Београдске општинске новине

Број 29

116 -

Год. XVII

ришног сметлишта, да је Суд општине града Београда, споразумно са Управом вар. Београда, одредио место за просипање поменуте нечистоће ниже „Карабурме" и Фабрике штофова, и да је за ту цељ и пут од вишњичког друма па до Дунава прокопан и за колски саобраћај удешен. Од стране Суда општине града Београда 30. Јула 1899 год. АБр. 5497. у Београду.

Н А 3 Н А Њ Е Решењем одбора општинског од 28. Маја о. г, АБр. 3926. а по одобрењу Улраве вар. Београда одређена су ова места за дрварска слагалишта у Београду. 1., У дунавском крају на званој дорЛолској иијаци, 2., На тркалишшу, цо марвене пијаце, 3., На савској обали, где су и сада, дрварска слагалишта. На овом трећем месту биће слагалишта све донде, док се не сагради кеј, када ће се друго, згодније одредити. Ни на којем другом месту у вароши не могу бити дрварска слагалишта и сва, која се сада у вароши налазе, имају се до 1. Нов. о. г. преселити на једно од горе означених места. 0 овоме се извештавају грађани ради знања, а дрварски трговци се позивају, да се обрате општини београдској за место на којем ће од 1. Новембра о. г. држати слагалиште за дрва и грађу. Од суда општине Београдске, 9 Јула, 1899. год. у Београду. АБр. 3926.

0 Б Ј А В А Суд општине града Београда овим опомиње све овд. предузимаче и тесаче, да у будуће несмеју без нарочитог Суд-

ског одобрења, на општинским земљиштима како у вароши тако и у околини варошкој, истоваривати разне грађевинске материјале и јапију и ову тесати. Ако је коме потребно да се са општинским земљиштем за неко извесно време послужи, мора се предходно да обрати Суду општинском за дозволу. Од Суда општине града Београда 24. Јуна 1899. год. у Београду.

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре^ењу еснаФа димвичарског Члап 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и после подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога немогућно допустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњилар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чшпћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 040 динара б) за чишћење димњака простог 0'20 „ в ) » спрата . . г) за чишћење гвозденог шпархерда 0-40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда 0'40 „ ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионидама , 1'- „ е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више 0'40 „ ж) за чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0'20 „

„ на два 0-40

з) за испаљивање димњака . . 1*50 „ и) за чишћење типлова на пекарницама од типла . . . 0'20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће наплатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено : колико ј е и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и когје даначишћење вршено. На полеђини признанице мораЈу бити одштампане таксе из члана 16. правила. Признанице морају бити снабдевене оригиналним потписом мајстора, који у дотичном рејону занат упражњава.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Саваиалскн, Теразијскн, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0 - 25 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0'70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — 1*50 д. За квартове: Дорћолски и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0 - 20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0'60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — 1"— д. Од суда општине београдске 28. августа 1892 год. АБр. 9449.

много настојаху да одрже те „старе уговоре", „законе", уговоре оца и деде", „законе родитеља и прародитеља." Ти старији трговински уговори за Дубровчане беху кориснији него ли новији, јер они гарантоваху Дубровчанима трговинске слобоштине и утврђиваху број царинарница по Српској Земљи. У оним честим преговорима и различитим односима Дубровчана са српским владаоцима огледа се тежња српских владалаца да ограниче дубровачке трговинске повластице и тежња Дубровчана да одрже у снази старе трговинске уговоре. Понајглавнија трговинска повластица К0 ЈУ С У Дубровчани уживали у српским државама била је ираво слободног трговања. Дубровчани су могли све увозити и све извозити. Могли су доћп на сваки трг, а могли су га и обићи. Своју су робу продавали по пијачној цени како коме трг доноси и Ј и нико им није могао цену одредити. За транзит кроз српску државу нису ништа плаћали. За владе краља Уроша I Великог, који је много тежио (а доста и успео) да ограничи дубровачке трговинске повластице, Дубровчани су моради, пролазећи са својом робом кроз Српску Државу, најпре да даду на српском тргу „господски доходак", па онда

тек да иду у „туђу земљу"; али је то у скоро укинуто, па су Дубровчани опет задобили право транзита. Доцније под царем Душаном и Урошем, у транзиту је учињено само једино ограничење : Дубровчани не могу оружија провозити кроз Србију у Бугарску, Бесарабију, Грчку, Босну и Маџарску и који би Дубровчанин то покушао, ако се ухвати, да му се конФискује понето оружије. — Имање и личност дубровачких трговаца били су загарантовани и заштићени од сваког насиља. Ако би се трговцу Ду бровчанину на путу каква крађа учинила (ако би дубровачки караван био опљачкан), село најближе месту крађе платило би штету Дубровчанину или, пак, сам краљ, ако село не би могло. Задоцњене дубровачке караване морао је господар или управитељ села примити да у селу преноће Ако пак, овај то не би учинио, те Дубровчани буду приморани изван села ноћити и ако им се при том деси каква крађа или штета, — господар или управитељ тога села био је приморан да надокнади штету оштећеном Дубровчаннну. — Нико није смео Дубровчанину одузети коња, да би пренео своје ствари или за ма какву своју услугу. — Ни владалац, ни његова властела, ни његови чиновници нису имали права, да што Дубровчанину одузму си-

лом, без куповине: Дубровачки је трговац био ослобођен (насилног дара; њему је било остављено на вољу хоће ли или неће учинити какав поклон владаоцу или властелину, — Превазма није било, него су чак и бродоломни остаци били загарантовани: ако се они разнесу или се на њима од српских поданика учини још већа штета, село, град или околина, или пак, сам владалац платио би штету учињену над бродоломним остатцима. — Дубровчанин је одговарао само за своје дичне дугове и кривице. (Ни за штете и кривице својих слугу Дубровчанин није одговарао). Имовина Дубровчанина умрлог у Српској Држави припадала је његовим наследницима или граду, ако он не би имао наследника. — У грађанским споровима Дубровчани беху изједначени са Србима: Судили се у мешовитој пороти и њиховим се исказима или оптужбама, поткрепљеним заклетвом, са свим веровало.

(НАСТАВИЂЕ СЕ)

УРЕДНИШТЈВО П АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевнћа.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВНЋ