Београдске општинске новине

Еро ј 13

- 50 -

Год. XVII

3 дин.и 30 п. дин. комад са жигом „К. С. Р. дужни ће бити да се у року од деведесеш дана т. ј. од 1 анрила ове године писменом молбом, али без шаксе обрате благајни Управиној са изјавом, колико комада и које врсте марака са жигом имају и да желе, да им се исте мар К е замене новим маркама без жига Ово се објављује грађанству ради знања и управљања. Од суда општине београдске, 14. марта 1899. год., АБр. 1929 у Београду.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 1 аарила 1899. год. Председавао председник г. Н. Д. Стевановн}!, присуствовади чланови суда: г .г. Стев. Ивковић и Коста Симић, од одборника били: г .г. Др. Р. Лазаревић, Др. Стеван Марковић, Ив. ИвковиК, Младен Николић, И. Козлић, С. Ј осифовић, М. С. Петронијевић. Н. Петровић, Мих. Јовановић, ЋокаТомић Стојан Пајкић, Мијаило Миловановић, А. Н. Крсмановић, К. Др. Ризнић, Трајко Стојковић, ГолуО С Јанић, П. Спасић, Дамјан Стојковић, К. Н. Лазаревић, Ј. М. Јанковић, Др. Ј. 'Бурић, М. Ј. Божић, Коста М. Ђурић, Д. М. Ђорђевић, Д. Тадић, Милов. Миленковић. I Председник извештава одбор, да су на збору грађапа београдских, држаном 25. Марта о. г. изабрати савршеном већином гласова: за кмета г. Коста Арсенијевић бив. кметовски помоћник и економ општине и за одборничке заменике г. г. Милан Милашиновић испектор и Вдада Тодоровић инжењер железничке дирекције; да је овај избор пуноважан и да је суд општински тражио наддежно одобрење да се изабрати државни чиновници могу примити ове дужности, и кад то одобрење суд добије, позваће изабрате да заклетву положе а дужност приме. А г. Арсенијевић има се сада заклети и дужност кметовску примити, што је одмах према прописима закона и учињено. Одбор је примио к знању ово . саопштење и полагање заклетве. II Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 23. Марта ове год. и примљен је без измена.

тата и латинског назива стГШе вероватно да постоји нека етимолошка веза. 1 ) У споменицама се Цавтат назива: Ергс1аиго, Ерг1аиго , (ЉМа$ УеШе, Еодиза Уесс!па , Стари Д8крокникк, Цнптдтк, Цпктат*., Цаптдтк. Цавтат је, све до пропасти Дубровачке Републике (1808. г.) био под управом дубровачког капетана или кастелана. 2 ) Пристаниште му је радило и одржавало везу с Дубровником. 3 ) У времену ратовања Француза са Русима и Црногорцима 1806. до 1807. г. Цавтат би попаљен и похаран. По минулом рату на још свежим паљевинама засели се неколико кућа. 4 ) 2. Одисториске је интересантности, како дубровачке аналисте (као Аноним, Никола Рањенић узимају, да је постао данашњи Дубровник. Босанског (ас. српског) краља Радослава збаци с престола син Часлав (Берислав; по Рањенићу 400., по Анониму 458. г.). Тада краљ Радослав, сазидавпш на морској обали РадиКев Град оде преко

х ) Ј)г. К. Лгесек, Бхе Нап<Је]881газ8еп стр. 7. Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. I стр. 78. С.К.З. 2 ) Пуцић, Спомениди књ. I. стр. XXIX. — Мопит. 8рес4. уо 1. XI. стр. 72. 3 ) Мопиш. вррс*. уо 1. XI. стр. 74; уо1 XIV. стр. 110. 4 ) Д. Руварад, АвтобиограФија Ђирила Цветковића стр. 43, 75.

III Одборник г. Марко С. Петронијевић пита, да ли је суду општинском познато, да општина има извесне корисги од више потрошње електричне струје и да ли се о томе води рачун. Председник је одговорио, да је суду ово познато и да се о овоме води рачун. IV Одборник г. Коста Др. Ризнић пита, да ли је суд иследио ствар о кријумчарењу са вином. Председник је одговорио, да је ствар ислеђена и да ће се кроз који дан издати о томе решење. V Одборник г. Др. Јов. Ђурић мисли, да би требало ударати на месо жиг са датумом, како би се знало, кад је стока клата и како би се спречило, да касапи продају устајало месо. Председник је одговорио, да ће суд о овоме размислити и учинити шта треба. VI По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 2422, 2140, 2215, 2311, 2372. 2137; 1279, 2139, 2278, 2325, 2509, 2359, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Марко Крављанац доброг владања и средњег имовног стања; да су доброг владања и доброг имовног стања: Петко Вељковић предузимач, Мајер Леополд Бреслауер књижар, Петар Живковић џамбас; да је Шмит Шил електротехничар, доброг владања и непознатог имовног стања; да су му непознати Ката Пере Живковића џамбаса, Милан Павковић џамбас, његова жена Дуда, Петар Васић циганин, Митар Живковић џамбас, Милош Марковић, Јован Воркапић раденици, Стеван Богојевић обућар, Светислав Клетић лимар, Ђура Стојановић кочијаш, Владимир Јовашевић, бакалин, Леополд Силберхорн обављач проститутске радње, Петар Павловић памуклијаш; да Мијаило Ј. Мићић бив. пешад. наредник није београђанин и да овај одбор не може дати никакво уверење о њему. мора и Пуље у Рим, где се ожени једном Римљанком. Радослава Белу сина Стевана Радосављевића 1 ) Босанци позваше за краља, кад умреше Часлав (Берислав) и његова два сина. Са 500 римских витезова Бела се крену у Босну. Кад се искрца на далматинску обалу, он сазида један градић на стени званој Еаие, да би се склонио са својим витезовима, благом, стварима, реликвијама од неколико женских светаца и два комада Часнога Дрва. У том градићу, који се по стени назва ЕаЂтго, Бела остави посаду од 50 лица, па похита у Босну, да заузме понуђени краљевски престо. 2 ) Лако се може увидети, да је ова аналистичка прича без историске истине. Можда су дубровачке аналисте попунили празнину својих анала овом, вероватно народном, Фамом. Растић је покушао, мало на рационалистички начин, да преради наведену причу. Он, правилно, узима да су Епидаурци засновали Рагузу. После катастроФе Епидаурци, пролутавши кроз шуме, уговорише са словенским краљем Селимиром, који је управљао Илириком, да могу слободно становати у његовој држави.

!) У М. Орбинића: Павлимир Бела син Петрислава Радосављевића, Ј1 Ке§по стр. 216. Мопит. 8рес4. то1. XIV. стр. 3—4, 170—173.

VII Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СТБр. 343, 828, 799, 821, одбор је изјавио мишљење да се молиоцима Данилу Стевановићу чиновнику, Александру Стаменковићу пензионеру, Милану М. Вукомановић чин. жел. и Катарини А. Матића могу дати тражена уверења о њиховим породичним односима. VIII Председник извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 31. Марта о. г. АБр. 2459 одредио цену лебу запрву половину Априла — од 26 пара по килограму, а да се леб продаје по 25 пара у тежини од 962 грама, пошто је средња ценажита за прошлих 15 дана била преко 17 дин. Одбор је примио к знању ово решење суда општинског. IX По прочитању молбе Александра Марјлновића гимназисте, којег је општина пре године дана издржавала и школовала, одбор је решио, да се молиоцу Александру издаје из општинске касе а из партије за издржавање сиротиње од првог Априла ове године по тридесет динара месечно на име издржавања и да га оиштина и одева. Ово благодјејање да му се даје све донде док се год буде добро учио и у школи напредовао. X По прочитању молбе Варваре Гатковић удове бив. општинског службеника одбор је решио, да се молитељици Варвари издаје из ошптинске касе а из партије на издржавање породицаумрлих и изнемоглих општинских службеника од првог Априла ове године по тридесет динара месечно на име издржавања. XI По прочитању молбе Стевана Богдановића ђакона цркве дорћолске АБр 2245, којом моли, Тада се Епидаурци почеше насељавати у Грацу, градићу у Жрновници. Њима почеше са свију страна долазити изгнаници и разбегло становништво. За тим се они, сами. г. 568. из Граца заселише на стени Еаие и тако засноваше град Еаиза. 1 ) 0 постанку данашњег Дубровника усвојено је оно, што бележи Константин ПорФирогенит. Када су Словени у УП. веку порушили итб лаатроу Штакра, становници који успеше да избегну из ове катастроФе засноваше на тврдој стени и неприступачном месту град тб Раобаооу. Од некуда К. ПорФирогенит зна и имена тих избеглих Епидаураца, који засноваше овај нови град, а то су: Гргур, Арсафије, Викторин, Виталије , Архиђакон Валеншин и Валеншин, отац протосиатра Стевана. 2 ) 3. К. ПорФирогенит, желећи да се и при опису Дубровника похвали својим филолошким знањем, доводи име Рауза у етимолошку везу са речју 1аиз, 3 што је у средњевековој латинштини значило оно што и латинска реч 1а6ез (стрмен, литица, провала).

!) Мопит. 8рес*. то1. XXV. стр. 16. 2 ) Мопит. 8ресЈ. уо 1. VII. стр. 278. 3 ) Мопит. 8рес1. уо 1. VII. стр. 401—402, 414.