Београдске општинске новине

Број 22

- 8 .6 —

Год. XVII

да се овај предмет упути општ. правозаступнику на извештај и мишљење, да ли се овај интерес може са законског гледишта наплатити. IX По прочитању акта АБр. 3447, одбор је решио, прима се Чедомир Алексић, Фабрикант коФера за јемца за дуг, што по меници дугује општини Влад. М. Димитријевић, илиџар. X Предеедник извештава одбор, која су се лица нријавила на расписани стечај за питомца трошаринског. По саслушању имена пријављених лица одбор је после поименичног гласања са 17 гласова против 7 (1 није гласао) решио, да се мисао о изашиљању лица на страну ради проучавања трошаринских установа, сасвим напусти, и да се према томе, ранија решења одборска по овоме предмету, не извршују. XI Поводом тим, што је одбор одустао од изашиљања једног лица на страну ради проучавања трошарински установа, одборник г. Дим. Тадић предлаже, да се доведе са стране лице, стручно у трошаринским установама да прегледа трошарину београдске општине и да поднесе извештај са предлогом, шта би требало и како поправити и допунити, па да трошарина београдска ®ункционише како треба. Одбор је решио, прима се овај предлог одборника г. Тадића. Овлашћује се суд општински да ово решење одборско изврши како за најбоље нађе. XII На предлог суда општинског ГБр. 1307, одбор је решио, одобрава се кредит од двадесет и две иљаде и пет стотина динара за откопавање и израду макадама на кнез Михајловом венцу од „Српске Круне до Национала"; млетачких Фабрика сукна. 1 ) Из Арбаније, особито за време глади, 2 ) Дубровчани су извозили жито и просо и плаћали за сваки стар (стлри) проса 20 динара. 3 ) Шта више и арбанашки поглавари уз неке повластице слали су у Дубровник на продају жито и просо. 4 ) У XIII. и XIV. в. 5 ) у Драчу, као и у Авлони, била је дубровачка колонија а у Спинарку и Мазони консулат дубровачки. Дубровачка је Република у Драч и Авлону слала своје синдике да набављају жито за општински рачун. 6 ) У Августу 1319. г. Халил Драчанин довезе со у Дубровник и Мало Веће 11. Августа реши, да се купи та со за Општину. 7 ) Велико Веће !) Каа к. 1Д V. с. 113. 2 ) Из дубровачких анала: 1272. Ји а Каднаа ^гап Сате е<; !'и ипо тегеап!е ДеПе рагкј <1е Агћаша, с!е 1оећх <1е Кес1опш Рог4о рт уоке §гапј, те<Ш. аогћпП (аог§111); е! ЈГесе аШ Ка§изе1 §гап сотоЛНа, ре! то<1о сће Н аоуепе виа песезаИа <Је Јате. Моп. 8рес4. V. XIV с. 35., 222. 3 ) М. Пуцић, Српски Споменици к. I. с. 133. 4 ) Јђ. — Г. 1415. 22. Децембра Дубровчани пишу турским управницима Арбаније : ,, Јко ПОШЛ1€Те ПрОдлти жито или просо моргге посллти и проДЛК4ТИ 11 <1 КЛШ8 КОЛН) и поноск СБ. К4рК( 8 кбкк) гд-к с( продле и зл кбкк) нек№те платити ништорк; кксе кгемо ми пллтити." в ) Моп. 8рес1. V. X. с. 28.; V. XXIX. с. 5., 25. в) Моп. 8рес(;. V. XXVIII. о. 69., 70., 71., 76. 7 ) Моп. Врес! и. XXIX. с. 148. (21ћп КеСогтаУопит)... дио<3 аа1 сћаШ <3е Бига^о ^ие сз1 а<1 ргевепв т рог1и Каи§и, ассЈрЈаШг рго сотипе рго регрег<о X рго ^ио! 1 ће! сеп1епагЈо тоШогит.

Одобрава се кредит од тридесет иљада динара за насипање и израду макадама у „Богојављенској" улици од „Национала" до Ђумрука; Одобрава се кредит од тринаест иљада динара за откопавање и калдрмисање Ресавске улице од Војводе Миленка до Милоша Поцерца улице ; Одобрава се кредит од петнаест иљада динара за израду калдрме од полукоцака испред кнежевог споменика; Одобрава се кредит од девет иљада шест стотина дннара за откопавање и калдрмисање Симине улице од Позоришне до Скадарске улице ; Одобрава се кредит од пет иљада динара за калдрмисање једног дела житног трга; Одобрава се кредит од десет иљада динара за оправку полукоцкасте калдрме у свима улицама. Сви ови кредити да падну на терет овогодишњих приходатрошаринских сходно закону о варошкој трошарини у Београду и да се за ово прибави надлежно одобрење.

0 Б Ј А В А Панађур у Лозницн о Видовудне, 15. 16. и 17. т. м. одржаће се и ове године као и до сада по одобрењу г. Министра Н. Привреде. На истом ће се продавати сви производи и еспаии законом дозвољени, а нарочито свако-врсна стока; што се објављује свима продавцима и купцима ради знања и унрављања. Из суда општине Лозничке 3. Јуна 1899 г. М 2401. Лозница.

0 Б Ј А В А Као сваке тако и ове године, држаће се тро-дневни панађур о Видовудне 15. 16. и 17. Јуна ове године, у Крушевцу на коме ће се продавати стока и сви овоземаљски производи.

7. Јунија 1366. г. допусти једном Драчанину, да из Дубровника може извести 200 ливара сира. 1 ) Интимни односи и велико пријатељство било је између Дубровника и Авлоне. Г. 1360. и 1361. трговци Авлонци долазе у Дубровник а Дубровчани иду у Авлону не плаћајући, ни једни ни други, никаквих царина ни дажбина.' 2 ) 18. Лека Дука!>ун („Лека Капетан") с братом Павлом 30 Децембра 1387. г. зове Дубровчане да тргују без страха у њиховој земљи, пошто су се измирили с Турцима, а плаћаће (Дубровчани) закониту царину, као што су и пређе плаћали. 3 ) Из државе Ђурђа Кастриотића Дубровчани су извозили жито, па су, као закупници царина у његовој држави, гледали да тај извоз жита монополишу. 4 ) Дубровчани с-у имали односа и са Карлом Топијом. 5 ) 19. Из трговачких спекулација Дубровчани су бродили и по источном делу Средо-

1) Моп 8рес1. V. XXVIII. о. 41—43. ђ Моп. 8рес1. V. XXVII. е. 150 ; V. XIII. ћ. 290. Јп Мт. Сопв. XXVI. Магеи а. 1360 .. <1ио<1 Уа1опШ ^ећеап!; Ггапсћјгап, аЈси! 1рв1 Ггапеап! тегсаЂогев ее Ка§и81о ш Уа1опм. •'•) М. ПуциЦ Споменици к. II. с. 29. 4 Моп. 8рес1. V. XXII. с. 225.--226. 5 ) Моп. 8рес1. V. XXVIII. с. 48 —49.

Крушевачка сточна пијаца чувена је! Јавља се ово трговцима, занатлијама и производницима ради знања. Из канцеларије суда општине града Крушевца, 25". Маја 1899. године РД?481. У Крушевцу.

0 Г Л А С Суд општцне београдске држаће 14. Јуна ове год. у 3. часа подне, у благајничком оделењу, усмену лицитацију, за издавање под закуп III месарског плаца с горње стране и V и IX месарског плаца с доње стране на Краљевом Тргу. Закуп ових плацева има трајати до 1. Маја 1900. год. Кауција у 200 дин. у новцу или вредећим харгијама полаже се при лицитацији. Услови се могу вадети свакога дана у благајничком Оделењу. Од Суда Ошнтине београдске 9. Јуна 1899. год. АБр. 4227.

0 Б Ј А В А Господин Министар народне привреде одлучиоје, да се и у овој години приберу подаци о гајењу свилобуба у нас. У тој цељи, суд општине града Београда овим путем позива одгајиваче свилобуба, који се у овд. вароши тим баве, да предстану Статистичком одељењу ове општине најдаље до 20. овог месеца, те да даду податке потребне господину Министру народне привреде о овоме. Из суда општине града Београда, 3. Јуна 1899. године у Београду АБр. 3931.

Н А Р Е Д Б А Скупљање деце код Београдских цркава, кад су у њима венчања и њихово лармање и изазивање сватова, да им ситан новац бацају, било је и раније забрањено, али без стварног успеха. То долази земног Мора, по Јегејском и Јанском Мору. Са Кипра су довозили со (1286 г.) 1 ) Посећивали су и Крит, где 1336. г. налазимо једног Дубровчанина. 2 ) Ради својих трговаца који су бродили по Јонском Мору Дубровчани су на острву Заиту имали свој консулат. При крају 1789. г. дубровачки консул на Заиту А*апа810 Уиггапезе беше умро (ра88а!о а пп^Ног укео) и Дубровчанилепо замолише Млечане 10 Јануара 1790. г., да им одобре за консула млетачког поданика Занћанина Марка Вута. 3 ) 20. Дубровчани су имали трговинских односа и са политичком и етнограФСком Бугарском, у коју су продирали кроз Српске Земље, Тако, позната је знаменита повеља Асена II. (1218—1241), чије је државе већи део био српска земља, Асен П., називајући Дубровчане „гостима свога царства", допушта им, да могу, плаћајући законите царине, ићи до Видина, Браничева, Београда, Трнова, по целом Загорју, до Преслава, до Једрена, Димотика, у Солун, до Скопља, Прилепа, Девола, по Арбанашкој и т. д. 4 ) — Дубровчани су, чак били склопили савез са бугарским царем

1) Моп. 8рес1. V. I. 142., 145. 2 ) Моп. 8рес1. V. II. с. 9. 3 ) 81аппе к. XV. с. 92,—93. 4 ) Моп. 8егћ. §. 7. с. 2.—3.