Београдске општинске новине
Број 12
— 46 -
Год. XVII
С Т Е Ч А Ј Општини београдској потребан је један инжињер-хидротехничар. који ће отправљати дужност и послове управника београдских водовода и радити на проширењу и побољшању водовода. Плата је до 6000 дин. годишње. Г.г. инжињери, који би желели овога посла примити се, имају се писменом молбом обратити суду општинском најдаље до 10. Априла ове године закључно. Уз писмену молбу треба да поднесу доказе о својој квалиФикацији, као и о томе, да су већ радили на водоводу, и на којем. Од суда ошптине београдске 18. марта 1899. године у Београду АЖ 2084.
0 Б Ј А В А Како су попуњена сва места на Новоме гробљу, правилима гробљанским одређена за велике зидане гробнице првога реда, то је одбор опшгински, на предлог гробљанског одбора, у седници својој од 9. мартао. г. решио, да у парцелама III, IV, V и VI новога гробља поред пута од улаза ка цркви, сједне и с друге стране буду велике зидане гробнице првога реда. Цена овим гробницама одређена је истим решењем одборским 2000 дин. у сребру заједно са зидањем. За ову цену стиче се право службености за 100 година; после овог времена има се по нова ова цена платити каси гробљанској, ако се жели задржати гробница у службеност за других 100 год. Поред цене од 2000 дин. има уживалац оваке гробнице плаћати годишње по 15 дин. за одржавање исте. Овосе објављујеграђанству радизнања. Од суда општине београдске 10. марта 1899. год. АБр. 1451. у Београду.
његовим наследницима, прејамницима и легитимним потомцима војводину Славонију, сем земаља бана Радослава и његове браће и грофовстава Бељије, Модруше и Бинодола. 1 ) И поред ове звучне повеље „на вечност" Владислав је остао за кратко време славонским баном. Већ 1298. г. краљ Карло даде Славонију Павлу Шубићу. Год. 1309. помиње се неки Јован као бан целе Славоније (ТЈоттиз Јоћаппез бапиз 1о1т& 8с1а^отае)' 2 ) Владислав је био ожењен Констанцијом , унуком Алберта Морозинија, ујака маџарског краља Андрије III (1290 —1301). Има спомена, да краљ Владислав није имао мушке деце. 3 ) Владислављев млађи брат Урогииц био је ожењен ћерком ердељскогвојводе Апора. 4 ) По АЕ. Данилу могло би се мислити, да је Урошиц рано умро. АЕ. Данило при смрти краља Драгутина спомиње само Владислава. 5 ) Урошиц је већ умро, а Јели1) КикиЦ. Агкју кпј. VII 2а§гећ 1863. стр. 20—21, §Х1У. 2) Кик. Агкху кпј. VII стр. 20—21. — Ка<1 XVIII стр. 220—222. — Гласн. XI стр. 324—325. 3 ) Срећковић, Ист. II стр. 178—179. — Гласн. V стр. 58. — Гјићш, Цоус ! стр. 81. — Пејач. НЈа4. 8егу. стр. 225. 4 ) Срећковић, Иет. II стр. 184. 6 ) Дан. Жив. стр. 50.
Н А Р Е Д Б А На основу чл. 17. правилника за извршење закона о риболову, Управа града Београда актом својим од 30. Марта о. г. Бр. 7807. објављује: 1., да је од 1. Априла до 15. Маја забрањено ловити и продавати ове врсте риба: шарана, јаз (братвиш), мрену, сабљарку, крупатицу, караша, лињака, чикова и вретенара. 2. Да се сва ова врста рибе, не сме у ово време ни доносити из суседне државе и ако би се унела, онда ће се сва жива риба пустити у Саву и Дунав а са мртвом поступити по закону. Иступници против ове наредбе, казниће се по чл. 25. закона о риболову. Ово се објављује грађанству ради знања и управљања. Од суда општине београдске, 3. Априла 1899. год. АБр. 2532. у Београду.
