Београдске општинске новине

Број 20

- 80 -

Год. XVII

XVI Предоедседник извештава одбор. да је по предлогу одбориика г. Др. Јована Ђурића уиитана Управа Фоидова, да ли би она могла и вољна била да даде општини зајам од 10,000.000 динара, или , ако то не може, онда да јој даде 2,000.000 на залогу нопокретних имања општинских, те да том сумом општина исплати свој дуг Народној Банци, да је Управа Фондова одговорила актом да пристаје да даде општини зајам од 10,000,000 динара под погодбама у акту изложеним. По прочитању тога акта Управе Фондова одбор је одлучио, да се и ова понуда упути одборској комисијп на проучавање, па да и о љој заједио са осталим до сада поднетим поиудама поднесе одбору извештај. XVIГ На предлог председника општине и по прочитању молбе Ружице Ђокић одбор је решио, да се накиада у четири иљаде динара Ружици Ђокић одобрена решењем одборским од 8. априла ове годнне ТЈУ2 709, исплати из позајмице у милион динара, а не из регулационог Фонда. XVIII Председник износи одбору на решење молбу Јована Драгашевића пензионара, за накнаду штете нанете његовом имању нивелациом улице. Одбор је одлучио, да се решавање по овом предмету одложи до идуће седнице.

0 Г Л А С По одобрењењу Г. Министра Грађевина од 21|1У 1899 год. Бр. 2676, Начелство ово држаће на дан 13 Јуна 1899 год. од 9—12 сати пре подне у II грађевииском одељку у Београду усмену лицитацију за реконструкцију горњег строја на мосту преко Остружничке реке у селу Остружници.

Предрачунска сума за ову реконструкцију износи 1961'26 динара а кауција полаже се у напред према закону у суми од 300 динара у новцу или вредећим државних папирима. План предрачун и услови за ову реконструкцију могу се видети свакок радног дана у II грађев. одељку Началства у канцеларији ср. врачарског ГБр. 567. Из канцеларије Начелства окр. подунавског 22 маја 1899 год. у Смедереву.

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уреЗјењу еснаФа димњичарског Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и после подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога немо!ућно допустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 0'40 динара бј за чишћење димњака простог 0 - 20 „ в) „ „ „ на два спрата 0 - 40 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда 0-40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда .0-40 „ ђ) за чишћење зиданог шиархерда великог у гостионицама 1-— „ е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више <Ј - 40 „ ж) за чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0 - 20 „ з) за испаљивање димњака . . 1*50 „ и) за чишћење типлова на некарницама од типла . . . 0'20 „

Члан 17. Таксе за чшпћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезноје. У случају противљења, таксе ће наплатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено : колико је и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и ког је даначишћење вршено. На полеђини признанице мораЈу бити одштампане таксе из члана 16. нравила. Признанице морају бити снабдевене оригиналним потписом мајстора, који у дотичном рејону занат упражњава.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Савамалски, Теразијски, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0*25 д. 2. Од две иди три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0'70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — 1'50 д. За квартове: Дорћолски и Палилулеки 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0 - 20. д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0'60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом од гостионице са кухињом без штале — 1'— д. Од суда општине београдске 28. августа 1892 јод . АБр. 9449.

Алфонсо даде Дубровчанима у Напољу 15. Јунија 1445. г. повељу о слободи трговања по свима земљама своје круне. 1 ) 11. По дубровачким летописима Дубровник је ушао у односе са Француском 1383. г. Те године, на Божић, појавише се пред Дубровником две галије одличних Француских витезова под нредвођењем војводе од Анжу. На брзо комбинована дубровачка Флота разби ове „племените корсаре 1 ', који беху пошли у пиратске авантуре и донкихотерију. На посредовање Француског и напољског краља, папе, миланског, савојског и анжујског војводе Дубровчани отпустише заробљене Французе 2 ) а Француском краљу послаше на дар; „1а ћагеШг »сјауопа, ские уа^Непга, е! Н орапгГ, е(; 1а §;шра е! 1а саптиа соп 1е оасуе е1; 1е са1ге соп 1е рос1уе8аге." 3 ) Између Дубровничке Републике и Француске особито су биле развијене трговин-

Ј ) Мои. Врес!;. v. XXI. с. 221. 2 ) М. Орблнић Ј1 Ке^по с. 192—193 прича, да је франнуски краљ обећао за ослобођење Фравцуза 200.000 дуката (?); али сенат ту понуду поносно одби а варобљенике одасда на једној галији у Марсељ. У Растића (Моп. 8ресЂ. v. XXV. с. 172) налаве ее деФормисана имена тих франдува: 3 ) Моп. 8рес4. v. XIV 46 — 48, 238 (Аноним и Рањенић). — Биће да је ова аналистичка прича улепшана, (у Орбинића баснословна сума откупа). Растић је ову причујако скресао. Моп. 8рсс(;. v. XXV. с. 171—172.

ске везе у XVI. в., када се Дубровник надметао у трговини и са самим Марсељем 1 ) Г. 1585., када је Дубровачка Република и не ослобођавајући се турске протекције и трибута султану, примила заштиту Француског краља, па се све до Људевита XIV. на дубровачким лађама вила Француска застава поред заставе Дубровачке Републике 2 ). Када на Француском престолу заседе онај знаменити ЈХуј XIV., да временом француском народу донесе све несреће једног деспотизма, Дубровчани похиташе, да лепо замоле и овог Француског краља, да их и он прими у заштиту. али их поносити деспот одби и, шта више, нареди да се дубровачки бродови гоне и нападају за то, „што су Дубровчани Фаворизовали корсаре (1е» согваНеа оп агша^еигз), непријатеље Француске и шпанске". 3 ) Због тога Дубровчани писаху 31. Октобра 1705. г. Људевиту XIV написаше оно жалостиво писмо. 4 )

») 84аппе к. XV. с. 58—67. — Ка<1 к. СХХ1У. с. 24Мак. Изслђд. с. 17 -18. 2) 84агше к. XIV. с. 67—68. 3) II). с. 60, 69. 4 ) Јв. с. 69, 80. Дубровачки послачик Лука Соркочевић пише сенату: „1<е гој (1е Ргапсе тепасе е4 геЉзе с1'еп4епЗге гајзоп. N6 тоПззег ро1[Ц.-Орроаеп еп4е4етеп4 соп4ге еп1е(;етеп* е(; топ4гег цие уопз бЈез аипј таНгев сћег уоив ди'11 1'е8(; сћег 1т."

Када Дубровник страшно пострада у земљотресу 1667. г., Дубровчани се за помоћ обратише понизним актом од 26. Августа 1667. године и Људевиту ХГУ-ом; али дубровачки посланици бише отерани из Париза и не саслушани. Људевит хтеде, шта више, наредити, да Француска армада бомбардује Дубровник; али га Дубровчани некако утишаше. 1 ) Французи су од 1639. г. имали у Дубровнику свог трговинског агента, који је посредовао у међународним односима Дубровничке Републике и Француске Краљевине. 2 ) У XVII. и ХУШ. в. трговински су односи између Дубровника и Француске били ослабили и ла Мер 1766. г. имао је забележити, да су у Дубровнику настањена два трговца Француза; да Француски консул има дужност штитити ова два трговца и радити на развијању те трговине; али су то, додаје ла Мер, били слаби почеци, 3 )

(наставиие се)

!) 84аппе к. XIII. с. 56 3 ) 8(;аппе к. ХШ. с. 64. 2) 84аппе XVI. к. (58-67. СХХ1У. с 24.

57.; к. XIV. с. 60, 80-82. 67—68. — Ка<1. к.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ 7 ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