Београдске општинске новине

Број 13

— 52 —

Год. XVII

да му се из општинске касе даје месечна помоћ одбор је решпо, да се молилац од овог тражења одбије. XII По прочитању молбе Павда К. Убавкића закупца општинског каменог мајдана „Бела Марама" да се закуп овог мајдана продужи од три на шест година, одбор је решио, да се молилад одбије од овог тражења. ХШ Пошто су рачуни општински за 1898 год. склопљени, председник позива одбор да из своје средине одреди комисију, да те рачуне прегледа. Одбор је решио, да одборници г. г. Коста Др. Ризнић, Јован Петровић, Мих. Миловановић, Мих. Јовановић и Д. М. Ђорђевић, од којих могу тројица пуноважно радити, прегледају рачуне за 1898. год, и поднесу одбору извештај. XIV Председник извештава одбор, да Јаков Дамјановић и Риста Крстић, предузимачи овд. који се парниче са општином због наплате за израђене послове нуде ошптини равнање; да је ову њихову понуду за равнање проучио правозаступник општине и да је дао мњење да би га у интересу општине требало примити. По прочитању те понуде АБр. 2087, и по саслушању мњења општ. правозаступника, одбор је одлучио. да одборници г. г. Никола Петровић, Ивко Ивковић и Дим. Тадић проуче акта по овоме предмету и понуду за равнање са мишљењем правозаступника опјлтинског и поднесу одбору извештај са предлогом. XV Председник изпоси одбору на решење предлог одборника г. Дра Стевана Марковића о проширењу тротоара на теразијама са извештајем грађевинског одељења. Одбор је одлучио, Ову Порфирогенитову етимологију примио је и Дукљанин 1 ) и дубровачки анали, 2 ) па се, то непоуздано мигпљење одржало и до најновијега времена. 3 ) По мишљењу Бга К. Јиречка не може се основано филолошки протумачити име Рагуза ; али постоји знаменита аналогија у називу између наше Рагузе и Вадиза-е, града на истоименој реци (стари Нугтгтт) у Сицилији, који се град спомиње у времену византиске и арабљанске влацавине острвом. 4 ) Константин ПорФирогенат не зна за име Дубровник. Да се Дубровник у X веку звао данашњим именом, ПорФирогенит би одиста назвао Рагузу и данашњим именом. Може се, дакле, мислити, да се Дубровнил почео звати данашњим именом после X века.

!) Едиција Д-ра Црнчића отр. 33, 36, 40, 42. 2 ) Мопиш. 8рее4. уо1. XIV стр. 173; то1. XXV. стр. 16. — М. ОгМш, Ј1 Ке^по етр. 216. — 81. 1л1ссап, Сорјово К184геи> стр, 15. 3 ) П. СрећковиК, Историја Срп. Народа, књ. II стр. , 105. — Ч Мијатовић, Ист. Трговине стр. 142. 4 ) Вг. К. Лгесек. Оје Напс1е188(га88еп стр. 10—11. ]_)г. К. Војновић узима да се ова сицилиска Рагуза развила и8 нашег Дубровника. Кл<1 СХХ1Х стр. 116. Ово је погрешно мишљење, јер се не може веровати, да у оном времену Дубровник буде толико моћан и слободан, да на туђем земљишту заснива колонију под својим именом. Једино су у Босни Дубровчани засновали колонију под именом свога града. — Енгел доводи име Рагуза у етимолошку везу са итал. речима госсћа и Сћтва : Коссћиш Васћиза; Ва-сћшза. Оеасћ. (I. К. стр. 47.

да се решавање о овом предлогу одложи за другн пут. XVI По прочитању акта Павла Анђслковића пензионара овд. АБр. 2062, у којем п^едлаже начин за регулисање имања код митрополије, иио саслушању извештаја председника, да се овај предмет сада налази пред дриавним саветом на решењу услед жалбе истога Анђелковића, одбор је одлучио, да се решавање по овоме акту одложи, док се не реши ствар у Државном Савету. Х^П Председник извештава одбор, да иок. Андра Надеждић бив. кмет. помоћнил, дугује општини 245 дин. од изузете плате, и да после смрти своје није оставио никаквог имања, одакле би се ова сума могла наплатити; да поч. Живко Секулићбив. пријавник дугује општини 70 дин. од изузетеплате и да после смрти своје није оставио никаквог имања, <одакле би се ова сума могла наилатити; да Милован Ивановић месар овд. дугује ошптини 444 дин. однеплаћене кирије, али да се ова сума не може да нацлати због сиротног стања дужникова; да Аврам Меламед ов т. дугује општини 135 дин. за послату војену конору за његов рачун, али да се ова сума не може да наплати због убогог стања дужникова. Па како је утврђено, да се ни једна од наведених сума не може да наплати то суд општински предлаже, да се сва ова вересија огласи за пропалу. По саслушању овога и по прочитању реФСрата о овоме ББр. 2934, 2935, АБр. 1911 и 1912 из 1898 г. одбор је решио, да се све ове четири суме огласе за пропалу вересију и да се из књига избришу.

