Београдске општинске новине

Број 21

— 82 -

Год. XVII

III Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СТБр. 1315,1361, 1362, одбор је изјавио мишљење да се молиоцима Божидару Г. Рисимићу бравару, Сретену Н. Ресавду и Др. Јовану Данићу могу дати тражена уверења о њиховим породичним односима. IV На предлог суда општинског Абр. 3388, да се попуни комисија за преглед општинских рачуна за 1898. год. на место Јована Петровића, који је престао бити одборником, одбор је решио, да чланови комисије за преглед општинских рачуна за 1898. год. буду поред осталих и одборници г. г. Јаков Алкалај и Петар И. Јовановић. V Председник извештава одбор, да се решење одбора општинског од 13. Маја о. г. ГБр. 1130 0 уступању земљишта Фонда регулационог Фрањи Козланском не може да изврши услед решења грађевинског одбора за вар. Београд од 19. о. м. ГБр. 1201. По саслушању овога одбор је решио, да се решење одбора општинског од 13. Маја о. г. ГБр. 1130 задржи од извршења, а да ову ствар извиде и одбору поднесу извештај одборници г. г. М. Ј. Божић и Ђорђе Соколовић и члан суда г. Стев. Ивковић. VI На предлог суда општинског, одбор је решио, одобрава се кредит од тридесет и пет иљада динара за израду коцкасте калдрме од читаонице до „Национала" и испред Касационог суда. Овај кредит да падне на терет зајма а да се исплати из овогодишњег вишка трошаринског прихода, зашта издеј ствовати надлежно одобрење. VII На предлог суда општинског ГБр. 1082, одбор је решио, бровчане. Он је једног Дубровчанина, ФлоријаБеневенија, као свогизванредногпосланика дипломатским послом слао у Персију. 1 ) Пријатељски односи са Русијом покварише се за владе царице Катарине П. Када се царичин омиљеник Алексије Орлов 1768. г. као врховни команданат руске Флоте појави на Средиземном Мору, он нађе Дубровчане као потајне турске савезнике. 2 ) Дубровчани су из својих битних интереса морали стајати уз Турску. Из турских земаља они су вукли највеће приходе; по турским земљама били су расејани Дубровчани и дубровачке колоније. — Дубровчани се, шта више, ослободили, да својом флотом јавно потпомажу Турке. При нападу руског контрадмирала ЕлФинкстона уз турску Флоту борила се и два дубровачка брода под заставом Светога Влаха. Многе своје убојне бродове Дубровачка Република даде гласовитим бродарима и корсарима Турцима Уцињанима, који 1772 пропадоше у оној несрећној експедицији код Патраса. 3 ) За то су се Руси непријатељски понашали према Дубровчанима. Орлову пође за руком, да похвата све !) В. Макуш. Мат. с. 6 — 7. 2 ) Макуш. Мат. с. 20—23. 3 ) Јћ.

одобрава се накнадни кредит од двадесет иљада динара за насипање баре Венеције. Овај кредит да падне на терет зајма а да се исплати из овогодишњег вишка прихода трошаринског и да се за ово издејствује надлежно одобрење. VIII По прочитању извештаја економног одељења АБр. 3876 одбор је решио, да се кошење и попаша траве на општинским ливадама на Белим водама уступи за ово лето а под прописаним погодбама Бошку Стојановићу кравару за осам стотина двадесет и пет динара и пет пара. IX По прочитању извештаја шеФа општинских лекара, АБр. 3867, да један школски лекар није у стању да врши службу како правила захтевају и како надзорник школа изискује и да је према томе неопходно потребно, да се још један школски лекар узме, — одбор је решио, установљава се у општини београдској још један школски лекар, који да се за ову годину плати из партије буџетом одрођене за дезинФекције. Овлашћује се суд општински да учини избор овог лекара и да му плату одреди. X Председник износи одбору на решење поновну молбу Јована Драгашевића, пензионара да му се даде накнада за нанету штету његовоме имању услед нивелисања улице. По прочитању те молбе АБр. 158 и извештаја грађевинског одељења ГБр. 55. одбор је решио, одбор не налази разлога да мења своје решење од 16. Априла 1898. године ГВр. 379 по овој ствари и одбацује ову поновну молбу као неумесну. XI По прочитању извештаја општинског правозаступника АБр. 3026, о наплати кирије од Министарства правде за смештај канцеларија његових у згради општинској, одбор је одлучио,

