Београдске општинске новине

Број 26

— 103 —

Год. XVII

П По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 4855, 4907, 4643, којима се траже увереља о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Благоје Ристић адвокат доброг владања и доброг имовног стања; да је Михаило Цветковић бив. трг. доброг владања и сиротног имовног стања; да су му непознати: Живко Петровић носач, Душан Магазиновић каФ., Васа Михаиловић паракувар, Петар Пема портир, Лу.јза Аубелова раденица у штампарији, Ранко Савић раденик Фабр. дувана, Максим П. Атанацковић практ. полиције, Лука Ђурић <5акалин, Јован Белимарковић дечак •скитница, Михаило Ђорђевић келнер. III По прочитању молбе Катарине Шнајдер овд. удове, СтБр. 1682, одбор је изјавио мишљење, да се молитељици може дати тражено уверење о њеном породичном односу. IV Приступљено је решавању о предлогу трамвајског друштва за грађење нових пруга, за замену садањих коњских трамваја са електричним и о измени тариФе за вожњу. По прочитању тога предлога АБр. 4449, по саслушању постигнутог споразума између општине друштва односно измене тари®е за вожњу и по саслушању од одбора умољеннх стручњака г.г. Ђ. Станојевића и Др. Стев. Марковића про®. Вел. Школе, Мише Марковића инспектора државних железнида и Панте Михајловића електротехничара, чиновника железничке дирекције, који су сви једногласно дали мишљење, да је боље заводити електричне трамваје са надземним спроводником струје него са подземним, приступљено је поименичном гласању о овоме предлогу. За предлог гласали су: г.г. Ђока Тошић, А. Н. Крсмановић, Михаил С. Протић, Голуб С. Јанић, Др. Јован Ђурић, Мита Петровић, Милутин Ј. Божић, Петар И. Јовановић и Јанаћ М. Јанковић. Против предлога гласали су: г,г. Васа Николић, Михаило Јовановић, Коста П. Михајловић, Н. Спасић, Дамјан Стојковић, Др. Стеван Марковић и ТриФун Ђорђевић. Према овоме одбор је са 9 гласова нротив 7 решио, Српској Земљи рударство, Дубровчани су почели извозити из Српских гласовитих рудника различите непречишћене метале. Дубровчани су од метала, које су пречишћавали или сами или у Млецима,') имали велике користи, па су том трговином много конкурисали и штетили Млечане, чега ради Млеци, камо су поглавито извозили Дубровчани сирове српске метале, 2 ) издаваху честе намете на „дубровачке" метале и једном, 22. Априла 1363. г., чак, забранише дм се купује „дубровачки бакар." 3 ) Колико су Дубровчани ценили сирове сриске мешале види се из тога, што су они узимали под закуп најглавније српске руднике и приход од српских рудникабиоје Дубровчанима један од најјачих Финансиских извора. По Апендинију, деспот Ђурађ Бранковић дао је био Дубровчанима право експлоатације својих рудника у Новом Брду, Јањеву и Кратову за 200.000 дуката годишње и од прихода од тих српских рудника Дубровник је нагомилао толико богатство, да је на крају XV. в.

Ј ) Моп. 8рес1. V. 1. с. 435. ! ) ЦјиМс, № оус 1 с. XXII. 3) Моп. 8рес(;. V. i. с. 435 ; у. iv. с. 53., 102—103. — Мдечани 8 Септ. 1372. г. пипгу: „те(;а11а <1е Ка§и810, цие сапсађапЈиг зирег по84п8 ^а1е1з сит тах Латпо П084Г1 соттипја." — Ка<1 к. УП. с. 212.

Безимено друштво трамваја града Београда као прпјемник права г. Цикоса како за грађење и експлоатацију трамваја тако и за електрично осветљење, обвезује се: 1. Да још овога лета отпочне грађење нове пруге Коларац—Кастриотова и Светогорска улица до тркалишне пијаце са електричним трамвајским колима. 2. Да једновремено са довршењем ове пруге замени све постојеће коњске трамваје са електричним трамвајским колима. 3. Да на линији Славија—Калимегдан подигне пруге за дупли коловоз. 4. Да у року од две године сагради нову пругу Теразнје—Зелени венац—Тосподска улипа—Поп Лукина улица поред Антулине куће на малу пијацу и од ове до Савског купатила. 5. Да стубове електричног осветљења у Кнез Михајловој улици уклони и замени их најновијим артистичким канделабрима. 6. Да досадању тариФу замени следећом: а) На ирузи Теразије—Тоичидер. 1. Од Теразија (или Академије) до Топчидера двадесет и пет пара дин. 2. Од Теразија (или Академије) до Сењака десет пара динарских; 3. од Теразија (или Академије) до цареве ћуприје двадесет пара дин.; 4. од Сењака до Цареве Ћуприје десет пара динарских; 5. од Цареве Ћуприје до Топчидера пет пара динарских; 6. од Теразија до Академије пет пара динарских; 7. од Монопола или Сењака до Цареве Ћуприје десет пара динарских. б) На ирузи Душанова улица—Славија. 1. Од купатила Петровићевог до Светосавског дома пет пара динарских; 2. од купатила до Калемегдана (до „Краља" или „Круне") десет пара дин. 3. од Калемегдана („Краља" или „Круне) до ђумрука пет пара динарских; имао у својој благајни готовине 7,000.000 дуката. 1 ) 43. Дубровник, налазећи се на земљишту неплодном и каменитом, мало је жита могао произвести на својој територији. 2 ) С тога су Дубровчани, ради своје исхране а роднијих година и ради трговинске спекулације, много извозили жиша из Српске Земље и других житарских крајева и тргова: из Цариграда, Драча, Арбаније, Пуље, Анконе, Сицилије и др. 3 ) Зле последице рђавог економског стања доносиле су, да се на свету често осећала оскудице хране и глад, и Дубровник је настојао да своје грађане и људе снабде храном. Република је плаћала чиновнике СгЈИ81Ј21ег1", који су надгледали продају хранива; а „Маазап" (млет. ХЛПсхаП а1 Нишеп^о) старали се, да град увек буде снабдевен житом. 4 ) Особите чиновнике зване