општински послови Регулисање ирестонице. Пре неког времена изашла је брошира под надписом „У лету кроз Београд," и ми је препоручујемо Београђанима на расматрање. — У Занимљиво је, како дубровачки летописи узимају да је постало име Дубровнш. Према новоме граду Рагузи на високом пошумљеном брду на континенту беше српско насеље Дубрава. Рагужани засуше плитки канал, који је растављао Рагузу од континента; обухватише и Дубраву; шуму посекоше а брдо назваше Светим Срђем. Од ове дубраве временом се Рагуза назове и Дубровником. Дукљанин вели, да су Словени Дубровник назвали данашњим именом, што они који су га сазидали дошли су из шуме. 1 ) Ог. К. Јиречек мисли да је порекло назива Дубровника тамно и да Дубровник не може бити дериват од дубрава , 2 ) Ја мислим, да је ово мишљење доста натегнуто. А за што да не постоји каква етимолошка веза између веома сличних именских облика Дубровник и дубрава? У балканској геограФСкој номенклатури има назива који се нису управљали по скрупулозним етимолошким законима; има примера да су нека старија геограФСка места ишчилела испред нових створених по имену каквог свеца, гувернерске палате, градског кварта, трга,

!) Летопис стр. 33, 36. 40. 8с1а^1 уего Бићгоушсћ арре11атепт(;, 1 (1 ев(; 8у1уе81;ег 81Уе 8у1уеа1 ;п8, ^иошат ^иашЈо еат аеЗШсауегши, ае 8у1уа уепегипС. 2 ) Б1е Нап<1е188(;гз8зеп стр. 10—11.

њој се критикује досадањи правац регулисања наше престонице, и часништво ове општине, као и уредништво овога листа свако ће мишљење о овом предмету брижљиво прикупљати.

0 Б Ј А В А Суд општине београдске даваће под закуп путем јавне лицитацнје два киоска, на Калемегдану. Лицитација ће се држати на дан 13. Априла тек. год., у 3 сата после подне, у економном оделењу општине београдске. Позивају се лицитанти да изволе доћи на лицитацију тога дана. АБр. 2405. — Од суда општине београдске 29. Марта 1899. године, у Београду. 0 Б Ј А В А . Два дућана. у улици Краља Александра, где су телалнице, издају се под закуп одмах или од Ђурђевдана. Ко жели узети било један или обадва дућана, нека се јави Суду општине београдске. Подрум под школом код Саборне Цркве, који се може употребити корисно као магацин, за вино, ракију или колонијалне еспапе, издаје се под закуп одмах или од 1. маја тек. год. Ко жели узети овај подрум, нека се изволи јавити Суду општине београдске. АБр. 4969. Од суда ошптине београдске 1. марта 1899 год. Београд.

цркве. Један јеод ових случајеваи с Дубровником. Ушао је српскиживаљ у Рагузу; асимиловао је у се оно иреосшалих Епидуараца; дао је граду српски етнички характер и ново, своје име Дубровник. Не може се тачно утврдити када је постао назив Дубровник. За овај назив Дукљанин (ХП в.) зна, а ПорФирогенит не зна. На основу ова два податка може се мислити, да је име Дубровник постало у овом великом временском размаку: од X—ХП века. За време Дубровачке Републике увек је званичан назив био Рагуза. Па ипак Турци, кад су дошли на Балканско Полуоство, ступили у односе са Дубровачком Републиком назвали су Дубровник српским именом. 1 ) (нАстдвиие ое)

!) КаЗ БХХХ1У стр. 54. (У путопису Мелхијора Сајдлица). — Копјдге1сћ 1)а1та11еп 4. II. Т^игпћегј* 1717 стр. 207 (Неи(;е хи Тад упг Д дег Ог1; уоп (1епеп Тигкеп Т)аћгогчска ишЈ уоп (Јеп 8с1ауошеп Иокгопгсћ ћеиатае!;). — Рои^пеуНе, ^оуаде ве 1а бгесе, 1. I. стј > 26. 1)оћго?1сћ, пот ^ие 1еа Маћоте(;аи8 (1оппа1еи1; а 1а герићПцие боитегате ће 8а1п1-Ша»е. Пуквил. даје Дубровнику још једно, са свим усамљеао и неосновано, име Ауза. Он нагађа да то име долази од Аидиз1а , које су име Римљани давали рестаурираним градовима. Јћ. стр. 11. —

ЗТЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦПЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Влаеник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