II А 3 Н А Њ Е Управа Државних монопола претписом својим од 10. марта т. год. КМБр. 3834 саопштила је решење господина министра Финансија од 19марта 1897 год. ПрБр. 6637 следеће садржине: „Да се у будуће не удара жиг касе српеке ренте „К. С. Р" на таксене и крчмаринске марке пошто поменута каса више не постоји, и у исто доба наредио је, да се марке са номенутим жигом постепено повуку из саобраћаја и замене новим маркама без жига. До данас све су марке са жигом повучене из саобраћаја и замењене новим без жига, осим таксених марака од 3 дин. и од 30 иара дин. комад, које се још налазе у саобраћају са жигом касе српске ренте, — па како ових марака још врло мало има то је Управа држав. монопола решила под данашњим: да се таксене марке са жигом ; ,К. С. Р." од по 3 динара и од
савета се, ваљда, била већ удала. Летописи бележе, да је Урошиц сахрањен у цркви св. Архилија, где је била митрополија (дан. Ариље) и да се посветио. 1 ) Владислављева сестра Јелисавета била је удата за босанског бана Сшеиана 1 ЕошроманиКа. Јелисавета је родила Сшепана II, Иносава и Ђладислава. Степан II Котроманић имао је јединицу Јелисавешу, супругу Људевита Великог. Инослав или Нинослав имао је сина Дабижу и кћери Даницу и Кашарину а Владислав: бана ВукиКа и краља Твршка. 2 ) Краљ је Драгутин у последњим годинама делио државну власт са својим сином Владиславом. То се види из дубровачких књига. Дубровачко Веће 1312. год. наређује: ....(поаћч) соп8п1е$ т рагНбиз гедп 8Гер1гат е1 /г7Иетв нои р088пп1; со§тшвсеге.... 3 ) По АЕ. Данилу, краљ је Драгутин на самрти наредио да Сремском Краљевином, управља Владислав у дого-
!) Љ Стојан. Спом. III стр. 95, 98, 146. — ШаФ. Раша!. 1|е1. стр. 52—53. Гласн. V стр. 58 ; БШ стр 9. 81аг. ХШ стр. 168. — Дучић, Рад. IV стр. 169. — Међу фрескама Пећке Патријаршије налази се и слика Св. Урошица. Он има дрвенкаст огртач, зелену доламу, без круне, млад је. без браде и бркова. Милојевић, Пут II стр. 208. 2 ) Љ. Стојан, Спом. III стр 100, 138—139. —П. Срећк., Ист. II стр. 184. — К1а1С, Роуј . Воапе стр. 90. — Ковач. и Јован. Ист. стр. 96. 3 ) Моп. 8рес*. књ. XXIX стр. 106.
ио 30 и. дин. комад , повуку из саобраћаја и замене новим али без жига. Облик. величина и боја нових марака иста је, као и код досадашњих марака са жигом. Нове марке без жига почеће се употребљавати од 1 аирила ове године, напротив, марке са жигом од овог дана неће се смети употребљавати и сва писмена снабдевена са маркама са жигом од тога дана неће имати законску вредност. Марк.е од 3 дин. и од 30 пара дин. комад без жига могу се добити на каси благајне Управе града Београда. Продавци марака и код којих се на дан 1 априла буду нашле таксене марке од по 3 дин.и 30 п. дин. комад са жигом „К. С.Р. дужни ће бити да се у року од деведесет дана т. ј. од 1 априла ове године писменом молбом, али без таксе обрате благајни Управиној са изјавом, колико комада и које врсте марака са жигом имају и да желе, да им се исте марке замене новим маркама без жига." Ово сеобјављујеграђанству ради знања и управљања. Од суда општине београдске, 14. марта 1899. год., АБр. 1929 у Београду.
РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 18. Марта 1899. год. Председавао председник општине г. П. Д. Стевановић, приеуствовао члан суда г. Стев. Ивковић, од одборника били : г.г. Мих. Јоваиовић, А. Ј. Стевановић, И. Коалић, Ђока Тошић, Др. Ј. Ђурић, Милутин Ј. Божић, Младен Николић, Јов. Петровић, Ј. М. Јанковић, С ЈосиФовић, Д. М. Ђорђевић, Ђ. Н Соколовић, Мита Петровић, Др. Стеван Марковић, Милов. Миленковић, Богоје Јовановић, Трајко Стојковић, Васа Николић, Дамн.ан Стојковић, Коста Н. Лазаревић, Д. Тадић, Пет. И. Јовановић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држаие 9. марта 1899. год. и примљен је без измена. II По прочитању акта Управе вар. Веограда и њених одељака АБр. 1889, 2007, 1869, 2021, вору са својом мајком краљицом Катарином и властелом. 1 ) Али ће Владислав мало владати. У АЕ. Данила има један детаљ, на основу кога би се могла створити једна претпоставка. На име, АЕ. Данило бележи, да је краљ Драгутин на самрти написао једно писмо своме брату краљу Милутину.' 2 ) АЕ. Данило не саопштава садржину писма вероватно, што није био посвећен у ствари владалачке дискреције; али се може нагађати, да је краљ Драгутин, шаљући брату последње опроштајне речи, у писму га заклињао, да одржи своју свечано задану реч; да прими у заштиту његов дом. Како је, пак, краљ Милутин сматрао питање о наследнику, види се из првих догађаја. По Михи Мадијусу (из XIV в.) чим је краљ Драгутин умро, краљ је Милутин ухватио Владислава па га у затвору држао до своје смрти. 3 ) Ову белешку Мадијусову потврђује и Буркард, савременик краља Владислава и СтеФана Дечанског. 4 ) На Сремску Краљевину сада поред краља Милутина полагаху право и Маџари. Изгледа, да је дошло међу њима до неког
!) Дан. Жив. стр. 50. 2 ) ЈћМега, стр. 51. 3 ) БјићЈе, ]Ч оу С1 стр. 82. 4 ; Чуп. Год. књ. XIV стр. 24.