 ) Биосап, К181ге41о де дН АппаП <И Канва стр. 37. — ОгћЈш, Ј1 Векпо стр. 253. — Саг. Лот. (Ји Сап^. ЈШг Уе4. е(; ^ оу . стр. 57.