Београдске општинске новине
Б рој 26
— 102 -
Год. XVII
дања и сиротног имовног стања Душан Холец званичник, Драгослав Бошковић, бив. писар судски; да су доброг владања и средњег имовног стања Стеван Миљковић дрварски трговац, и Риста Петровић бакалин; да су му непознати Ђорђе Кецановић момак дрварски, Драгиша Николић бив. књиговођа, Јохан Грузлер, млинар, његова кћи Мила, Светозар Аврамовић бив. чувар осуђеника, и Милан Свет. Минић бив. дијурниста. Ш Предоедник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о иородичноме односу. По прочитању тих молби СтБр. 1615 и 1400, одбор је изјавио мишљење, да се Стевану К. Милосављевићу музиканту може дати тражено уверење о његовом породичном односу; да се Јовану Ребрићу надничару не може дати тражено уверење, пошто не подноси никаквих доказа за своје наводе у молби. IV Председник извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 30. Јуна о. г. АБр. 4802 одредио цену хлебу за прву половину Јула о. г. од 26 пара дин. по килограму, а да се хлеб продаје по 25 пара у тежини од 962 грама, пошто је жито за прошлих 15 дана било по 17 дин. 100 кгр. Одбор је примио к знању ; ово решење суда општинског. V Председник износи одбору на решење питање о регулацији имања „Грантовца." По поновном прочитању акта господина Министра Грађевина АБр. 4476, одбор је одлучио, да се решавање о овоме предмету одложи, а да се председник општине обавести код господина министра о начину регулисања овог имања и о употреба његовој, па да поднесе одбору писмени извештај. —
Новим, Кошором, Ђудвом, Драчем, Авлоном. Дубровчани су одлазили и на јадранска (од којих су Дубровчани нека држали) и јонска острва. Дубровчани 8. Нов. 1188. г. обнављају мир са градом Ровином на Истри, 1 ) а г. 1235. 17. Маја уговарају мир са градом Омишем, корсарским леглом. 2 ) Велико веће 18. Јан. 1326. г. доноси одлуку, да трговци, који би извели какву трговину у Трогир, Сплет, Шибеник, плате на име царине 2°/ 0 . 3 ) И т. д. —- — 40. Природом свога положаја Дубровник је имао особити значај и најзнатније и најгешње везе са Српском Земљом. „Оно, што су некада били Сирији она два чувена Феничанска града Тир и Сидом; што је Александрија била Мисиру и Леванту; Марсељ Ј. Француској а Барселона Шпанији и Новгород Русији" 4 ): то је српски Дубровник био својој домовини, Српској Земљи. Он је био пространи трговински Форум, са кога се српске сировине односиле у Италију и даље на Запад а италијански Фабрикати и сочни левантски плодови разносили по лепој нашој домовини.
!) Моп. бресЈ. v. I. с. 14. 2 ) 1ћ. с. 51.-52. 3 ) Моп. 8рес*. у . XXIX. с. 190. 4 ) Ч. Мијатовић, Историја трговине с. 142. — КаЛ к XII. с. 222.
VI Продужен је претрес предлога трамвајског друштва о грађењу нових пруга и о замењивању садањих коњских трамваја са електричним. Приликом дебате о овоме појавило се је питање да ли да се електрични трамваји граде са подземним или надземним спровођењем струје и како је ово питање стручно, одбор је одлучио, да се умоле г.г. Миша Марковић инспектор држ. железница, Ђорђе М. Станојевић и Др. Стеван Марковић проФ. Вел. Школе и Панта Михајловић електротехничар за мишљење, да ли би било боље да се нове пруге саграде са подземним спроводником а садање да се замене такође са подземним спровођењем струје приликом каналисања Београда и да ли би подземни спроводници били по публику и саобраћај сигурнији и бољи и је ли у томе случају искључена могућност за људске жртве, — па да се за решење овог питања сазове седница за 3. о. м. УП По прочитању приговора Управе општинске трошарине АБр. 4615 на решење одбора од 4. Маја о. г. АБр. 3166 односно наплате таксе трошаринске на кола кланичног друштва, одбор је решио, да се кола (фијакер) кланичног друштва кад у варош улазе на вишњичкој станици, ослободе плаћања таксе трошаринске за ову годину. \ 7 Ш По прочитању акта господина Министра просвете АБр. 4883, којим позива општину, да новчано потпомогне установу Ђачке Трпезе, одбор је решио, да се Ђачкој Трпези за ову годину даде помоћ од пет стотина динара. Овлашћује се суд општински, да одреди партију, из које да се ова помоћ исплати. IX По прочитању молбе Милоша Брожа наставника гимпазије, Божидара Петровића матуранта и осталих потписника АБр. 4882, којом моле за помоћ ради путовања по Србији, одбор је решио, Дубровник је био највећи и увозни и извозни трговински емпоријумиСрпске Земље. У средњем веку, за време српског господства, а и доцније за време Турака, Дубровчани су били захватили готово цеду и извозну и увозну трговину по Српској Земљи. Дубровник беше „главним господарем целе српске трговине." 1 ) Излагати историју средњевековне српске трговине значи говорити о исгорији дубровачке трговине. Дубровник је, дакле, посредовао у трговини између Српске Земље и Италије. Имајући неизмерне користи од тог трговинског посредништва између Српске Земље и Италије, Дубровник је, разуме се, из свог битног интереса много настајао, да целу српску трговину дохвати у своје руке и да странце потисне из Српске Земље. 2 ) Та велика тежња Дубровчана да се лепо видети већ у споменутим трго-
!) 0. Флорински, К). Сдавлне и Виалшмл в. II. с. 149. Главвни хозлинт. всеи сербскои торговли. 2 ) Макуш. Памлт с. ђ4. Захвати†␠свои руки ст> XII в%ка, поархивннмЂ памлтникамЂ, почти вс» торговлго вђ болгарскихЂ и сербскихЂ областлхЂ и полбзуђсб вђ нихђ огромннми ЛЂГотами вђ силу давншннихђ договоровЂ, Дубровчанс стественно старалис!, загородитђ вђ зти области путв иностранцамЂ, а вђ числ г ]ј ихб и друзБЛМЂ своимђ АнконитанцамЂ и сђ 8т0го ц г Блш внговаривали условЈл длл З тихђ посл-ћднихЂ не вигодннл. — Флорин. К). Славлн. в. II. с. 22—25.
