Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XVII. | ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ

\\\\\\\\\>\\\\\\\\\\\\\\у\\\\\\\\\\\\\\у«

•ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл

УТОРЛК 29. ЈУНА 1889.

Број 24.

Ц 1: II А:

За Србију на годину на пола године . . За стране земље на годину .

6 динара 3 „

претплату вал>а слати упутницом на општински суд а свв коресподенције на уредника

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЈ1АЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 ОЕ

ми АЛЕКСАНДАР I по милости Божјој и вољи народној Краљ Србије На предлог Нашег Миниетареког Савета, а на оенову чл. 56 и 38 Уетава, наредили емо и наређујемо што ће силу закона имати: Чл. 1. Проглашује ее ванредно стање у граду Београду и округу подунавеком. Чл. 2. Указ овај етупа у живот од дана Краљевог потпиеа. Препоручујемо Нашем Миниетру унутрашњих дела да овај Укав обнародује, а свима миниетрима, у колико се кога тиче, да ее о извршењу његовом стара, влаетима пак заповедамо да по њему поетупају а евима и евакоме да му се покоравају. 28, Јуна 1899. год. у Београду. АЛЕКСАНДАР С. р. Заступник председника Министарског Савета, Министар Финансија, Вук. Ј. ПетровиЋ с. р. Заступник министра спољних поелова, Министар народне привреде, С. М. ЛозаниЂ с. р. Министар Финансија, Вук. Ј. ПетровиЂ с. р. Министар народне привреде, С. М. Лозанић с. р. Министар просвете и црлвених послова, Андра Ђорђеви^ с. р. Министар унутрашњих дела, Јевр. А. Андоновић с. р. Министар правде, Ђ. СтеФановиЂ с. р. Министар грађевина, ђенерал, Јов. Атанацковић с. р. Министар војни почаени ађутант Њ. В. Краља ђенералштабни пуковник, Драг. ВучковиЋ с. р.

МИ АЛЕКСАНДАР I по милости Боисјој и вољи народној Краљ Србије На предлог Нашег Министарског Савета узимајући у обзир: да је указом Нашим од данашњег проглашено ванредно стање у граду Београду и у округу Подунавском, На основу чл. 38. и 56. Устава, наредили смо и наређујемо што сљедује и што ће имати силу закона. 0 ПРЕНОМ СУДУ Чл. 1. За суђење оних дела, која по овом закону долазе под преко суђење, саставиће се нарочити суд из три лица од судија првостепених или виших судова. Преки суд радиће у месту где се одреди. Чл. 2. У делима, која по овом закону подлеже суђењу прекога суда, истражне и исљедне власти не морају се придржавати прописа у законику о поступку судском у кривичним делима, а на име: §§ 28, 58, 71, 73, 81, 86, 109, 110, 130 под б. 131, 131 под б. 131 под в. 141, 145, 146 и 153. ' Чл. 3. При извиђању дела, која долазе под преко су!>ење. исљедна ће власт, где је год могуће, све усмено саслушавати иизвидити, па укратко на протоколу назначити казнимо дело, или ухваћеног кривца саучесника, сведока, вештака и све што је о томе нашла за доказ, па ће послати одмах преком суду заједно са кривцима. Исто тако и нађена код кривца или иначе где оруђа и друге доказне знаке за извршење дела, исљедне ће власти такође послати суду ако је могуће; иначе учиниће што је потребно да се оне сачувају, како се неби уништиле или поквариле. Чл. 4. Ислеђење и пресуђење код преког суда неће се задржавати због грађанског питања. На истраживање саучесника и подбадача нарочито ће се пазити. И суђење и извршење казни над ухваћеним кривцем може се зауставити кадсе основано покаже,

да ће се тим начином пронаћи главни злочинци и осведочити њихова дела. Чл. 5. У преком суду судиће три судије, који се на предлог Министра правде Краљевим указом за то одреде. У случају да је који судија спречен да учествује у суђењу, може се Указом Краљевим на предлог Министра правде одредити други који судија, да спреченог С УД И ЈУ заступа и то само за послове прекога суђења. Исто тако у цељи бржег и тачнијег ислеђења одредиће се на исти начин лица и из других нижих или виших судова. Чл. 6. Преки је суд надлежан за суђење ових злочинства и преступлења: 1. против отачаства, владаоца и устава (глава девета казненог законика) 2. против закона, власти и јавнога поретка (глава десета) 3. општа опасна злочинства и преступљења (глава тридесет прва). Чл. 7. Преки суд изрицаће оне казне, које су казненим закоником за која дела прописане. Чл. 8. Под суђење преког суда долазе она лица, која су какво од казаних, у чл. 6. овог закона казњених дела учинила у оном месту, за које се овим законом проглашује преки суд, ма да би се она ухватила у другом месту, за које не постоји преки суд. Исто тако суђењу преког суда подлеже и она лица (чл. 4), која су, као саучасници учинили какво од казаних дела (чл. 6. овог закона) у месту за које не постоји преки суд. Чл. 9. Ако би који, поред казаних у чл. 6. дела учинио још какво казнимо дело, које не подлежи суђењу преког суда, то ће> преки суд. као такови, судити само онда, ако од учињених казнених дела оно, које је највеће, потпада под суђење преког суда, иначе ће сулити редовно. Чл. 10. ГГреки суд како прими дело предаће одмах ислеђујућем судији, као државном тужиоцу, који ако нађе да је у предатом