1) Гдасн. к. ХХХШ. с. 221—227. — Еп 8 е1, с. 163—164. — Мајков, с. 251. — ГчјиМс, К оус 1 с. XXII. г ) Дубровчани 18. Авг. 1569. г. пишу млетачкоме дужду: „Оп(1е рио <Ја1 зио Шв^геМо псо^Неге дгапо рег ип' шезе ЛеЈРаппо" бкагте к. XV. с. 3. 3) Моп. 8рес4. V. X. с. 140., 211., 249., 268., 269., 273., 274.; V. ХХП. с. 225., 226., 320.; V. ХХУШ. с. 57., 58.. 60., 61., 175., 238.; V. XXIX. с. 9., 148., 159., 254., 269., 277., 291—292. 4) Ка<1 к. СШ. с. 35.

4. од Калемегдана („Краља" или „Круне") до станице Савско купатило десет пара динарских; 5. од Калемегдана до железничке станице петнаест пара динарских; 6. од железничке станице до Академије пет пара динарских; 7. од железничхе станице до Славије десет пара динарских; 8. од Петровићевог купатила до Славије двадесет и пет пара динарских; 9. од ђумрука до железничке станице десет пара динарских. 7. Друштво се обвезује, да приступи ревидирању тариФО постојећих коњских трамваја по довршетку замене са електричним трамвајским колима. 8. Друштво пристаје, дасекауција за електрично осветљење може полагати у државннм папирима. 9. Општина продужује дате концесије за трамвајско подузеће још за пет година а концесију за елекгрично осветљење још за седам година тако, да трајање обојих концесија истиче 3/15 Августа 1939 год. хиљаду девет сготина тридесет девете год. Све остате одредбе обојих уговора па и она из чл. 58 уговора о осветљењу остају и даље у важности. Ако Безимено Друштво трамваја града Београда и за осветљење Београда пристану на ово регаење, има се исто сматрати као додатак уговорим* закљученим између општине београдске и Периклеса Цикоса из Милана о грађењу и експлоатацији трамваја у Београду и за електрично осветљење Београда. Овај додатак уговора има се и код власти потврдити.

0 Б Ј А В А Суд општине града Београда, држаће ОФерталну лицитацију, за набавку 2000 кубних метара дрва, за огрев основних школа и осталих општинских одељења и то:

синдике. Републикаје слала у плодна места да купују жита за општински рачун. 1 ) Чак су се поједини Дубровчани обвезивали, да ће у извесном времену довести у Дубровник уговорену количину жита. 2 ) По дубровачким књигама при увозу жита и хранива у Дубровник није се наплаћивала царина. 3 ) Странац није могао из Дубровника извести жито него само Дубровчанин и то тек по допусту кнеза и под жигом 1ш11аћш1. 4 ) И сама општина продавала је жито; суботом и педељом могло се продавати у Дубровнику само општинско жито. 5 ) Дубровчани су много настојали да мононолишу извоз жита из Арбаније. 6 ) 44. У Српску Земљу Дубровчани су увозили: со, разноврсне свилене, иамучне и вунене машерије, злашне и сребрне накише, бисер, иосшаве, гошове хаљине, оружје, ба-

!) Моп. брес1. V. X. с. 241., 266—268., V. ХШ. стр. 343.; V. XXIX. с. 277. 2) Моп. 8рес1;. V. ХХУШ. с. 13., 42., 51., 55, 57., 58., 60. — 65., 77.-81., 83., 101. 3) Моп. 8рес4. V. ХХУ1Х. с. 150., 282. — МакушевЂ, Памлт. с. 52. 4 ) Моп. 8рес4. V. ХХУП. с. 62.; V. X. о. 2. 6 ) Моп. 8рес1 V XXIX. 188- Мт Сопа. 28. — N07. 1325 чиос! 111 (Иеђиз вађћа« е4 <1отт1се поп уеп <Шиг <Је аПо ћитеШо, ^имт <1е Литеп1;о сотиш'8, е4 ћанс геЛгтаИо <1иге4 <1опес <1. сотШ е(; зио ттоп соизШо р1асиег]4. 0) Моп. 8рес1. V. XXII. с. 225—2?6.