Београдске општинске новине

Број 27

- 106 —

Год. ХУ1у

Н А 3 Н А Њ Е Решењем одбора општинског од 28. Маја о. г. АБр. 3926. а по одобрењу Улраве вар. Београда одређена су ова места за дрварска слагалигата у Београду. У дунавском крају на званој дорЛолској пијаци, 2., На тркалишту, до марвене пијаце, 3., На савској обали, где су и сада, дрварска слагалишта. На овом трећем месту биће слагалпшта све донде, док се не сагради кеј, када ће се друго, згодније одредити. Ни на којем другом месту у вароши не могу бити дрварска слагалишта и сва, која се сада у вароши налазе, имају се до 1. Нов. о. г. преселити наједно од горе означених места. 0 овоме се извештавају грађани ради знања, а дрварски трговци се позивају, да се обрате општини београдској за место на којем ће од 1. Новембра о. г. држати слагалиште за дрва и грађу. Од суда општине Београдске, 9 Јула, 1899. год. у Београду. АБр. 3926.

0 Б Ј А В А По решењу господина Министра војног почеће ове године набавка сена и сламе у војеном сењаку у Београду куповином од народа, на дан 15. Јула ове године. Комисија ће сено и сламу примати сваког дана од 7—12 сати пре и од 2—7 сати по подне и то само кад су лепи дани. Цена је одређена сену 5 дин. а слами 2 дин. од сто кграма. Примљено сено и сламу плаћаће комисија одмах по пријему. У исто време објављује се, да ће се и пшеница и зоб за потребу војену куповати од народа на београдском житном тргу по пијачној цени. Осим овога, сви грађани, који су од државе узели на зајам сена, сламе или пшенице имају ове године неизоставно

и самим Турцима, што је навело Млечане да 1446 г. забране својим трговцима продавати робље Дубровчанима. 1 ) У далматинским градовима и на острвима било је доста робља, јер по њиховим статутима сваки дужник, који неби могао платити дуга, постајао је робом. Одавде су Дубровчани добијали доста робља, али још више из Босне јер је босанска властела продавала своје сељаке и ван земље. 2 ) Дубровачко је Веће издавало честе наредбе да спречи ту срамну трговину „људским месом"; 8 ) али су Дубровчани трговали робљем и у другој половини XV. века. Вероватно, та је трговина престала у XVI. в., од када се не спомиње да Дубровчани тргу^у робљем. 4 ) Из српских се споменика види, да су Царица Милица (Госпођа Евгенија) и њен син Деспот Сте!) Пуцић, Роујевс с. 24. — Гласн. к. ХХУШ. стр. 134—137. 2 ) Мајков, Ист. с. 248—249. — Ч. Мијатовић, Ђурађ Бранковић к. I. с. 38. — Дубровчани Сент. 1419. г. пишу кнезу Павлу Ђурђевићу: „КоСНЈ ПрОД<11€ ЛК)ДИ, А т<шо № Боснл клиз8 кдск а тои ст( кцс« гедно." Пуцић, Спом. к. 1. с. 146. 3 ) Моп. 8рес1 v. X. с. 126.; v. ХП. с. 215.; v. ХХП. с. 7. — Пуцић, Спом. к. I. с. 13, 31, 146. — Према овим наредбама и белешци Ф. Фабра од 1483. г. (КаЗ к. ХШ1 с. 178.) Бг. Војновић греши. кад узима, да је у Дубровнику престала трговива робљем у почетку XV. в. ВаД к. СХХ1Х. с. 106. 4 ) Каа к. XVI с. 74.

вратити. Ово позајмљено сено и сламу примаће комисија такође у војеном сењагсу у Београду, а пшеницу код проФ. слагалишту у граду. 0 овоме се извештавају грађани ради знања и управљања. Од суда општине београдске, 9. Јула 1899. год. у Београду АБр. 4968. и 5283.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ редовни састанак 8. јула 1899. год. Прчдседавао председник г. Н. Д. Стевановић; прнсуствовали чланови суда: г. г. Стев. Ивковић и Коста Симић; од одборника бии: г.г. А. Н. Крсмановић, Михаило С. Протић, Ђо^ђе Н. Соколовић, Ђока Тошић, И. Ко8лић, Васа Николић, Мих. Јовановић, Стојан|Пајкић, Голуб С. Јањић, Дамјан Стојковић, К. Н. Михаиловић, Ј. Алкалај, Трифун Ђорђевић, Јанаћ Јанковић, Коста М. Ђурић, Д. Тадић, Н. Спасвћ. 1 Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 3. Јула о. г. и у одлуци КЊБр. 425 учињена је измена и допуна: да такса за вожњу од ђумрука до Славије буде ова: од ђумрука до железничке станице (сата) пет пара; од ђумрука до академије десет пара и од ђумрука до Славије петнајест пара. П На предлог одборника г. Н. Спасића, одбор је решио, да се продужење концесије трамвајском друштву даде ако, поред изложених погодаба у решењу одборском од 3. Јула о. г. АБр. 4449, пристане да и пругу Калимегдан — Славија преполови и да за сваку половину наплаћује по пет пара тако, да вожња од Калимегдана до Теразија кошта пет пара и од Теразија до Славије пет пара. Ш По прочитању акта Управе вар. Београда и љених одељака АБр. 4979, 4942, 4978, 4964,