дубровачке бродове и да тиме нанесе велику штету дубровачкој трговини. 1 ) У овој својој великој невољи Дубровчани одаслаше у Петроград у лето 1771. г. свог посланика Фрању Рањенића, да замоли за милост и да изјави потчињеност Дубровачке Републике. „Ми", пишу Дубровчави, „наше поклисаре упутисмо да покажу царском престолу руске империје нашу службу и потчињеност и надамо се, да ће одиста бити од оне велике Госпође од Истока и Севера и Југа милостиво примљени, благим оком погледани и особитим захвалностима обдарени за што већу славу и мир ове републике";' 2 ) али царица не хтеде примити дубровачког посланика. Дубровчанима беше много стало до милости рускога двора, па се чак обратише и оном великом швиндлеру Шћепану Малом, да и он „лажни цар Петар III" поради код Орлова, да Дубровчани задобију пређашњу љубав и милост рускога двора. 3 ) Најзад се тај конФликат заврши повољно за Дубровчане: Дубровчани се ослободише тешке руске пресије, и само се обвезаше, да ће у свој

Ј ) Јћ. с. 119—120. — Ка<Ј к. 1ЛУ. 154. Епге1, СЈеасћ. Кадиаа'8 с. 266. 2 ) Ка<1 к. III. С. 169. 3) ЈЂ. с. 172—173.

да ову ствар проуче и поднесу одбору извештај одборници г.г. Н. Петровић, Ив. Ивковић и Дим. Тадић. ХП Прбдседник износи одбору на решење предлог одборника за проширење тротоара на Теразијама. По прочитању тога предлога и по прегледу поднетога плана, одбор је после поименичног гласања са 13 гласова против 3 решио, да се тротоари на Теразијама прошире према овом предлогу и поднетоме плану. ХШ По прочитању молбе Стевка Петровића и Блаже Вељковића из села Побожја код Скопља у Турској АБр. 3770, којом моле за помоћ, одбор је решио, да се молиоцима изда из општинске касе као помоћ две стотине динара. Суд општински да определи из које буџетске партије да се ова помоћ исплати. XIV По прочитању молбе Јелене удове Петра Савића, одбор је решио, да се молитељици издаје из општинске касе а из партије за издржавање сиротиње по двадесет динара месечно од петнаестог овог месеца. XV По прочитању молбе Стојана М. Ђурћевића, учитеља у пензији АБр. 3651, да му општина издржава сина на страни радн изучавања технике, одбор је решио, да се ова молба одбаци. Х\ I По прочитању молбе Николе Тасића месара АБр. 3513, да се ослободи плаћања таксе трошаринске, кад са својих обора улази у варош, и по прочитању извештаја Управе трошаринске АБр. 3629, одбор је решио, да се молилац одбије од овог тражења.

град примити руског консула и руски се консул настани у Дубровнику 1778. г. 1 ) 14. Дубровник је имао трговинских и политичких веза и са Маџарском. Дубровачки трговци улазили су у ону монотону српско-маџарску равницу кроз Босну, Срем и Сремску Краљевину. У дубровачким се књигама под г. 1302. и 2312. помиње, да се Дубровчани баве по Срему и одлазе у Маџарску. 2 ) Велико Веће 18. Јануара 1326. год. донесе одлуку, да дубровачки трговци, кад односе трговине у Маџарску, плаћају Општини на име царине • 2% (с1ио рго сеп1;епапо рго с1оапа) 3 ) Мало Веће 1332. г. 21. Маја изабра Тодора Петрановића и Феликса Градића за капетане и по мору и по суху каравана који одлази у Босну и у Маџарску. 4 ) Политички односи и трговинске везе између Дубровачке Републике и Маџарске Краљевине повећале су се, када Дубровник г. 1358., прими корисну протекцију маџарског краља. Знаменитом повељом од 27. Маја »1358. г. маџарски краљ Људевит Велики загарантова Дубровчанима слободно Ј ) Макуит. Мат. с. 40—41. 2 ) Моп. 8рес*. V. XXII с. 45.; у. XXIX. с. "27.. 68 3 ) Јћ. V. XXIX. с. 190 4 ) Јћ. V. XIII. с. 341.