Београдске општинске новине

Број 26

- 104 -

Год. XVII

800 куб. метара буковнх. и 1200 „ „ мешаних, између којих додазе Церова, Граиичева и Јасенова. Рак подношељу оч>ерата је 26. Јула т. г. Кауција је 1000. динара. Ближи услови могу се видит ч и у канцеларији Економног одељења Суда општинског и то: радним даном од 8 до 12 пре, и од 3—6 сати после подне, а празником од 9 до 11 сати пре подне. Од стране СудаошнтинеградаБеограда АБр. 5171. 15. Јула 1899. год. у Београду.

0 Г Л А С Нрема одобрењу г. Министра грађевина од 8. Јула т. г. Бр. 3312 држаће Управа града Београда јавну усмену лицитацију, у своме грађевинском оделењу, у згради општинског суда, на дан 30 Јула ове године у 10 часова пре подне за оправку меридијанског павиљона у опсерваторији Вел. Школе. Предрачунска цена овога посла је 419 дин. 40 п. дин. а кауција износи 50 дин. у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији према закону. Позивају се предузимачи да дођу и и лицитирају. Из канцеларије грађевинског одељења Управе града Београда, 9. Јула 1899 год. ГБр. 575 у Београду.

0 Г Л А С Према одобрењу г. Министра грађевина 6. Јула о. г. Бр. 4568. држаће Управа града Београда јавну усмену лицитацују, у своме грађевинском оделењу, у згради општинског суда, на дан 31. Јула ове године у 10 часова пре подне за грађење дрвене капије у огради кошутњака у Топчидеру.

руш, 1 ) разне металне израђевине, разноврсно иосуђе, стакларију, иарфимерију, зачине, јужно воЛе, иосластице, рибу, уље, вино, особито малвасију , вино мало боље врсге. 2 ) 45. Трговински предмет, који су Дубровчани поглавито увозили у Српску Земљу и од кога су имали сразмерно на! - веће користи (трећину прихода) била је со. У XV. в. рачунало се, да Дубровник има само од соли 40.000 дуката. 3 ) у времену пада Дубровачке Републике приход од соли износио је 20.700 грошева. 4 ) Белика потрошња соли у Српској Земљи да се протумачити тиме, што је Српска Земља била раг ехсе11епсе сточарска земља, ј па су за крмљење стоке биле потребне велике количине соли. На основу неких старих уговора, Дубровчанима тако драгоцених, ео се справљала само на четири места: на уш&у Неретве код Габеле, у Дубровнику, Кошору и у Свешом Ср§у на \ Војани. Дубровчани су саревњиво гледали да се у Приморју не подигну нове сла-

*) Моп. 8рес4. V. ХХУШ. е. 198. Ка^иаа, Сопз Ко^а4. 1379. 28 Гећг. (1е- допапс1о ге§1 Вовзшае <Ји ри1уеге ђитћагДагит Пћгаз X.

2 ) Н. 81;га88еп с. 59. — Мијат. Иет. с. 134. — Мајков с. 248., 346—347. — Гласн. ХХХУШ с. 98—127. — Ка<1 к. УП. с. 184. к. XV. с. 47.; к. СХХ1Х. с. 100., 117., Макуш. Изсл^д. с. 18—20 (Диверзис).

3 ) Ка<1 к. V с. 163.

4 ) Макуш. Изсл4д. с. 24.

Предрачунска цена овога посла је 1413 дин. 5 п. дин. а кауција износи 150 дин. у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији, према закону. Позивају се предузимачи да дођу и лицитирају. Из канцеларије грађевинског оделења Управе града Београда, 9. Јула 1899 год. ГБр. 576. у Београду.

0 Б Ј А . В А Члан 14. закона о народним школама наређује да „свако мушко и женско дете које живи у Србији, дужно је да сврши основну школу"; а члан 17. истог закона наређује, да се сва деца прирасла за школу уписују у исту у првој половини месеца Маја. Школски одбор, за град Београд, преко „Општинских Новина" позвао је родитеље да своју децу до означеног рока упишуу школу. Ну, извештаји Управитеља београдских основних школа гласе, да је се до сада пријавио врло мали број родитеља, да своју децу упишу у I разред осн. школа. Услед тога школски одбор, у својој седници од 26. Јуна о. г. решио је, да се упис ђака продужи до 1. Авг. о. г. Позивају се родитељи ђачки, да своју децу до тога дана упишу у школу, како после овога дана не би искусили законске последице. Упис ће вршити Управитељ школе у својој школи сваког радног дана. Да се родитељи неби излагали трошку око набављања крштеница, школски одбор је добио од месних свештеника свију веран списак деце, која су прирасла за школу. А да би сваки родитељ могао поднети Управитељу школе при упису доказ

