Београдске општинске новине
Број 22
— 87 -
Год. XVII
и отуда, што децу, често пута, из личног задовољства, бадањем новаца намамљују на скупљање и самн сватови, те тиме и они доприносе, да се овај ружан обичај продужава. Да би се у будуће овоме стало на пут, Управа града Београда, у интересу одржања реда и поредка, тишине, мира и спокојства грађана, на основу § 326. кривичног закона, издаје ову Наредбу: 1. Забрањује се скупљање деце код цркава, кад су у њима венчања. Деца која се ту нађу, казниће се полициски, ако су преко 12 година старости, а ако су испод ових година предаваће се родитељима или стараоцима, да их они казне. Ђаци предаваће се својим школским властима. 2. Сватови, који буду бацали новац деци код цркве или на улици кад са венчања пођу, и тиме децу мамили на скупљање и неред, казниће се по наведеном пропису закона. Тако исто казниће се и родитељи или старатељи оне деце испод 12 година старости, што су им дозволили, да без њиховог надзора, изађу пред цркву кад су венчања, и да ту својом виком и лармом праве неред. Ова наредба важи од данас. Из канцеларије Управе града Београда, 3. маја, 1899. год. № 10602, у Београду.
0 Б Ј А В А Суд општине града Београда, ставља грађанству на знање, да је на основу одлуке одбора општинског од 4. Марта т. г. под АБр 1441. концесионар за чишћење нужника и помијара Димитрије Стојановић овд. за време од 1. Јануара ове па до1. Јануара 1902. год. Цена је за овај рад утврђена на шест динара од кубног метра (0'30 дин. од акова). Михајлом Асеном и тај савез утврдили писменим уговором од 15. Јунија 1253. г. 1 ); али, као што је познато, оне велигее наде Дубровачке Господе и Михајла Асена расплинуше се. 21. Тек што Турци ступише ногом на јевропско земљиште, Дубровчани похиташе да и с Турцима ступе у односе, па и успеше 1365. г. да склопе трговински уговор са Орханом, Отмановим сином. 2 ) Што се Турци више приближавали Дубровнику, тиме су Дубровчанп, природно, ступали у тешње односе с њима. Дубровчани су, носећи сваке године на Порту велики трибут и богате поклоне, слободно трговали по пространом Турском Царству По повељама, које су добили од Мурата II. (1342. г.), Мухамеда II., Бајазита II., Селима I. (1517. г.), Дубровчани су имали право слободног трговања по целом Турском Царству: по Анадолији, Романији по бугарској и влашкој земљи и т. д,; царину су плаћали ас1 уа1огет: на 100 аспри 2 аспре, као што су биле царинске уредбе у Једрену, Пловдиву и Кратову; ако своју растурену трговину не продаду, имали су
!) Јћ. § 41. с. 35.—40. 2 ) Моп. 8рес4. v. XXV. с. 147., 153... (Је1 1365 ауег е1а {'аМо цп 1;гаМа4о 31 соттето соп Огћапе, 11§Но1о <Ј' ОНотапо, бгап 81епоге <1е' Уи2,сћј.
Концесионар станује у улици Љубићској бр. 37. (рибарска пијаца). Од Суда општ.града Београда 8. Априла 1899. год. АБр. 1441.
Н А 3 Н А Њ Е Одбор општине београдске у седници од 15. Октобра 1898 г. решио је, да од 1. Јануауа 1899. год. буде такса псећој марци два динара , без разлике, да ли се марка узима за мушко или женско псето. Исто тако коштаће марка два динара и онда када се на место изгубљене марке друга купује. 0 овоме се извештавају грађани и позивају, да у току месеца Јануара 1899. год. плате ову таксу општини н узму марку за свако псето.
0 Б Ј А В А Како су попуњена сва места на Новоме гробљу, правилима гробљанским одређена за велике зидане гробнице првога реда, то је одбор општински, на предлог гробљанског одбора, у седници сво.јој од 9. мартао. г. решио, да у парцелама III, IV, V и VI новога гробља поред пута од улаза ка цркви, с једне и с друге стране буду велике зидане гробнице првога реда. Цена овим гробницама одре^ена је истим решењем одборским 2000 дин. у сребру заједно са зидањем. За ову цену стиче се право службености за 100 година; после овог времена има се по нова ова цена платити каси гробљанској, ако се жели задржати гробница у службеност за других 100 год. Поред цене од 2000 дин. има уживалац оваке гробнице плаћати годишње по 15 дин. за одржавање исте. Ово се објављујеграђанству ради знања. Од суда општине београдске 10. марта 1899. год. АБр. 1451. у Београду.
право да је с трга однесу не плативши никакве царине; помоћу турских власти наплаћивали су дугове и од Хришћана и од Турака; имање умрлог трговца Дубровчанина припадало је његовој породици или Граду, ако умрли нема породице и т. д. 1 ) 22. Дубровник је врло рано ступио у трговинске односе са Италијом. Италијани су били они трговци, који снабдеваху дубровачки трг разним потребама, док Дубровчани не пођоше изван Јадранског Мора и не почеше сами одлазити на италијанске тргове. Према Италији, Дубровиик је био трг италијанских израђевина за Сриску Земљу и српских сировина за Ишалију. Дубровчани су имали односа са свима знатним италијанским трговачким градовима. Није било већег трговачког градау Италији, који Дубровчани ннсу похађали и где нису имали своју колонију и дућане. Похађали су Дубровчани градове и на источној и на западној италијанској обали и по унутрашњости и на оближњим острвима. 2 ) Од свију италијанских градова Млеци су имали најзнатнијих трговинских и по 1) Моп. 8егћ. § 339., 448., 449.. 476. с. 409.-411., 524.-528., 550.-551. 2 ) У СераФима Радија (■(• 1595. г ) Л Ј роро1аш е4 1 сН1а(Иш 80П0 раДгош <П пауј, 1;е11§опо ћоМе&ће арег4е рег сНуегае сШа <1' ЛаНа." Макут. И слђд. с . 398.
0 Б Ј А В А Одбор општине београдске у седници својој од 22. Априла 1899. год. једногласно је решио, да се улица Кнеза Милоша од сада зове улица Милоша Великог. Суд општине београдске о овоме извештава грађане ради знања. Од суда општине београдске 22. Априла 1899. год. АБр. 3390 у Београду.
Н А Р Е Д Б А У члану 14. закона о народним школама наређено је, да свако мушко и женско дете које живи у Србији, дакле без обзира на поданство, народност и веру, мора свргиити основну школу. У чл. 15. истог закона одређено је, да се у основну школу примају и уписују она деца, која 1. Септембра, дакле у почетку школске годиие, не буду млађа од 7 ни старија од 10 година. А у члану 17. истог закона наређено је, да се уиис ученика има да изврши у ирвој иоловини месеца маја. Према овим законским наређењима суд општине београдске наређује: Да родитељи, стараоци, или сродници упишу у основну школу до иоловине маја 0. г. сву децу, мухпку и женску, која до 1. сепгембра о. г. неће бити млађа од 7 ни старија од 10 година. Упис ове деце вршиће управитељи основних школа, сваки у својем школском срезу. Који од родитеља, старалаца или сродника пропусти ово учинити до 15. маја ове године биће кажњен по закону о народним школама. Од суда општине београдске, 1. Маја 1899. год. у Београду АБр. 3288.
литичких веза са Дубровником. Дубровчани су радо одлазили у Млетке, да ту скупо продаду српске сировине, со, метале, а да са млетачког трга донесу у свој град млетачке Фабрикате. У Млецима су Дубровчани имали свога посланика. који је бранио интересе свога града. 1 ) У Млецима се налазила дубровачка "колонија, која се називала Сриским т. ј. Дубровачким Крајем („Клуа <1 е! 8с1науош 8с. Ка^иаеј". 2 ) И сами Млечани доносили су у Дубровник млетачко сукно и друге млетачке рукотворине. Дешавало се, да су Млечани, немогући у Дубровнику пздржати моћну конкуренцију са дубровачком индустријом, враћали своје сукно у Млетке не плаћајући, при том, никаквих дажбина ири увозу. 3 ) Од свију градова на Балканском Полуострву Дубровник је најмоћније конкурисао Млецима по Јадранском Мору, по Српској Земљи, по унутрашњости Балкан-
1) Ка(Ј. к. VII. с. 184.; к. 1/ХН, с. 86. 2 ) Макуш Ислгд. с. 17. 3) Мопит. брес!;. v. IV. с. 39. Мледи 29. Августа 1361. г „сит тегса^огез поз4п т Ггазепри сопуег8ап(;е8 т рагИћиз Каливи ехропап1, ^иоД ћаћеШ сег4ат циапШ;а4ет роппогит аиогит т Ка§иаш, диоз ех(;га8епт(; <1с ^епе(лв 5о1и118 опЈтаИв.... дио<1 сопсе<1а1иг е18; цпоД роззт!;, 1рзо8 рапоз Гасеге сопЗим УепеШа ате 8о1ииопе аНегтз <1аШ"..