Београдске општинске новине

Број 19

— 75 -

Год. XVII

РАСПОРЕД Годишњих испита по основним београдским школама

Дан и месец

н а 3 и в III 1с О Л ЕЈ

ДУН. КРАЈ

САБОРНА ЦРКВА

САВА И ВЕЖБАОН.

И. ВРАЧАР

3. ВРАЧАР

САВИНАЦ

ТЕРА8ИЈЕ

ПАЛИЛУЖА

ТОПЧИДЕР

3 јуна

1 2 р. м.

4 јуна

I. р. Ж.

5 јуна

1У 3 м.

Ш м.

Ш м.

IV м.

IV м.

Ш м.

I м.

Ш м.

7 јуна

II м.

Ш м.

8 јуна

IV ж.

Ш ж.

1и П м.

IV ж.

I ж.

1и11 ж.

I м.

9 јуна

I и II м.

IV ж.

1иПж.

Ш м.

П ж.

I м.

IV м.

П м.

10 јуна

Ш ж.

IV м.

I вежб.

Ш ж.

I м.

II ж.

IV ж.

II ж.

11јуна

III м.

I ж.

ППУв.

П м.

IV ж.

Ш м.

П м.

I м.

12 јуна

пре п. приправ. мушк. по подне женски

I м.

П в.

П ж. I м.

I м.

П м.

Ш м.

IV м.

13 јуна

П ж.

П м.

IV м.

П м.

IV м.

—

Ш ж.

Ши1У

14 јуна

IV м.

II ж.

III и IV женски

I ж.

Ш ж.

IV ж.

Ш ж.

IV ж.

I и П

ii

Испити ћо трајати у сваком разреду ио цео даи, сем приправних разреда на Дун. Крају, у којима ће испит бити 12 јуна пре подне у мушком разреду, а посде подне у женском разреду. Испити ће почињати у 8 часова пре подне и 2 часа по подне. Умољавају се одређени г.г. присутници испита, а тако исто ђачки родитељи и остали пријатељи школе и деце, да изволе присуствовати овим испитима. Из седнице школског одбора за град Београд 19 маја 1899 године, Бр. 255.

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уреЗјењу еснаФа димвичарског Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и после подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога немогућно допустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 040 динара б) за чишћење димњака простог 0 - 20 „ в) „ „ „ на два спрата 0'40 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда 0*40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда 0-40 „ ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама 1-— „ е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више (Ј '40 „ ж) за чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0*20 „ з) за испаљивање димњака . . 1'50 „ и) за чишћење типлова на пекарницама од типла . . . 0 20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће наплатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено: колико је и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и ког је даначишћење вршено. Наполеђини признанице мораЈу бити одштампане таксе из члана 16. правила. Признанице морају бити снабдевене оригиналним потписом мајстора, који у дотичном рејону занат упражњава.

тама 1 ), Дубровник је с мора неприступачан, на сурим стенама, једино му је заклоњено пристаниште Тргуж (Огауоза), али је оно удаљено од града. Пред собом са сува, има планинску земљу са онима намрштеним ратоборним горштацима. Дубровник нити се налази на каквом заливу, нити на излазу какве долине. Као други основ историске величине града Дубровника ваља, свакако, узети природу расе, етнички характер Дубровчана. Мешавином латинског елемента танане интелигенци }е и свежег и бујног српског елемента створила се једна популација високе интелигенције и живе активности. Из незнатног приморског места створити једну тако знатну трговачку републику; кроз векове очувати своју слободу и проћи кроз све оне територије, које има да поднесе једна минијатурна државица међу толиким огромним државама с великим завојевачким тежњама: све то тако лепо квалиФикује високу интелигенцију Срба Дубровч&н&, њихову досетљивост, <кину памет, оштроумност, активност и енергичност. !) Жива колорисана илуетрадија изгледа Дубровника с мора има у: Мте <1е 1 ј .: БаЈтаНе е* Моп1епе§го. ЕхсигаЈоп агШИ^ие еп Ба1таМе 64 еп МопЈепе^го Рапз 1860.

Па и саме политичке прилике донеле су да се Дрбровник развије и одржи. Да се Дубровник налазио у средини једнога народа; да се налазио под искључивим утицајем једне једине силе: Дубровачка би самосталност била угушена; са стагнацијом и летаргијом дошла би декаденција, ништавило, ишчезнуће. Срећа је била за Дубровник, што се налазио у пределу, где се сукобљавали политички интереси многих народа и држава и Дубровник је, захваљујући, нема сумње, само томе изванредном контакту политичких СФера, могао да се одржи и развије. Пред собом је имао несложан српски народ, који се почео уједињавати тек у последњим средњим вековима. Тамо преко мора у Италији биле су вечито неке политичке и црквене комбинације, борбе. Шта је сметало Византији којој се некада и Млеци клањали, Жану Дандолу освојиоцу Цариграда, Људевиту Великом, Душану Силном, Сулејману Величанственом и Кара-МустаФи, да овладају Дубровником и униште ону малену трговачку републику? Али досетљиви Дубровчани, захваљујући своме разуму и новцу, умели су да се одрже под моћном заштитом „зеМе ђап (Пегј." Тд су, дакле, били разлази и основкце, да се Дубровачка Реиублика исине на ону

висину своје славе и величине: географски иоложај, ешнички харакшер, иолишичке ирилике. Престанак онога, што је давало ма терије за величину Дубровачке Републике доносио је са собом каопоследице опадања, престанак трговине и живота, сиромаштво и мртвило. То ће се доције очито показати У трговини је Дубровник био тесно везан за Српску Земљу и Италију и за то је потребно, да се о тим трговинским односима посебно говори. Ту интимност у односима доносила му је, као што је горе споменуто, сам геограФски положај. Али, дубровачка је трговина допирала изван Италије и Српске Земље. 0 томе има тако лепих доказа.

(НАСТДВИЋЕ СЕ)