Београдске општинске новине

Број 20

П Одборник г. Др. Јован Ђурић предлаже да се уклоне телали ив улице Краља Александра. Председник је одговорио, да Суд намерава да те дућане употреби ако може за канцеларије и онда ће тиме бити и старинари уклоњени и из те улице, у иротивном учиниће представку Управи вароши, да их на друго место премести. III По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 3662 и 3748, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лида, одбор је изјавио, да су му непознати : Стеван Пријић, берберски калФа, Милица ж. Јоце Бошњаковића бравара, Катарина Смутек, Коста Ћирић тестераш, Милева — Милица Ћирић раденица; да је Арса Милинковић чинов. Главне Контроле доброг владања и доброг имовног стања. IV Председник износи одбору на мишљење молбе којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СтБр, 861, 1282 и 1288 одбор је изјавио мишљење, да се Кати Миловановић удовој, Драги Милосављевић удовој и Милици Ј. Петровић, могу дати тражена уверења о њиховим породичним односима. V По прочитању молбе Станка Вучићевића стражара трошаринског и мишљења Управе трошаринске АБр. 3714, одбор је решио, одобрава се молиоцу двадесет и пет дана одсуства од дужности, које ће му се рачунати од дана кад га почне употребљавати. VI Председник извештава одбор, да је Суд општински решењем својимод 15. Маја 1899 год. АБр. 3683 одредио исту цену лебу за другу

— 79 -

половипу месеца Маја која је била и у првој половини. Одбор је примио к знању, ово решење суда општинског. ^П На предлог суда општинског АБр. 1897/98. год. одбор је решио, да се примање општинско у две стотине и четрдесет динара са интересом од Јакова С. Демајо за кирију дућанску од 1892 год. сматра за пропалу и да се по књигама расходује. VII [ На предлог суда општинског АБр. 2109/98 год. одбор је решио, да се примање општинско у тридесет и шест динара са интересом од Ђуре Иванишевића за кприју дрварског плаца сматра за пропало и да се по књигама расходује. IX На, предлог суда општинског ББр. 2783/98 одбор је решио, да се примање општинско у шест стотина седамдесет девет динара и пет пара са интересом од пок. Николе Трумића од неплаћене аренде за вађење песка сматра за пропало и да се по књигама расходује. X На молбу Ристе Костића и по предлогу Суда општинског АБр. 8342/98 г. одбор је решио. да се молиоцу опрости интерес у четрдесет шест динара и четрдесет шест пара на његов дуг општини, а да се главница у педесетједан динар и тридесет и четири паре на име кућне кирије наплати. XI По прочитању молбе Ђорђа Ћатића чинов. војног министарства СБр. 3695, којом моли да се ослобоци плаћања 150 динара што дугује каси општинској на име изузете плате као бив. општ. чиновник и на које је плаћање осуђен извршном пресудом, одбор је решио, да се ова молба одбаци.

Год. XVII

ХП По прочитању молбе Николе Стевановића пароха београдског ББр. 1155, којом моли, да се ослободи плаћања интереса на дуг општини одбор је решио, да се ова молба одбаци. ХШ По прочитању молбе Катарине Ђ. Милосављевић удове АБр. 3160 и извештаја књиговодства, одбор је решио, да се примање општинско од пок. Ђуре Милосављевића касапина за дућанску кирију у иљаду девет стотина и три динара и осамдесет и четир паре поклони деци покојнога Ђуре као по све сиротној и да се исто по књигама расходује. XIV. Председник извештава одбор, да би према ранијем решењу одборском требало стручњачки прегледати локомотиве које Милорад Карамарковић нуди на откуп, и да за тај преглед треба нлатити извесну суму на име дијурне вештацима. Па како овај трошак има да сноси сам Карамарковић а он опет вели да има од општине да прима извесну суму за продате делове, то председник пита одбер, оће ли одобрити кредит за исплату тих делова, како би се ова дијурна могла исплатити. По саслушању овога и по прочитању извешштаја АБр. 2513, одбор је решио, не одобрави се никакав кредит свс донде, докле год комисија не поднесе извештај о стању ових локомотива. Тек по пријему тога извешгаја одбор ће решити, оће ли локомотиве ове и остале делове купити. XV Председник износи одбору на решење молбу Београдског женског друштва, којом моли да му се уступи општинско земљиште за подизање зграде за ђачку куЈну, коју друштво мисли установити. По прочитању молбе АБр. 3935 и правила код власти потврђена АБр. 3937, одборје, после поименичног гласања са 16 гласова протнв 7 (3 нису гласали) решио, да се општина не може одазвати овој жељи женског друштва. да су 1764. г. Алжирци заробили један дубровачки брод, који је пловио из Кадикса богатом робом натоварен. 5 ) 10. У друбровачким се књигама помиње, да су Дубровчапи још од 1379. г. имали односе са арагонским краљем. 1 ) Арагонски краљ Алфонсо био је велики пријатељ Дубровчана. Г. 1428., 6. Јулија у Валенсији краљ Алфонсо повељом Дубровчанима загарантова личну и имовну безбедност и слободу да могу, плативши арагонским законима одређене дажбине, „слободно и безбедно ићи, враћати се, бити и трговати по свима пределима, морима и слатким водама са бродовима, новцем, трговинама. 2 ) Ову знамениту повељу Дубровчанима краљ Алфонсо још три пута потврди: а) у Дертуси 18. Јануара 1430. г. (када им још обећа, да ће им платити све штете, које би им његови поданици учинили) б) 1435. г. 15. Маја у Палерму в) 1437 год. 12. Маја у Сара^-Попе. 3 ) Када велики дубровачки при јатељ краљ Алфонсо зажени сина Фердинанда 1445 г. Дубровчани похиташе да му преко два амбасадора честитају велику родитељску радост. 4 ) Раздраган краљ !) 84агте ХШ. с. 118. 2) Мои. 8рес4. V. XXVIII. с. 232. 8 ) Моп. 8рес4. V. XXI. с. 29. 4 ) Јћ. с. 38—39., 78, 93—94. 5 ) Мои. 8рес4. V. XXI. с. 292.

