Београдске општинске новине

Број 31

— 124 —

Год. XVII

Н А П 0 М Е Н А Прошле недеље новине општине београдске нису изашле због извесних сметња у администрацији. Уреднишшво.

0 Г Л А С Суд онштине града Београда, на основу височајшег решења од 26 Јануара 1861. год. ВЈШ99, издаваће на дан 28 Септембра тев. год. под закуп, право продаје туцане каФе — тамиса — у вароши Београду, а за време од 1. Јануара 1900, па до 31. Децембра 1902. год. т. ј. за три године дана. Лицитација ће се држати у канцеларији економног оделења општинског Суда од 2 до 5 сати по подне. Кауција се полаже при лицитацији у 600. динара. Страни поданици полажу дуплу кауцију. Ближи услови могу се видити у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцеларијско а празником од 9 до 11. пре подне. Од стране Суда општине града Београда 25 Августа 1899. год. АБр. 6172 у Београду.

0 Г Л А С Пошто на држаној лицитацији на дан 18. тек. мца, о издавању под закуп два општинска дуЂана у Дубровачкој улици испод читаонице, није било лицитаната, то ће се понова на дан 30. Августа тек. год. од 3 па до 6 сати после подне, на лицу места, држати јавна усмена лицитација о издавању под закуп горепоменутих општинских дућана. Кауција се полаже при лицитацији у 120. динара у готовом новцу или у Срп. Држ. хартијама од вредности. По Пуквињу (1805. г.), он је извозио у Анкону и Синегаљу: уље, непрану вуну, зечје и овчије коже, лој и сардине; у Пуљу: восак, кордован, воловске коже, вунене покриваче склавине, „словенке" (сопуег^игез еп 1аше, сШ:е8 зс1ау1пе8. 2хтаЈЈ$у«; из сев. Грчке), памучне конце, коже од коза, зецова и јазаваца; у Трст и Реку: неизрађен восак (1е сГге у^ег^е), воловске и овновске коже, уље, лошију вуну; у Млетке: неизрађен восак, бољу и лошију вуну; у Горњу Арбанију гвожђе. У Дубровник се увозило из Пуље: воће, јагњеће коже, лончарија, сапун; из Анконе: паламари, кудеља, катран, лончарија, барут, платно за једрила, пиринач, шећер, каФа и нешто драперије; из Напуља, Ђенове и Ливорна: намештаји и помодарске ствари (с1е шеиМез е!; (1е шоДеа); из Трста и Реке: челик, гвожђе, клинци, даске, кожа за ђонове, непрерађен бакар, жито, фино и просто платно; из Арбаније: јапија, дуван у*листу, коже, нешто кордована, зечје коже, ланено семе; из Сардиније и Сицилије со; из Мисира и Леванта: жито, каФа и лан. 1 ) И Француска је нешто извозила од босанских производа преко Дубровника а !) Рои^иеуЈИе, Уоуа§е 4. I. с. 44—45 (2. еЗ).

Ближи услови могу се видити у канцеларији економног оделења Суда општинског сваког дана за време канцеларијско, а празником од 9 до 11 сати пре поднеОд стране Суда општине града Београда 19. Августа 1899 год. АБр. 5996. у Београду. 0 Г Л А С Суд општине градаБеограда, издаваће на дан 4. Октобра тек. год. путем јавне усмене лицитације, под закуп право узимања цубока од оне стоке која се на општинскј кланици буде клала а за време од 1. Јануара 1900 па до 31. Децембра 1902. год. т. ј. за три године дана. Лицитација ће се држти у канцеларији економног оделења Суда општинског од 2 до 5 сати по подне. Кауција полаже се при лицитацији у 3000. динара. Страни поданици полажу дуплу кауцију. Ближи услови могу се видити у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцелариско, а празником од 9 до 11. сати пре подне. Од стране Суда општине града Београда 27 Августа 1899 год. АБр. 6173. у Београду.

0 Б Ј А В А Као сваке, тако и ове године држаће се у Крушевцу тродневни панађур о „Малој Госпојини" —■ 8 9 и 10 Сеишембра, на коме ће се продавати стока и сви ово земаљски производи. Јавља се ово трговцима, занатлијима и привредницима, ради знања. Од. суда онштине града Крушевца 18. Августа 1899. године РЈ№? 752. у Крушевцу.