нице на другом ком месту. Па када би се у Приморју подигла која сланица изван поменутпх места, одмах би се стварали заплети и Дубровчани, позивајући се на рааије стечена права и уговоре, успевали су да у српском приморју буду само оне четири. Уговарајући са српским владаоцима Дубровчани су истицали у трговинским уговорима као знамениту тачку, да се неће у Приморју подићи ни која нова сланица или трг. 1 ) Краљ Твртко на згодном месту у жупи Драчевици подигне градић Св. Стеван и намераваше да ту подигне сланицу и сони трг (и Т83И СЂШ( р «КЛО Кр<1Л1€БкСТКО МИ ПОСТЛКИТИ СЛ^НИЦУ и М К8А ет ТркГк соли прод4К4нига) 2 ); али Дубровчани на основу старих уговора успегае 1382. г., да се краљ остави те своје намере. 3 ) Сандаљ хтеде подићи сланице на Суторини, те да српски власи долазе у Нови за со, али га Дубровчани умолише да то не чини. 4 ) Али то Турци, по заузећу Херцег-Новога, учинише: подигоше у Новоме сланице и сони трг. Приход са новског трга одлазио је у

1) Моп. 8егћ. с. 203-208, 266.-269. 2) Јђ. с. 200--202. 3) Јћ. 4 ) Луцић, Спом. к. I. с. 11.

да је дете прирасло за школу, Школски одбор одредио је деловођу одборског, да сваког радног дана буде у канцеларији Суда Општинског од 10 до 12 часова пре подне и издаје упутнице родитељима о дораслости деце за школу, који ће с тим упутницама ићи дотичном управитељу и уписати дете у школу. Деловођа одборски радиће у општинском суду у соби где је Економат. Из седнице школског одбора за град Београд 26 Јуна 1899. Бр. 303.

Н А ЗНАЊЕ Решењем одбора општинског од 28. Маја о. г. АБр. 3926. а по одобрењу Управе вар. Београда одређена су ова места за дрварска слагалишта у Београду. 1., У дунавском крају на званој дорЛолској иијаци, 2., На тркалишту, цо марвене пијаце, 3., На савској обали, где су и сада, дрварска слагалишта. На овом трећем месту биће слагалишта све донде, док се не сагради кеј, када ће се друго, згодније одредити. Ни на којем другом месту у вароши не могу бити дрварска слагалишта и сва, која се сада у вароши налазе, имају се до 1. Нов. о. г. преселити на једно од горе означених места. 0 овоме се извештавају грађани ради знања, а дрварски трговци се позивају, да се обрате општини београдској за место на којем ће од 1. Новембра о. г. држати слагалиште за дрва и грађу. Од суда општине Београдске, 9 Јула, 1899. год. у Београду. АБр. 3926.

султанову касу. Противу овога Дубровчани протествоваше и најзад успеше, да султан Бајазит П у марту 1483. г. нареди, да се на новском тргу продаје само дубровачка со. 1 ) Со је, дакле, била главни приход Дубровачке Републике. Дубровник је монополисао продају соли српским крајевима од Дрина до Неретве, Жупи, Драчевици, Конавлима, Требињу, Врму, Рудинама, Хуму, Босни. 2 ) Искључиву продају соли Босанцима Дубровчани су имали и за време Турака. 3 ) У јесен 1411. г. неки страни људи беху довезли соли под Нови и продали је Новљанима и Дубровчани тражише од Сандаља, да се казне они који допустише ту страну продају соли. 4 ) У почетку XIV. в. ко донеее соли на дубровачки трг, морао је довезену со продати само Општини. 5 ) (Наставиће се)

1) Моп. 8егћ. с, 474—475 , 527—529. 2 ) Моп. 8ег1>. с. 38. — Моп. 8рес4. V. ХШ. с. 183—184. Гдасн. к. ХХУШ. с. 83—87.; к. XXVI. с. 188—189. 3) 8*аппе к. ХШ. с. 95. 4 ) Нуцић, Споч. к. I. с. 107. 6 ) Моп. 8рес(:. т. XXIX. с. 12—14., 141., 447., 150.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЉУ ОПШТИНСКОГ СУДА Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА Штампарија Д. Димитријевића. Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ,