Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

>Ж\Л.Х\\Л.Х'

Год. XVII.

НЕДЕМ 8. АВГУСТЛ 1899.

Број 29.

•ЖЖЖЖЖЖЖЖЖл

ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл

ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т

I I 1:11 -V : За Србију на годину 6 динара

на нола године

Ба стране земље на годину 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВБ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ НЕПЈ1АЋЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈ7 СЕ

ГРАХАНСТВ7 БЕОГРАДСКОМ. Дан рођења Његовог Величанства Краља Милана, Команданта Активне Војске, Родитеља нашег љубљеног Краља и Господара, којије, као унук Милоша Великог, развио заставу за ослобођење и независност, који је увеличао Србију, обновио Краљевину, ову у сваком погледу унапредио и учинио, да она буде увршћена у ред осталих културних европских држава, — прославиће се 10. Августа најсвечаније.

Тога дана биће у Саборној цркви архијерејска служба, а после ове благодарење. Варош ће бити окићена заставама а у вече и осветљена. Чаршија ће бити затворена. Од суда општине београдске, 8. Августа 1899. год. у Београду.

по

СРПСЖОЈ ЗЕМЉИ НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ ( НАСТАВАк) Како бележе дубровачки анали, Турци обећаше Дубровчанима, да ће их ослободити харача, да ће им дати цело деспотово благо и уступити им деспотову земљу од Бојане до Котора, само ако им Дубровчани предаду Деспота Ђурђа; али Дубровчани одговорише, да то не могу учинити, јер су задали веру Деспоту, а да ће пре дати свој град, жену и децу него ли Деспота Ђурђа. 1 ) Г. 1446. Деспотица Јерина враћајући се из Пуље преко Дубровника сувим оде у Смедерево. 2 ) Г. 1453. дође у Ду-

1) Моп. 8рес<;. V. XIV. с. «6—57., 253.; XXV. с. 282—284. Макуш. ИзлЉд с. 326., 332. По једном дубровачком летопису Деспот је Ђурађ депоновао 600.000 дужата у злату и сребру 200.000. (Преувеличано). О доласку Деспота 'Бурђа у Дубровник зна и наш Троношад, али он подмеће Дубровчанима лукавство и превару. Да је Деспот Ђурађ морао бегати из Дуброввика и да му је у Дубровнику пропало свч богатство Гдасн. к. V. с. 101—102. — Еп§е1 с. 170., 172. 2 ) Моп. 8рес(;. V. XIV. с. 254.

бровник Владислав Херцеговић. 1 ) 1466 Херцег Степан 2 ) а 1467. са својом невестом Пуљанком Влатко Херцеговић. 3 ) Ит.д. ит.д. Особито поштовање и полагаље велике наде на гостопримни Дубровник увећаше се, када у XIV. и XV. в. са Истока Српској Земљи запретиједна деструктивна инвазија. Тада у Дубровник више него икад поче притицати српска властела, која је доносила са собом своје благо, те тиме увећавала и број становништва и материјално богатство Дубровника. 4 ) То је трајало дубоко у Нови Век. Г. 1644. у Дубровнику нађе заклона од Турака гоњени фра Јаков Бонкарпи, администратор смедеревске бискупије. 5 ) По белешцп патријарха Василија Бркића, Дубровник јејош 1771. г., када већ нагињаше заходу своје трговинске славе, сматран за уточиште знаменитих хришћанских породица. 6 ) За време српског господства Дубровник су српски владаоци и властела сма-

1) Моп. 8рес4. у."Х1У. с. 257. 2 ) Моп. 8рес*. т. XIV. с. 67., 263.; V. XXV. с. 374. Макуш. Изсл1д. с. 328. 3) Моп. 8рес4. V XIV. с. 68., 263.; V. XXV. с. 377. Макуш. Изс.гћд. с. 329. 4 ) Мајков, с. 215., 216., 249., 346. — Мијат. Ист. с. 145—146. — Новаковић, Срби и Турци с. 184 — 185. 6) Моп. 8рес4. V- XXIII. с. 455. 6 ) Споменик X. с. 55.

трали за „своју депозитну касу." Они даваху у Дубровнику на чување велике своте новаца, масу племенитих метала, скупоцена посуђа, украса, накита, опрема ит.д.; или пак залагаху за извесну количину перпера коју своју скупоцену ствар. У српским се споменицима, до сада публикованим, сачувале врло многе дубровачке исправе примања поклада српских владалаца и властеле и њихових слугу. Тако од знатнијих историских личности у Дубровнику су остављали покладе: Жупан Деса, син краља Владислава са матером Белославом; стараи Давид, пређашњи Жупан Дмитар син кнеза Вукана ; цар Душан; царица Милица; кнез Вратко ; кнез Брајило Тезаловић ; госпођа Ругина Мркшина; босанска краљица Груба; бос. краљ Твртко; госпођа Катарина Сандаљевица; госпођа Анка Вучићка ; Радослав Павловић и његови синови; Скендербег и т. д.; али најзнатнији и највећи су поклади били Деспота Ђурђа Бранковића, Херцега Степана и његових синова Владислава и Влатка, војводе Сандаља и његове жене госпође Јеле. 1 )

1) Моп. 8егћ. с. 251., 321—322., 329., 459—359., 360362., 364—266., 371—374., 379—380., 384—387., 406—408., 481—48"Л, 495—499. — Пуцић, Спомен. к. I. с. 18 , 93—94.; к II. с. 20—22., 37—38 , 48-51., 55—58., 64—69., 78—75., 81 . 84—89., 92—109 , 115—116. —СпоиеникХ1. с. 21—22. 25—29., 36 , 40—14., 53—54., 57—66., 82. — Ка<3. к. I*