да се молиоцима изда за ову намеру као помоћ једна стотина динара. Овлашћује се суд општински, да одреди партију, из које ће се ова помоћ исплатити. X По прочитању акта Фабрике дувана АБр. 4554, којим се тражи место на Сави за смештај купатила за Фабричне раденике и по прочитању извештаја судске комисије о овоме тражењу АБр. 4650, одбор је решио, одобрава се, да се купатило Фабрике дувана смести на реци Сави на месту, које се овим извештајем предлаже и да се за употребу истог не наплаћује никаква такса. XI Председник извештава одбор, даје потребно да се иабави известан број водомера, који би коштали око 10.000 дин. Па како у буџету нема предвиђене суме за набавку истих, предлаже, да се ова набавка изврши из новаца, добивених од наплате дуга из ранијих година за утрошену воду, пошто је до сада овог дуга наплаћено за 11.000 дин. више, него што је буџетом предвиђено за целу ову годину. По прочитању тога предлога АБр. 4643, одбор је решио, одобрава се набавка ових водомера и да се њихова вредност у десет хиљада динара исплати из вишка прихода од иаплате дугова из ранијих година за утрошену воду. Да се за ово изиште надлежно одобрење.
ВАНРЕДНИ САСТАНАК 3. јула 1899 \од. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић; од одборника били : г. г. Васа Николић, М. Јовановић, К. П. Михаиловић, Ђока Тошић; А. Н. Крсмановић, Михаило С. Протић, Голуб С. Јанић, Ђурић, Мита Петровић, II. Спасић, М. Ј. Вожић, Дамјан Стојковић, Др. Стеван Марковић, ТриФун Ђорђевић, Петар И. Јовановић, Јанаћ М. Јанковић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 1. јула ове год. и примљен је без измена.
винским уговорима између Дубровника и италијанских трговачких градова. 41. Из Српске су Земље Дубровчани, извозили: стоку, усољено месо, маст, масло сир, суву рибу, суво месо, жито, брашно варива, коже од различитих животиња, вуну, лан, конопљу, свилу, вино, мед, восак, катран, дрвену и камену грађу, непречишћене метале (злато, сребро, олово, бакар, гвожђе), за време турака кордован. 1 ) 42. Дубровчани су, као што се то лепо види из једног дубровачког писма 2 ) из Српске Земље извозили најпре стоку, восак, сир, и др. А доцније, када се у другој четврти XIII. в. доласком Саса разви у
1) Макуш. Изсхћд. с. 18—20 , 358—359 (Диверзис). — На^газзрц с. 58—59. = Мајков, с. 256—257. —- Мијат Ист. с. 132-134 Гласн. к. XXIII. с. 221— 227.; к. XXVII. с. 192—248. — Каа к. VII. с. 184—185.; к. XV. с. 4748 ; к. СХ1^. с. 181—183 ; к. СХХ1Х. с. 117. — Моп. 8рес*. V. XXVIII. с. 4—6., 12 , 58., 63., 79., 82., — Суво месо (пастрма) у спом. сагпез саа^гаИпае, саз1;гаН, саз1га(;ае тикшппе, ђевНагит. — Турци Дубровачким трговцима отеше 1398 г. пет хиљада овнова а 1399 г. 4.067 овнова и 15 коња натоворени воском и другим трговинама. Пуцић, спом. I. с. 17., 22. — Сир није се могао из Дубровника извести без допуста кнеза а масло без допуста М. Већа Моп. 8рес(;. V. X. с. 2., 4.; V. XXVIII. с. 30, 35, 79., 82. 2 ) Пуцић Спом. к. I. с. 138. Деспоту Стевану. ,,И што пише господкстко ти зд н<иш тркгокце гери зл пркК( господ« иису ини тр^гк из Срккдлга изкносили рлзм-ш косккисиржге а скдл нос( ср«кро и злдто и т. д.