исто тако нешто увозила од својих Фабриката. 1 ) Дакле, још у почетку овога века Дубровник је спадао у ред обичних далматинских градова. По нашем Соларићу (1804. г.) он је имао само 8.000 становника; територија му је износила свега 90 италијанских миља; био је архибискупска резиденција; имао је једну „глаголвишическу" штампарију, која је била трећа после римске и млетачке; водио је незнатну трговину по Средоземном Мору, али су Дубровчани ипак били доста богати трговци. 2 ) Цео јеизвоз износио 420.000., а увоз 1,800.000 грош.; а деФицит се покривао приходима бродарским и таксеним приходима. 3 ) И ту незнатну трговину прекину Француска окупација. Г. 1806. 27. Маја Француски ђенерал Лористон преваром уђе у Дубровник, па на бедему издигне поред дубровачке и Француску заставу. 4 ) На то шарена руско-црногорска армица из разних авантуриста под ђенералом Пападополом и црногорским „владиком" с музиком и певањем пође на Дубровник уз пут 1) Јћ. 2 ) Гражд. Земд. с. 473. 3 ) Макуш. Изсл^д. с. 18. *) Макуш. Мат. с. 45—46., 54—55., 149.

0 Б Ј А В А По решењу господина Министра војног почеће ове године набавка сена и сламе у војеном сењаку у Београду куповином од народа, на дан 15. Јула ове годике. Комисија ће сено и сламу примати сваког дана од 7—12 сати пре и од 2—7 сати по подне и то само кад су лепи дани. Цена је одређена сену 6 дин. а слами 2 дин. од сто кграма. Примљено сено и сламу плаћаће комисија одмах по пријему. У исто време објављује се, да ће се и пшеница и зоб за потребу војену куповати од народа на београдском житном тргу по пијачној цени. Осим овога, сви грађани, који су од државе узели на зајам сена, сламе или пшенице имају ове године неизоставно вратити- Ово позајмљено сено и сламу примаће комисија тако^е у војеном сењаку у Београду, а пшеницу код проФ. слагалишту у граду. 0 овоме се извештају грађани ради знања и управљања. Од суда општине беогадске, 9. Јула 1899. год. у Београду АБр. 4968., 5283 и 5955.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ

I. Гробарина: а) Гроб за децу — — — — — 7-— д. б) Гроб за одрасде — — — —• 12-— д. в) Мала гробница — — — — 5б5'52 д. г) Велика гробница Ш реда — — 998 - 93 д. д) Велика гробница П реда — — 1099 • 93 д. ђ) Велика гробница I реда — — 1684 - 57 д. II. Пражаење помијара и нужнина: а) Од кубног метра — — — — 6 - — д. б) Од акова — — — — — — 0.30 д.

пустошећи дубровачку територију али Дубровника не могаде заузети. 1 ) Најзад ђенерал Мармон, „војвода од Дубровника и гувернер илирских држава, Далмације и Боке-Которске" 31. Јан. 1808. распусти сенат, последњи знак неке унутрашње дубровачке слободе, и управу над градом повери консулу Бријеру, коме преда и трибунал од 4 Дубровчанина . ") (Наставиће се)

!) Ђ. Цветковић, АвтобиограФија с. 19—20. — Дубровачки савремени песник М. Пуцић овако описује рускоцрногорско варварство: „Изгорјеше госпоске полаче, Кано вас и Пиле на пушкомет од градскијех врата; Пзгорјеше Пдоче и Босанку, Рјеку, Бргат, Жупу, Затон, Шуиет, Обод и Конавле." Макуш. Мат. с. 62—63.; ИзмЉд. с. 61. 2 ) Макуш. Мат. с. 45—46., 64—65. — Бријер, грубо и размажено чедо Вел Франц. Револуције, слао је своме министру са свим невероватне релације о Дубровнику. Поред многога којичега он о Дубровнику вели и ово: „Дубровник је у ствари варошица изван сваког пролаза, одвојена од Италије морем, окружена од копнеие стране вирварским земљама без трловине и радиности, без наука и вештина. Сем бродова у Дубровнику се ништа не израђује, ни најобичније ствари, ни земљани лонци, ни сламљене столице, ни најобичније метле за чишћен.е соба и улица, што се извози из Александрије и Италије. Све се друге потребе довозе са стране." 84аппе к. XIV. с. 70., 72., 77., 79. И ла Мер се није могао узвисити над шовинизмом и мржњом па рђаво црта дубровачки натирел. 81аппе к. XIV. с. 98—101. -— Али тенденциозне ла Мерове и Бријерове релације о Дубровнику побијају се бележкама озбиљних путописаца: Николе де Никодеја, Луке Линде, Пуквиља, Вијале Сомјера и др. Ка<1 в. Л.ХН с. 86, — Макуш. Ивсл^д. с. 39. — РоидиеуШе Уоу^е 4. I. с. 44—45. Б. С. УЈеПа <Је Когапнеге, Уоуе^е ћ181. е(; роИ4. аи Моп1епе^го. Рапа 1820. 4. II. с. 140—141.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