нис. Лађе неког Дубровчанина беху заробљене у туниском пристаништу и Млеци, из протекторске дужности, 1290—1299 заузимају се код туниског краља, да се Дубровчанима надокнади учињена штета. 1 ) Да су одиста Дубровчани одлазили у Тунис и Берберску (у опште у северну Африку), сведочи уговор између Млечана и Дубровчана од месеца Маја 1132. год. У трговинском делу овог знаменитог државног уговора одређена је царинска стопа и на робу, коју Дубровчани доносе у Млетке из Египта, Туниса и Берберске. 2 ) Још 1765. г. помиње се, да Дубровчани посећују Триполис. 8 ) 9. Дубровчани су имали трговинских веза и са Шпанијом. Центри дубровачке трговине са Шпанијом били су Барселона Валенсија, Кадикс. 4 ) Дубровчани су 1494. г. закључили трговинске уговоре са Фердинандом и Изабелом. 5 ) Они учествоваше у открићу Америке; бродише и по Атланском Окејану. 0 )

Ј ) Моп. 8рес(;. V. I. с. 141.

2 ) Моп. 8рес4. V. I. с. 363.; V. Ш. с. 414.; у. XXV. с. 81. — ШаФ. А. А. ^еп. V. I. с. 578.

3 ) 84аг1пе к. XV. с. 77.

4 ) В. Макушевг, ИвслЈдованЈл с. 18.

6 ) Еп^е1, Оезсћ. Ка§иза'8 с. 194.

е ) МакушевЂ, И8ел$д. с. 17. — СГ. Епде! с. 216.

Трговинске и политичке везе са Шпанијом нису престале ни у времену опадања и пада Дубровачке Републике. Дубровчани, флотом потпомагаху шпанске Хабзбурговиће, због чега их они штићаху и потпомагаху. Ова наклоност Хабзбурговића доносила је Дубровчанима са друге стране све оне непријатности Француског краља Људевита XIV. 1 ) Шпански су владаоци у XVI. и ХУП. в. настојали, да своју марину попуне Дубровчанима, онда најславнијим и највештијим светским бродарима. У служби Карла У. било је 300 дубровачких бродова. У XVI. и ХУП. в. бивали су неки Дубровчани и шпанским- адмиралима и грандима ^племићима.) Један је Дубровчанин, Вићентије Мартинушић, био и мексиканским вицекраљем. 2 ) У дубровачкимсе летописима помиње, да су дубровачки посланици 1531 и 1533. г. ишли трговинским и дипломатским послом ка императору Карлу У-ом. 3 ) Француз ла Мер (1766. г.) бележи, да Дубровчани имају консулат у Кадиксу и да кроз Гибралтар проносе различиту робу;

1) 8(;аппе XIII. с. 56—57. а ) Макуш Изсл^д. с. 21—22.; Мат. с. 6. з) Моп. 8рес1. V. XIV. с. 283. 284. — СГ. Еп^е! с. 204—205. —