којима се траже уверења о владању и имовном стању исвесних лица одбор је изјавио, да су Димитрије и Станислав браћа Крстићи, земљоделци доброг владаља и доброг имовног стања; да је Новак Бошковић лебар доброг владања и средњега имовног стања; да су му непознати: Никола Бошковић калФа браварски, Димитрије Ристић надничар и Милан Дробњак бив. чиновник. IV Председник извештава одбор, да се Бладислав Ђорђевић бакалин не може да прими дј ^ ж ности члана заменика у пореском одбору и предлаже, да се на његово место друго лице изабере. Одбор је решио, да на место Владислава Ђорђевића буде члан заменик у иореском одбору г. г 1зорђе Димитријевић апотекар. V По прочитању молбе Јевтимија Бисерца, оиштинског званичника АВр. 4986, одбор је решио. одобрава се молиоцу тридесет дана осуства ради лечења с тим, да му се исто има рачунати од дана кад га стане употребљавати. VI На предлог суда општинског СБр. 10484/98 одбор је решио, одобрава се кредит од сто двадесет динара за исплату суме, коју је Петар Дугалић положио код овог суда за Павла К. Мицића. Ова сума да падне на терет партије буџетом одређене за исплату дугова општинских из ранијих година. ^П Председник извештава одбор, да је још у 1892. год. бив. општ. извршитељ Петар Јевремовић наплатио од г. Николе Трпезића члана Управе вар. Београда 98 80 дин. што је овај дуговао војеиој власти за узето ОФицирско одело, па је Јевремовић ову наплаћену суму упропастио због чега је, као и за друге злоунотребе осуђен и казну издржао.

ван, као и поједина српска господа (војвода Хрвоје, Кнез Никола Зојић, Кнез Павле Ђурђевић и др. 1 ) били противни таквом трговању и саветовали Дубровчанима да се оставе те срамне трговине. Све до деФинитивнезабране и престанка трговине робљем Дубровник је био у опште познат као један од главних тргова робљем. На његову се тргу куповало, продавало, размењивало, препродавалоисточно и западно робље. Италијански су трговци долазили поглавито у Дубровник, да ту по јевтину цену купе робља, које је издашно лиФеровала пространа Турска Царевина. 3 ) Царина одједног роба или ропкиње била је4 гроша, од ове царине Млечани су били ослобођени. 3 ) 48. Индустријау Дубровнику није била занемарена, него се постепено развијала, док није у XV. в. достигла свој врхунац. 4 )

х ) Пуцић, Спом. к. I. с. 9—10., 31. 146. 2 ) Пуцић, Сном. к. I. с. 10. Дубровчани 1. Окт. 1397. пишу Николи Зојићу: ,,М5р| М5 кидћно ксјм8 ск*кт8 и к<шј4 лкжокк моглл и5 ч^ти, 1€рн кслки дкнк мин У мј рокиш изк Цлригрлдл 11 изн Нлтолиж изк КСЂХК землн ЦарЕК-ЕХћ и ПОКОДЕ ихк к8ди имк ГОДИ." — Ка<1 к. XVI. е. 74. 3) КаД к. СХХ1Х. с. 105. 4 ) Нап<1е1884гав8еп с. 59.

Како је један од главних дубровачких увоза била чоха или свиша, то су Дубровчани настојали и вајзад успели, да у Дубровнику подигну фабрику сукна 1343 г. По ФилЛпу де Диверзису, који је само годину дана доцније (1434. г.) догаао у Дубровник, Дубровчани 1433. г. дозвагае у свој град из Пјаченце мајсторе Петра Нантелу и Павла Бусина (,,браћу једне матере а два оца"); саградише им Фабрику чохе; дадоше им 5.000 п.пера назајам за 10 год. без интереса, да би могли отпочети рад у новој саграђеној и снабдевеној Фабрици; поклонигае им кућу и виноград; обећагае им награду за сваки израђени комад чохе по један дукат ; у скоро Павле умре а Петар са својим сестрићима Филипом и Вартоломејем Силвићима разви огроман рад у Фабрици, одужи се Дубровчанима, обогати се много и би примљен у дубровачко грађанство. 1 ) Дубровачко сукно брзо изађе на добар глас и успе да се л^ри са самим млетачким сукном и да га превазиђе. Већ 1462. г. Млетци морадогае предузимати прохибитивне мере противу дубровачког сукна и да под великом казном запрете својим трговцима, да не смеју из Дубров-

Ј ) Макуш. Изсл15Д. с . 326, 370—271. — Моп. 8рес1. v. XIV. с. 55., 251. — Гласн. к. XXXVII. с. 209.; к. XXXVIII с. 102.